Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Зла несрећника! Да помори толике људе!... Лепо, везао споља врата конопцима. Заветина... Људи као људи, напили се, па спавају...
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
поучни простор рушевина који се данас може видети још само у неким од најнесрећнијих европских градова, ограђен белим конопцима и таблама које упозоравају туристе да је то јучерашњи свет, а не екстравагантно дело неког манијачког градитеља
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Командир нареди да се предњи и средњи коњи испрегну, а војници конопцима да вежу топове и вуку уназад. Сиђосмо једва тако у један поток. Ту напојисмо коње.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Та душа патила је грозно, али је највише издржала онога ужаснога часа кад је дрвени ковчег конопцима у земљу спуштен и кад му се из душе опет отео онај исти болно потресајући узвик: „Свршено је, свршено.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али са неких коња спада самар. Иако је хладан ваздух, људи се презнојавају и уз псовку везују сандуке конопцима. Из даљине, однекуд са планине, допиру неки гласови, а мало затим чујемо: — Десет минута застанак. Пренеси даље!
На коњима летњи потков... Морали смо их испрегнути, па су се онда људи упрегли. На дугачким конопцима биле су направљене замке, кроз које су људи провлачили руке, и били запрегнути као коњи. Вукло је двадесет војника.
Подлога је била клизава, и претила је опасност да топ тежином својом повуче и оних двадесет који су били везани конопцима... Требало је видети израз лица тих људи... њихове напрегнуте жиле, исколачене очи... Сколисмо са свих страна.
Био нам је на дохвату руке, везасмо га конопцима и уз највећи напор мишића и костију, изнесосмо га просто на рукама... — А шта је било са оним војницима?
Најзад је решено да се ствари пренесу преко моста, а коњи да се превуку конопцима. Зато су сакупљени сви конопци, колико је било у пуку, па су их војници надовезивали, колика је ширина реке.