Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Еί τις ου δεδάηκε τέχνην σκάπτοιτο δικέλλη. Ко се није научио занату нека копа будаком”, совјетује Фоцилид, пак и на ови начин може бити поштеним човеком.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
чаја греје дрвосеча, чији син излази у пролетњи дан, ведар, плавичаст, капу и капут баца на храстов пањ, копа јаму, и сади нови храст.
је цело лето кисла на буђавом пољу, без гроба и попа, у расутом житу и локвама крви И док труне јесен и киша их копа на земљи светкују победници и црви. 2.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Марица изишла у градину, па нешто копа. Док ето ти Раке, наднесе се на плот, па зашкиљи очима и поче, смешећи се: — Баш ти, Маро, копаш, не шалиш се?
— одговори она љутито. — Е баш си ми јутрос нешто љута... Нису ти све козе код куће. Она се чини и не чула, само копа. Он поћута мало, искашља се, па опет поче: — Зар баш остаде у потоку, Маро? — Шта велиш?
— Па нећеш ти сам, не бој се! — куражи га поп Стеван. — Ето ти и Симице. Вас два моћи ћете зар? Симица ионако копа кашто раке, није му првина. 'Оћеш, Симо, а?
— повика одмах утом на вранца, који се беше нешто усфрктао и почео копати ногом. Коњ мало стане, па опет копа ђа једном ђа другом ногом; њуши ону земљу и фрче. Пурко га трже за улар и умирује, неће да се смири!
— учини Страхиња. — Шта? — Ама, ето ту, чини ми се, неке труловине, као од дрвета... ту где коњ копа! — Јест, богами! — рече кмет и стаде завиривати онде. Сви нагрнуше да виде. — Копниде који будаком!
— рече чича Мирко. Један приђе те закопа неколико пута, и доиста се указа некакав пањ. Коњ све више фрче и копа ногом. — Ту је! Ту је! — повикаше сви некако узјазбено. — Дајде, дете, мало те прњади! — рече чича Мирко.
— Може бити — рече неко — видиш где коњ једнако копа ногом и фрче. — Па и ова је јаруга — настави чича — како ми се чини, понајстарија.
Зар наш поп не ваља? — Ваш је поп луд! — Море, хеј! Не грди нам попа! — Луд вам је поп, луд! Иде те копа вампире! — Е, баш да видимо је ли луд!... — викну Пурко, па се окрете својим људма: — Хајдемо, браћо, нашем попу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Турчин се трже и погледа на ову страну откуд глас дође... Станко даде ватру... Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... Наста забуна. Турци јурнуше напред... Једна... друга... трећа... пукоше...
— упита харамбаша. — Дођох к теби, па шта ми наредиш! Видиш, богу хвала, да се на данашње вријеме не оре и не копа. Данас ко срца има мора у гору!... — А што остави огњиште? — Од добрина! — јекну из његових груди као ветар.
Он пристане и почне копати. Али се наједаред спусти тако густа магла да он није видео куд копа него је кривудао тамо-амо; на неким местима састављао је сам прокоп.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Све прожима нека мирна и болна радост, узнемирено, пожудно. До мишица у влажној јами, један млади радник копа нов наручени гроб и уз ритам мотике певуши једну љубавну песму. Недалеко од њега у један грм паде јато црних косова.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
то је страшно погледати! довде одсечено, — а човек хоће хлеба! Па сад зар да проси? Мора! Не може да оре, не може да копа! Па још, може бити, понеки пут слабо што и напроси. Бре, да је мени власт, ја бих знао шта бих радио!
Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпитава као варошка дјеца, јер ово, ви видите и тако, мислим није рођено да копа и оре, а то би било и срамота за оволико село; а вашој кући част и поштење!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
! Данас се већ не би ништа љутила. Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било. Тако мисли, а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Орестија ковача. Копа и мисли. Учини јој се к’о да су залупила баштинска врата.
Тако мисли, а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Орестија ковача. Копа и мисли. Учини јој се к’о да су залупила баштинска врата. Слуша. Нема ништа.
Е, баш је безобразан! А затим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин... — унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.
Севајте тáки од тарабе! Мол’те бога што није тàта код куће! Срам вас било! Настаде опет пауза. Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути. Тишина.
