Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 211. Три се снега под планином беле, Један лањски а други полањски, Под њим Ката сама боса шета, За њом мајка кондурице носи: “Дете, Като, зебу ли ти ноге?“ “Стара мајко, не зебу ми ноге, Но ми зебе срце за јунаком!“ 212.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму: Зелен зекир, драго моје!
— рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си: Кој ти купи кондурице? — Купи ми га лудо-младо, лудо-младо неженето, на Петраћа — ете, рече — млàт Митанча!...
замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се просуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирне
Мане стоји, не игра, гледа играче. Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; чује шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се
каиф — задовољство келеш — ћелавко келчо — ништак кетен — ћетен клне — куне к’на — кана, цвет колесница — кола кондурице — ципеле кондурџија — обућар коџа — много кумрија — гугутка куп — гомила курдисати — наместити кускун —