Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји... Него изволите мени, у наш дом... Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
„Што дубље, то је боље“, Помишља копач стар Тарући с чела зној; А онај прамен магле, Што му с’ над главом вије, Из луле му је дим.
Праља пере кошуље Па пева кô луда; Калуђер се Богу моли Па стење од труда. Копач млата мотиком Па сади кромпире, А госпође зноје се Око фрише-фире.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У том јендеку је пропао и Срећко, Бог да му душу прости” — крсти се, и шушљетаво и иронично се смеје матори копач гробова.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Како то ни ови ни они не сматрамо себе како се живимо! ... Тко те храни? Не орач ли и копач? Да их није, како би се ти, господичићу, живио? Ко кога храни оно му је и господар!
« А онај пак: »Ја сам трговац занаџија ли, орач, копач, војник, херак, петак ли био, жену, децу имам, многу кућњу чељад, стоку, милкове и доста ми је белаја на врату.