што рекли. Једва изн’о читаву кожу. — Тако је то, — трља задовољно руке гђа Сида. — »Ко другоме јаму копа, сам у њу пада«, говорила је увек моја покојна мама! — Ех, манимо се тога! Било па прошло! — Право кажеш!
Африка
Кад му се одреди земља коју ће обрађивати, црнац најпре попали густо саванско растиње, затим копа једним малим ашовчићем, налик на наше сатарице. Сади, једно с другим измешано и једновремено, четири–пет разних усева.
Теодосије - ЖИТИЈА
који каже: „Ако вам богатство допадне, нека за њега не прионе срце“; колико Више је достојан прекора и укора онај који копа земљу и тражи оно што није оставио, журећи се да узме?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Пред Нову годину је умро. Весна и ја посматрали смо скривени иза капеле како гробар Милентије копа раку, и псује. Земља је била замрзнута а ваздух пун снега.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
О МЕРОПАХУ Меропах да ради у недељи два дана пронијару, један да коси од јутра рана, један да у винограду копа; један по жези, уза летњу јару, да камење носи на друм цару; један да на жрвњу меље манастиру; један да поправља
За слугу Јернеја који на раскршћу виче из гласа да је његова њива коју копа и његова крава коју напаса, да је глава коју има на раменима његова глава.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Приповедач, срећом, не образлаже мудру смиреност своје сељачије, остајући веран најранијем доживљају; копа га из нежног сећања, у којем је сачувана суштина.
Копитом копа, као кошута скакутаће кроз речи. Кас кроз кукуруза клас, велико скакање кроз кокошке и кокодакање.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Још би дуго гледати те тео, Ал' кад ми се веће смрћи мора, Нек се смркне измеђ ови гора, Ту нек ми се ладна копа рака, Ту ће мене земља бити лака.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Да бисмо њој гроб ископали, морали смо стринин раскопавати. Станоја је већ био ту и радо пристао да мојој матери копа гроб. Узе мотику и стаде преда ме: — Миле, да идем? — Иди, Станојо, али лепо да скупиш кости. — Хоћу, хоћу!
— Што? — Нећу, нећу. — И одмахиваше рукама од себе сав дршћући. — Како? Зар хоћеш други да копа гроб? Он се диже. Ја му изнесох мало ракије. — Не, не, оку ми дај, оку! — И поче да узмиче. — После, Станојо.
— дрекнух уплашено. — А? — Ђипи он и погледа ме страшно; али кад виде ко сам брзо се прибра, узе будак и отпоче да копа, шанув: — Ти си, Миле! Ја му пружих торбицу. — Ту да скупиш — рекох, а и мени глас дрхташе. — Ако, сад! ...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
МУДРАЦ И СЕЉАК Некакав мудри човјек прође путем, пак види једнога сељака ђе копа и назове му: „Помоз бог, работниче! Јеси ли сустао?“ — и видећи га да у радњи живот не штеди, рече му: — Почини мало.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Може бити да му је што поремећено, па ће казати, ми смо му покварили. МАНОЈЛО: Али мене све нешто копа. Ако ти нећеш, идем ја сам; и тако сам докторов ђак. ИСАЈЛО: Остави сад, ево некога. ПОЗОРИЈЕ 3.
) Аха, нова земља, нешто закопано! Какве крадене ствари, или може бити, друго што. Неће кварити, ако се то провиди. (Копа.) Човек је као кртица. Док је год жив, све једнако рије и копа, пак најпосле шта дочека? Да и њега закопаду! Охо!
Неће кварити, ако се то провиди. (Копа.) Човек је као кртица. Док је год жив, све једнако рије и копа, пак најпосле шта дочека? Да и њега закопаду! Охо! Лонац! На моју душу, новци! (Устане.) Хм, новци, и новци мога комше.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
кровови тихо клизе низ немирна плећа ветра, понеки глас одјекне као да се вратима тресне, женски плач по ваздуху копа гробове за двојне јунаке, на облацима лисице се гоје и голицају ме реповима док у јаслама спавам – немам стана.
од Земуна и један пливач стиже с југа разговор се угађа изнад ушћа Није овде дошао бегунац ни поворка страдалника копа се темељ дубок а тај што камен-темељац носи Стефан је Оснивач Стефан и Вук у Раваници Расту два сина сигурна у свој
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Онако ћу ја тебе, еве исто онако... Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи ?... Тамо има много пећина, копа се злато... И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе... Хоћеш?
