Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Ако ти је и ова најмања велика! Ако ти је и ова најлакша тешка! Најбоље би било да копаш кашиком! За раднике су трпезу поставили насред поља, под велики дуд! Све се пуши, чиније, кутлаче!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Док ето ти Раке, наднесе се на плот, па зашкиљи очима и поче, смешећи се: — Баш ти, Маро, копаш, не шалиш се? Она ћути. — А где ти је Спасоје и Ђуро? — Не знам... Иди па их тражи! — одговори она љутито.
! Ко теби рече да ти копаш ноћас оно дете? Симицу чисто као да неко посу врелом водом, па у оној забуни поче муцати: — Ја, ја, господине,
Кад угледа Симицу с његовим »кочијама«; насмехну се, па рече: — Е, Симо, 'оћеш још да копаш нахочад? — Никад, господине, далеко им лепа кућа! — одговори Симица, а намешта нешто по колима.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДРОБАЦ: Шта друго? СОФИЈА: Свеједно шта... Могао си да скупљаш траве, да све око тебе мирише!... Могао си да копаш гробове, да чистиш оборе и штале, да туцаш камен! И најгори посао... све ти је боље од тога!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Испод нагнуте стијене, заклоњена густим жбуном црнога граба, кукрике, зијевала је поширока тамна рупа. — Шта то копаш, мајсторе? — Проширујем отвор на овој пећиници. Ово сам још неки дан открио. Јованчету зажагрише очи.