Употреба речи конца у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

” Пак овом „О, да ми је!” нејма ни краја ни конца; подобно је врућичини у којеј колико више ко пије, толико му се већма распаљује жеђа.

добро „по јелику” је достојно жилиште словесне и бесмертне душе, а како се начне од овога благороднога намјеренија и конца на који му драго начин устрањавати и одаљавати, тај час начне себе похуђавати, к несмисленим скотом приближавати и

” — „Чуј сад” — одговори змија — „и оно што јошт ниси чуо а ваља да чујеш ако си рад знати ствар од краја до конца. Оно дете хтело је убити змију садерати јој шарену кожу и навући ју на свој штап, зашо га је она ујела и убила.

Није доста: рече тако ови, а онако они. Томе никада нема ни краја ни конца. Рекао је ко је што знао и мислио, ”Колико глава толико капа”; но разуман човек ваља да сазна зашто је ко рекао, и је

Чини им се дакле да тим годинама неће бити краја ни конца, и зато, као онај у Евангелију богатац, говоре души својеј: „Ј ед и и п иј, м и л а д у ш и ц е, и м а ш о т к у д

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Иде Мића Савић преко брда, калем златног конца у сандуку носи. Капу забацио, сив шињел огрно, иде пред коњем и пева, а не зна да носи машину која неће шити оно

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

да ми је моћи Испунити опет целе своје ноћи Сузама и слутњом којој конца није. Да ми је да волим као пре, пун мрачне И свирепе сласти да патим и страдам; И уживајући у болу што задам, Да

струји с мирних звезда — Кад небројне очи отворите, када Пружите спрам сунца безброј својих рука, Све шуме без конца и мора без лука Ваш светли долазак поздравиће тада.

Африка

О катанац је закачен чунчић за навијање конца. Човек мисли зло и навија конац. На пољанама, међ дрветом и у савани, стотинама мајмуна у невероватноме скакању.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Прича, каже прота, без краја и конца, о њиховом, Исаковича, животу, који је започео у Сервији, а завршиће се, ето, у Росији.

Они, који су остали живи, одведени су на ново зборно место: Познањ. Многи су, мећу њима, до конца маја месеца, 1760, још живи.

Теодосије - ЖИТИЈА

Ја вољу и завете дајем, а ти трпљење и до конца живљење у пустињи овој даруј ми. Молим се и за ову рабу твоју, сестру моју: твојом добротом благоизволи, и анђелима

из света одлазећи, нареди им да донесу секиру и мотику, и на тој подвижничкој стени у каменој пештери у којој и до конца живота поживе преподобни, гроб да му усеку умоли их.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Дође јој смешан и зато поче и она да га посматра, као што се посматра, из прикрајка, маче, кад му се баци клупче конца.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Као »историограф« кнеза Милоша написао је историју другог устанка, под насловом Исторія Сербіе одъ почетка 1813. до конца 1815. године (Лајпциг, 1837; друго издање, Београд, 1888).

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

А због чега је тако рекао? Да је бар имао разлога, разлога макар каквог, разлога макар ко око прста конца... Зар само толико: Хасанага је рекао, и то је све? То је и оптужба, и пресуда, и закон?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

да би се пуста села, вароши оли ма кога виђети могло, јер већ трећи дан врљаше по истој пустињи и нигдје краја ни конца виђети не могоше.

— Боље тебе нашао, зете. — Гдје си? — Ево ме. Па му прича од краја до конца. Онда му цар рече змајски: — Та куд идеш, бога ти, прекојуче Баш-Челик прође и пронесе твоју жену, ја га дочекам са

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ДОКТОР: Није слободно извртати, јер подлом и лукавом извртању речи нема краја ни конца. МАНОЈЛО: Ви се срдите, г. доктор?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

да му остали дечаци из улице поклањају своје најдрагоценије стварчице, као што су, на пример, цркнуте мачке, калеми од конца, кликери и ти фазони, само да би и њих пустио да мало фарбају ограду! Шта сам, у ствари, радила целог живота?

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Поносан миш Жмирка у сунце, никуд не жури. Блистају, опрани, Зајечар, Ниш; Танак млаз испред Ваљева цури. Нестаде конца, сребрна игло! До Чачка, ето, није се стигло... Киша кад пада, мишеви сиви Са ибришимом јуре по њиви.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

обично мала конична кеса разапета на металан оквир од врло густе мреже и сплетене од танког и јаког свиленог конца. Али то није тако просто кад се ради у дубинама.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Колико пута би Софка стајала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца. На њој тешке од јумбасме шалваре са широким, златним ногавицама.