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Курви да ћутим? Ко си ти да ти ћутим? Да је неко ко командује, неко ко користи, да је неко ко копа, неко ко коси, неко ко даје, неко ко дан, па да и ћутим! Ваљда теби, маторој курви, да ћутим?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Дошао је тако чудан и тако изненада на небо. Ми смо међутим спустили 700 м. ужета. Сад копа мрежа“ – мрмља капетан Вицо – „биће шкампа“! Боља риба је доле на дну и само кад је месечина јака диже рибу горе.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
са црном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Кад се ђаво скута дохвати, откини скут. — Ђавоље просо ниче и девете године. — Ђаво ни оре ни копа, већ све о злу мисли и ради. — Ко са врагом тикве сади, о главу му се лупају. — Врана врани очију не вади.
— Змија, кад не може да уједе, репом ошине. — Ко сваког слуша зло чини, а ко никог још горе. — Ко другоме јаму копа, сам у њу упада. — Угљен, ако не ожеже, он огари. — Тко зло чини, зло и чека. — У рђаву читлуку вазда рђава година.
Ту животињу треба да закоље, и њеном крвљу да попрска то место, и да копа па ће наћи благо. Не учини ли то, благо ће му се, иако га нађе, претворити у угљевље.
СРЕБРНИ ЦАР У Кучајни се од памтивека копа руда... Једном у старо време копало је руду у окнима кучајнским око шесет окнара.
(Човек) 34 — Запјева сужањ кад на слободу изађе? (Новорођенче) 35 — Земља земљу копа? (Човек) 36 — Ја се попех на липу / и погледах низ липу, / али вуку владику / бјелоглаву за кику?
(Почну сви мицати обема ногама, навише и наниже, као да се бибер њима сеје). ЖЕНСКЕ: Овако се бибер копа, овако, овако! (Чине покрете рукама као кад се окопава кукуруз). МУШКИ: Није тако, већ овако, овако!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
83. Пилипиљ цара копа под липов пањ на Ђурђев дан. 84. Подиже се петељева војска, те ми оћера по леду говеда, кад ми бјеше у киту вшеница.
” Те уложи да копа земљу, али с неким страхом да не би опет чуо какав глас оздол. Копајући и изгрћући земљу, кад ли — засја му се нешто
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« Жаљење у њој порасте, али настави да хода. Ко зна колико је тако ишла, док на ивици пустаре не угледа младића како копа бунар. — Баш ћеш у песку наћу воду! — насмеја му се, а младић рече: — Зашто је не бих нашао?
Младић се само осмехну и настави да копа, не престајући да призива воду од које у пустари и камен оживљава. Лепотица га само сумњичаво погледа, али од тога
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Још бих дуго гледати те хтео! Ал' кад ми се веће смрћи мора, Нек' се смркне измеђ' ових гора! Ту нек' ми се хладна копа рака, Ту ће мени земља бити лака“...... Збогом остај, красно Стражилово!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Како то може бити ?« — помисли она. Пре две недеље су заједно на моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу... само се, истина, мање шали од осталих. Али опет.... — Како то хајдук ?...
Ту се копа рака, вечна кућа Ђуричина. Свакоме се хоће да разгледа ту кућу необичну... Доле, у довољно издубљеној рупи, стоји један
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Она копа камен. Кад је прошло девет година и она сав камен санијела на једну хрпу, закала па опет дође к богу питати што ће сад
већ самртни зној спопао; кад видно да ће скоро и зора а он још није дошао до коријена од трса, запне што игда може и копа даље, док једва једном стиже до коријена. Али сад му било најгоре и најтеже.
— Добро, — рече хаџиница — хајде донеси паре па плати, а деди кажи: „Ко под другијем јаму копа, сам у њу пане.“ Дедо изброја паре и прими сина, а хаџиница издвоји најприје сто и педесет ћеса па даде Бошњаку, а
Нити ме научи како се оре ни копа, како се сије и жање, како се у башчи ради а појата гради, како се у млин носи а сијено коси; а све ти просто, ама
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— вероват’ не могу, — Та звездама не копа се гроб! Ти одлети ка истини само, Њу тражећи провекова век; А место ти, и ако је празно, Из њег’ бије неумрли
Петровић, Растко - АФРИКА
Кад му се одреди земља коју ће обрађивати, црнац најпре попали густо саванско растиње, затим копа једним малим ашовчићем, налик на наше сатарице. Сади, једно с другим измешано и једновремено, четири–пет разних усева.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А мучног ропства рђа чађава Животу младом копа гробницу. ГЛАВАШ: Проклета земља, Где суза мами зору на небо, А јаук нему поноћ раздире; Где санка нема, где данка
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ако се који момак не може да ожени, треба — каже се — да ћутећи копа бели трн, док га целог из земље не ископа, и да на његовом крају нађе неки црвени котур.
