Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
| 160 Ластавица и проче птице У пролеће, ластавица, како упази сељане да почну сејати конопље, сазове све птице и каже им да из тога семена израсти ће такова материја из које ће се птицама на њихову велику
На неколико дана потом никне конопље и позелене од њега све њиве. Опет другољубива ласта, кад к једним кад к другим птицама летећи, моли их и увјештава да
Опет другољубива ласта, кад к једним кад к другим птицама летећи, моли их и увјештава да јоште младо и слабо конопље, док се није осилило, почупају. Птице, ка' и пре, свака и о свом послу, не марећи што ће после бити.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У свом гнезду од конопље и сухог грања лежао је на јајима стари двестагодишњи гавран и спавао зимским сном. Његова стара крв загревала је јаја
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Највише је има у Изморнику. Изван ове области све је више конопље идући низ Мораву до Лесковца. Конопља је врло знатан сељачки производ, и купе од конопље су карактеристичне за многа
Конопља је врло знатан сељачки производ, и купе од конопље су карактеристичне за многа села Биначке Мораве. Главна су тржишта за конопљу Гњилане и особито Бујановац.
Одавде почиње у већим размерама област јужноморавске конопље, која траје до Лесковца. Такође су обилати сточарски производи, нарочито је много вуне, затим кожа.
Око куће су купе од конопље. Народ бујановачког Поморавља је по свима особинама иста врста људи као онај у врањској околини.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
! —заграјаше врапци. — Та за ту би се цијену добиле, можда, и двије оке проса и још која конопље приде. Безазлени врапци ипак утјешише чича-Тришу цвркућући да је мачак „жив-жив“, а увече припријетише својој дјеци:
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
јесте и магијски поступак пропуштања семена кроз одећу: „Кад невеста пође на венчење, њена мати узме семенке од конопље, које спусти младој у недра, те са њима иде на венчање.
не сме да иде преко раскрснице, да не би „нагазила“ на зло, а не ваља ни да иде преко поздера (отпаци од лана и конопље), да јој дете не би добило оспе по телу.
за демоне који управо настоје да нанесу зло и, у крајњој линији, смрт детету), Поздерја (поздер = отпад од конопље; као што од поздера нема користи, тако и око овог безвредног детета демони немају рашта да се врзмају), Чађ (дете
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- С дувара се откине перјаница радосна пламеновог зумбула. Спремамо се, журимо. Шуште тврде кошуље, исткане од конопље. (Је ли сова уснула кад се с крушке не јавља?) Свијетле се стогуље у зрцалу обзора. Цича уши изгриза.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, повишењу
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако жетва ћетена и конопље која је дотле била обилна, овога пута не донесе ни зрно плода. Тада „проклета“ Јерина прокле ово место: — О да бог
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
16. Срп. 17. Ђерам. 18. Уши око главе. 19. Псето. 20. Ватра међу пријекладима. 21. Гребени. 22. Очи. 23. Конопље. 24. Очи. 25. Уштипци. 26 Лепиња. 27 Пратљача. 28 Тестере. 29. Гусле. 30. Сврака. 31. Ватра. 32. Кандило.
Ћипико, Иво - Приповетке
Бродице и чамци, привезани уз обалу, на махове се крену, гоњени наглим валом што о зид боље пљусне. Кроз конопље бродова фијукне удар ветра и у исти час затресе гранама оближњих дрвета.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Врло је имућан домаћин. Има дивну своју земљу, прикупњењу и од дедова наслеђену. Има и велику предио– ницу конопље. И аге и Арнаути бацили су око на његови баштину.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Тражите конак! ЗУЛУМ СИМЕУНА БАКА Јесен се је поодавно одомаћила. Све је срађено. Кукурузи се перушају, конопље набијају, а и котлови су почели пећи. Игуман је извадио дозволу и јуче још пред зору наставио котао.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
О Бадњем дану у нишкој околини меша се бадњаком по пепелу и диже се у вис, »да би толико порасле конопље« (Караџић, 1, 1899, 213, нишко).
У Грахову баца се на конопљиште, на Мали Божић, комад бадњака, »да би конопље боље родиле« (ГЗМ, 6, 1894, 661). И у том и у другим крајевима, и из истог разлога, љуљају се на Беле покладе (ібідем;
у задушну суботу (упор. Глас СКА, 77, ‹1933, 33 идд›) не ваља се о пртенини радити, »јер ће миш изгристи конопље« (СЕЗ, 32, 375). Обратно, к. је понекад из мртвачког култа искључена, нпр. није допуштено да се покров прави од к.
Многа верована везана су за сејање. Наш народ верује да на месту где су биле конопље не треба сејати к., »иначе ће умрети неко из куће« (СЕЗ, 13, 1909, 411; 32, 1925, 119; 411). К.
Кад се почну сејати конопље, у семе се метне једно јаје, које се по сетви закопа у земљу (иб., 262. Свакако, жртва демонима плодности, упор.
које су жене играле поскакујући, док су се девојке и деца љуљали на витлу и на највећој висини узвикивали: »̓Волике ми конопље!« (Коло »паун«, али не у вези с конопљом, описао је Вук у напомени уз песму »Паун и коло«, Пјесме, 1, 267).
су крајеви жица који се нису могли уткати), а верује се да несрећу изазива употреба ујамака и урезника не само од конопље него и од лана (ГЕМ, 19, 1956, 91 ид). Копитњак. У Гружи к.
»ради напретка усева«, на прво орање носи се сува храна; жито (пшеницу) не сеје човек левак; ћути ко иде да сеје конопље, »да птице не чепркају посејано семе! (СЕЗ, 58, 1948, 328).
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Заливам душицу брљом. — Дедер ми за вечерас сазови ове људе. Ево ти списак. Пољар се завуче у конопље иза куће и узе да сриче прво име на списку: — Пе-хехе-те-те-а-ре... Аха, Петар!