На њој тешке од јумбасме шалваре са широким, златним ногавицама. Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца. На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Ко ти о злу мислио, лонце ти крпио, црњи од лонца, тањи од конца, кроз чибук ти се провлачио, а на лули ноге прекрстио, па му и ту дуго и широко било!

Нити изаш’о из лугова нити ишћерао дугова. Ако би по несрећи рупио: тањи од конца, црњи од лонца; кроз камиш се привлачио, у лули ноге прекршћô, зими се смрзô, љети се раскравио!

(Кад је супрасна) 371 — Кад су мале рибе добре? (Кад нема великих) 372 — Како јаје носи кокош? (Бело) 373 — Ко без конца преде? (Мачак; — мачка) 374 — Ко вазда кука, а невоља му није? (Кукавица) 375 — Која је риба најбоља?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

да би се пуста села, вароши оли ма кога виђети могло, јер већ трећи дан врљаше по истој пустињи и нигдје краја ни конца виђети не могоше.

“ „Боље тебе нашао, зете!“ „Гдје си?“ „Ево ме.“ Па му прича од краја до конца. Онда му цар рече змајски: „Та куд идеш, Бога ти, прекојуче Баш-Челик прође и пронесе твоју жену, ја га дочекам са

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

МИЛЕ: Не треба тако гледати на ствари! ЈАГОДА: А не може тек тако фабрику у океан, је л? На концу конца, то је милионска вредност! МИЛЕ: Где би ми данас били са развојем да нам је више оваквих кадрова!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

је и њи[х] толико, млого би и[х] било, ал’ опет би се ко надао да ће се кадгод курталисати; но њима нејма ни краја ни конца.

жив благодарити што ме је сироту без очина и материна совета и пристарања довде наставио и довео и знам да ће ме и до конца временога водити живота и помоћи ми да всегда вечним његовом премудростију претписаним, правилам следујући, поступам и

Свак може себи ласно вообразити како је од марта до конца новембра по овом острову ходити. Мирис такових плода и цвећа да би чисто помислио ко даје у рају.

У овом предивном острову пребудем до конца идућег февруарија у великом задовољству; прегледам цели остров и богати царски манастир зовоми Неа Мони и у њему

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

А мени, брате мој, привише се ноге кâ два конца. Оћу да измолим „Поздрав госпин“, а не могу. Како је могâ доприти главом до онолике висине?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

воденичар Лука Дошљак, тај бели човек што је век на Морави одживео, имао своја морална начела и држао их се до конца живота. Никаквим казнама и глобама власти нису могле да га нагнају перчин да одсече.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Када су је увели у собу на врху куле, видела је да на њене прсте чекају брда конца и свиле И схватила да одатле неће ускоро изаћи.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

жертву принио велику, шести дио небесног воинства: лишио их блаженства светога, у мрачно их царство повукао на без конца мученија страшна. Знаћеш и вам' што је урадио!

Ах, Сатано, обрати погледе, виђи престол оца превјечнога: он је старА начала и конца! Обрати се, душо изгубљена! Пролиј топле сузе покајања пред општијем творцем милоснијем; познај име свемогуће што

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

“ „Јел’те? - нашао сам још да се електрична сила кугле може пренашати преко ланеног конца риф далеко“. „Све су то, драги господине Герике, сасвим нове, неочекиване, до сада неопажене појаве“.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

нове и нове ројеве, глава му је уназад забачена, укрутио се, не да се Јаћим: „Бре, бре, вели, нигде ти овде краја ни конца нема! Да ми је само да ово виде Макарони и Мађарони, стра’ у пете да им сатерамо. Крв злотворска да им се следи.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

постојећем ја, очевидно би значило претпостављати уображено реалноме, фантом живоме створу; значило би, на концу конца, вољети више неког другог него сама себе.

На махове је чак изгледао задовољан њиме. Каснија је потпуно изгубио сваку осјетљивост за физичке болове. До конца је сачувао присебност.

И, као и све што је једном створено, као и све што је у једном хипу само помишљено, он поживје. И живјет ће до конца, неопорециво и неуништиво.

