Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Јер, шта ако тамо нема ничега? Враћали смо се пешке са станице у град, шутирајући празну конзерву. Хтели смо да свратимо у »Балкан« и да прославимо Верин одлазак, али наш ресторан је већ био затворен.
на вртешци у луна-парку, сети се војводе од Единбурга како лежи на трави и покојног Кенедија како шутира празну конзерву на насловној страни Тајмса, док су га гурали тамо-амо у гомили што је зурила у излоге, грицкала семенке и кокице,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Јест, богами, душо. Онда лијепо подијелимо оно нешто жита и кокошију, поклоним јој енглеску блузу и конзерву каве, па она оде својој кући, синовима, а ја остадо плачући и за њом и за собом.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
—... зелени џемпер, енглеску блузу, трофејни парабелум, књигу Како се калио челик, кошуљу — комада један, конзерву маргарина ... Јесам ли нешто изоставила?
За почетак, у великој самопослузи на Цветном тргу мазнули смо две флаше вискијановића и конзерву кикирикија. Пошто се сетио да у куполи нема отварач за флаше, Мишелино се врати поново унутра, као стари Тарас Буљба
Краков, Станислав - КРИЛА
— Само трећа чета није поднела. — Увек она мора да задоцни... а што си ту конзерву... — Добро вече, господин’ мајоре. Нова висока прилика избија из мрака. Засењен фењером мајор је загледа. — А...
До њега је допирала песма реке у клисури. Крај једне стене осмехнуо се војницима који су резали конзерву. Они га нису ни спазили. Изашао је врх самих ровова, и погледао празни самртни простор пред њима.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
До врага!... Још нам и то треба. А ми немамо ни маказа за сечење. Од хране имали смо само хлеб и конзерву. Чутурице су нам биле празне. Нико не зна где је извор. По карти видим да однекуда са Кајмакчалана извире неки поток.
Изгледа као да је тек сада нашао прави смисао своме животу. — Хајдемо!... Посилни!... Отвори ону моју паприкаш конзерву, и подгреј на баруту. Донеси чаше за вино, коњак.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— јада се један. — Ја лакше подносим глад кад знам да немам ништа, него кад осећам ову конзерву, на коју стално мислим — објашњава ордонанс Груја. Опет беспуће, и опет заостају изнемогли, лежећи на путу.