значај: он се често бира за запис (СЕЗ, 16, 151); кад се приликом епидемије извлачи живи огањ, испод жила ц. копа се прокоп, кроз који ће се провлачити људи и стока (С. Тројановић, Ватра 153). Он се најрадије (нпр.
У Смедеражу код Такова, кад се копа рака, »први бусен што се ископа остави се на страну; њега ће у гробу ставити мртвацу испод главе« (СЕЗ, 84, 1972, 174).
»Ако ко копа те траве, а не зна за што која служи, грешан је« (Зборник Етнографског музеја, 1953, 255). Бадељ (у Боки) или (у
Ћипико, Иво - Пауци
Зар ће ради мене судац њему иштетити хатора? А, да, врана врани не копа очију!” Ипак вели суцу: — Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам
—Попустила је жега, — рече онако замишљен. —Ух, да је овака хладовина, кад се копа! — село одврати Јуре. Они пођоше даље, полагано, ћутке, уз цвиљење попаца, па кад бијаху близу мора, подаље од села,
— Биће га ударио; јер сам чуо да је Јосо јаукнуо. — А што ти се чини, је ли Цирило био пијан? — Биће... копа се. — Добро! — Диже се и надвири над записник, па се обрати млађему брату. — Тако је! — потврди он.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
неке прашкове, цеди траве, кува живинске изнутрице с млеком од магарице, по цели дан се ужурбано мува по околини и копа по земљи, тражећи корење само њему знано. Не претрже се нарочито у молитвама.
Не вреди забушавати. Не помаже то што склапаш своје уморне капке да не би гледао тог младог бесног јунца док копа земљу предњим папцима, замахује главом лево и десно, фркће раширених ноздрва.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Волео бих да те видим како се котрљаш низ ово брдо, више него ишта... — Ко другоме јаму копа сам у њу пада... Кипислцауф! Хајд, да видимо прво твоја леђа. — Ама, побратиме, молим те, изволи ти први...
Кога овамо донесу, тај више не види бела дана. Сахрањивали су их прво овде. Али треба батаљон војске по цео дан да копа гробове, а после ни места не би имало.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
То беше свежа кап воде у његовом стомаку. Он је псовао, тих хиљаду светлих Сунаца, кад одлази да копа, И претио пригушено да свету неће да је роб; Сваким ударом мотике у земљу зидаше у небесима гроб.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дозволи да с извора гутљајчић воде узмем! — Трже се Варалица кад виде да орлушина копа канџама стену испод себе тако да варнице искачу, али понови своју жељу. Сада се птица трже. — Не могу да те пропустим!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
МОЈ ОТАЦ Још кô да га гледам. Под оружјем стао, Уз јатаган трепте леденице двије. Спремни коњиц фркће, ногом копа, бије, Као да би на пут господара звао... Зора је.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Спазио је како испод једне веће сиве стијене излијећу грудве земље и руше се према потоку. — Ено га! Дрекавац копа јазбину!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Боље је мало сјање него велика помрчина. Нит је свест обикла с богатством се ортачити. Тко пред другим копа јаму, сам ће у њу се увалити. Тко ли се са злим дружи, кан'да с голим шакама њиву од корова треби; змија ће га хапити!
Није по јакости и кадрости беседљивца, него беседа је по разбирању слушаоцем. Пре воде бунар се копа. Види бог свачију опачину кроз облачину. Еда може лонац лончар бити, ил' му сикира ковач?
Може ли се то држати и право веровати се томе писму, јер је то исти оваки виноград био што се копа и вино из њега пијемо?
Ама многи и сав одрпат ходи, те ни вацтека цела нејма на себи. А и мотичар то се гледа копа ли право, лепо и добро, не сматра му се друго што, лише каде откуд где стигне царево, спахијско ли што заповедно