И тако без краја и конца. Од тих замишљања хватале су омаглице и понестајао дах. Нејако тијело сво је дрхтало. Слабила је сила што држи на

То би у неку руку значило да у свему, да бисмо дошли до коначне и сигурне спознаје, морамо ићи до самог конца. А то значи: до тачке неуспјеха.

Свака ситница, свака случајна подударност подсјете ме на њ. И тад се завезем у сјећања без краја и конца. Просто се гушим у њима. Тако ваљда већ бива у старости, под конац. Елипса се сужује и своди према свом крају.

Мрцварио се, невољник, недјељама и мјесецима. Луњао је улицама без краја и конца, до мртвог умора, до потпуне изнемоглости тијела, у којој као да је једино налазио нешто смирења.

Више-мање читав козмос. На концу конца, чини ми се да, у ствари, моја погрешка и моја кривица код оваквог схваћања лежи у основи свих филозофа: сваки од њих

Ето, до те мјере људима све до конца остаје она тежња из дјетињства да буду „одрасли”! А зашто — нека бог зна. Ја никад нисам сасвим разумио у чему је

Бесповратније чак него у самом животу. Јер у животу, на концу конца, остаје увијек бар мало, мало наде, луде наде. У представи нема ни те луде наде.

свему, (упркос чак и евентуалном дугом намјештању виолине или другим недаћама и недаћицама сличног реда), на концу конца сама по себи извући ствар на добар пут.

И он се упутио у то лутање коме више неће бити краја ни конца. Ходао је и ходао, замицао у прољетна предвечерја под крошњама кестенових дрвореда, увијек с марамицом на очима, а

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

да би се пуста села, вароши оли ма кога виђети могло, јер већ трећи дан врљаше по истој пустињи и нигдје краја ни конца виђети не могоше.

— Боље тебе нашао, зете! — Гдје си? — Ево ме. Па му прича од краја до конца. Онда му цар рече змајски: — Та куд идеш бога ти!

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

на једном крају дуге жице, простире се дуж ње на врло сличан начин, као што се преноси осцилаторно кретање конопца или конца с краја на крај.

Ћипико, Иво - Приповетке

и себе прехрани, одлучи се да служи по кућама, па послије, нешто приштедјевши, поче да у граду купује женски ситнеж: конца, игала, наранача и других кућних ситнарија, и то ношаше на леђима у своје село да препродаје.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Зове се просто: младић поред прозора. Она је попут конца који, кад га добро уочимо и повучемо, отвара нам унутарњи склоп Андрићевог романа.

пажљивије посматрати у развоју модерног српског песништва, одмах почињемо назирати полазну тачку или бар крајичак конца који ће нас повести у једно могуће и, можда, корисно тумачење.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

РУЖИЧИЋ: Розичићу, ти досјагнеш безчислени вјеки, Прославивсја между человјеки, Слава твоја останет до конца, Сподобивсја лавроваго вјенца. ЈОВАН: Весело, сватови! МИТАР: Видиш, Фемо, како ти се слави кућа.

Петровић, Растко - АФРИКА

О катанац је закачен чунчић за навијање конца. Човек мисли зло и навија конац. На пољанама, међ дрветом и у савани, стотинама мајмуна у невероватноме скакању.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

невидимо, и чету осталу, Сушту љупкост стиха мога, пјесан мојих хвалу; Да, док буде памет ваша у роду серпскоме, Конца није њу претећем ни пјенију моме. Идем даље!

и брака предели Како сам у Писму светом Господ вели: Остави человјек матер и свог оца, Прилепи се жени до последњег конца. Ретко се налази да се са мирази У садашње време жена с мужем пази.

Пошел би к простим, но и там бједа, не знајућ скотов, згибну без сљеда, Палади мјесто јест тамо пусто до конца, До конца.

Пошел би к простим, но и там бједа, не знајућ скотов, згибну без сљеда, Палади мјесто јест тамо пусто до конца, До конца. Ја само жалост буду имати, јер нејмам свјета полак гледати, без служби дому гдјегод мојему с науком ја, с науком ја.

Ћипико, Иво - Пауци

Можеш и ти доћи! Пођоше сви у другу собу. Пиеро је губио, Иво је чекао и чекао, но тој партији не бијаше конца ни краја. Дотужи му се. —Ја ћу мало изићи, рече играчима. —Слободно, — одговори му Пиеро.

