Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Знао је викати на свог писара лупајући шаком по столу: „Ја нећу да плаћам сталије и контрасталије, то упамтите једанпут заувијек!” Није био нимало сентименталан.
На концу, ти дани и јесу за то да се о њима да сентименталности што је њено, да јој се плате одговарајуће „сталије и контрасталије”, па да је човјек преко читаве године миран.
тако, ето, за тај мудри и срачунати корак ка оплемењењу соја, учињен од оног претка који није хтио да плаћа сталије и контрасталије, догоди се да отада па за вјечита времена читав низ покољења плаћа животу свакојаке сталије и контрасталије.
сталије и контрасталије, догоди се да отада па за вјечита времена читав низ покољења плаћа животу свакојаке сталије и контрасталије. Често сам помишљао да је још најразумније што би такви сојеви могли да учине, то — да сами себе збришу.
Дође, и одједном затражи своје. И, ето, и њој треба платити одговарајуће сталије и контрасталије. Код Маје, болест се појавила одједном, с узнемирујућим знаковима.