је да његова душа складује с њеном, пак се подавао припросто уживању, којему — чинило му се — не би нигда ни било конца. А ипак, док би помислио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младост неће никада привезати уза своју.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Човек је у таквој ноћи морао испољити радост. Но оно што се ту догађало било је претеривање без мере и конца. Старац и грбо су кликтали као какве успаљене женетине. Не знам шта им је било толико смешно.

Али соли не. Ставио сам им неколико клупчади конца, опуте и канапа да би могли правити замке за лов и по велики нож са дршком и канијама од говеђег рога.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

ИИИ ОБЛАЦИМА Облаци, облаци одакле летите По лазуру чистом, без пута и стазе, По бескрајном мору без конца и трага, Где ни палме нема ни травне оазе?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ко управља то њихово кретање без чиода и конца? На то питање одговорено је 28 априла 1686 године. Тога дана држало је Енглеско Краљевско удружење, или академија

у овој мојој соби налази се и стара, дебела, у јаку поцрнелу кожу повезана књига; „Вјечниј, то јест от начала до конца мира трајушчиј, календар, написан Захаријем Орфелином, цес., краљ. Виенскија Академии художеств. членом.

Од танког, скоро невидљивог конца. Ево, ја га већ испредам и правим на њему значке на којима ћемо читати преваљене даљине.

Ево, ја га већ испредам и правим на њему значке на којима ћемо читати преваљене даљине. Почетак тога конца - он је много дужи - обмотао сам седам и по пута око екватора наше Земље, па испружио то парче у праву.

пантљичицом са бројем 2, други такав метар, па трећи, четврти и тако даље, и све то свио у клупче, а један крај тога конца завезао на вршак оног торња на Монашком брегу. Још једну опрему требамо за наше путовање, бело хаџијско одело.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

и како се тај конац све више и више крати, рука све чешће цима угнуте груди и климатаву главу; напослетку, при кидању конца, задрма главом тако да вилице звекну и језик дође у опасност.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Да ја до конца живота мога, или боље да кажем, док не ослепим, списатељ остајем, то је извесно, и читатељи нек се ни најмање не

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Живот је само мало, видљиво парче конца, које се протеже дуго пре и после живота... – Па ти бре, господин-Божо, оде у философију – опет ће Бора.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

“ Проговори Туркиња ђевојка: „Прођи ме се, гола дервишино! Што ме питаш кад помоћ не можеш?“ Све му каза од краја до конца, од шта млада бјежи у језеро: „Најпослије казаше ми Марка у Прилипу, граду бијеломе, и казаше да је јунак Марко, да би

бел. В, 11. Баш ћу поћи, да нећу ни доћи, тј. поћи ћу, па макар се не вратио жив. Све му каза од краја до конца, тј. каза му све од почетка до краја. Од његова страха великога, тј. веома се плашећи њега.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

А она поче у глас викати и плакати и говорити: — Тешко мени, јадној и невољној сироти и до конца сам већ погинула и с телом и с душом!

И она му плачући проговори те му рече: — Ја имам свога мужа, трговца, ама је до конца спао у сиромаштво. Прометао се је и трговао које својим, које и с туђим, ал' је више туђега било добра код њега,

здржаше те им право пароле, него их многе на мука поморише, кињише, затвораше, бише, глобише, добро им изотимаше И до конца оголузнише хришћане који се не ктише турчити ни частнога крста Христова под ноге газити.

Их, цар се до конца смути и забрину се за тим заточником својим и самоборцем Лијем, како то он погину, кроз кога би то њихово хрвање, и

добри христјани, не велим за оне позлочесте и немарне низашто, веће велим за ове поштене и праве господаре врле — до конца слабо маре за то црковно правило, а за поученије ни толико, те говоре: »А што је нама до тога стајати и слушати?

Ни сит буди, ни гладан! Не да би ко то рекао: И ово сравњивање има неравност! О НЕРАВНОПРАВНОСТИ ЖЕНА Ал' до конца слабо мало тога се поштења међу људма и младежем лише находи.

ти то кажем, јер из тебе хоће се родити цар царем што ће царовати над Јаковљевим домом увек и његовим царовању нејма конца. Девојка Смела сам се у себи врло и ништа не знам што ти више одговарати, што ли од себе чинити.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности