Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
војник, пушка му виси о грани, шлем се пресијава у блистању ветра, војниче, пљуни у шаке, узми ашов, замани, и копај своју блиску будућност, дубоку пола метра! 4. Пакао видех иза мрачне шуме.
засучи рукаве, узми ашов, будак ил мотику, и, засуканих рукава, гологлав и бос, под којом хоћеш од ових букава копај, ископаћеш: иструнулу чизму, зарђалу цев, шуноглу, пређицу, табакеру, или људску кост.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Јес' чуо, сад одмах, или не, ноћас мораш! Кад си га ноћу већ једном копао, копај га ноћу и опет — јес', чуо!... Да се ниси главом шалио! Ако сутра не осване где је закопано било, одераћу те...
— Да копамо! — гракнуше сви. Они с будацима и мотикама окупише копати живо. Ископаше грдну пањину на оном месту, па копај даље. Сунце већ превалило, а још ништа нема.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
његову главу, Да је видим мртву и крваву, И целивам место драгог свога, Кад га жива грлити не мога, А ти брже копај раку ладну — У њу лећу, издајице нећу.
“ — Не будали, чоче! Та у њој су све радости моје, Њена рака јесте срце моје. За ме раку ти копати поче, Дела копај, ал' побрже, чоче! Јарко сунце хоће да се смири, Ал' што сјаје тако чудновато?
А ти копај две ладне гробнице, Никад Цвета неће издајице“... Земљу, браћу, пријана издао, На крст часни руку подигао, Оцрнио
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А царев јој син одговори: — Бре, аждајо, не копај трица; да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио.
А царев јој син одговори: — Бре, аждајо, не копај трица; да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио.
А царев јој син одговори: — Бре, аждајо, не копај трица; да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио.
Туде се најпре раскорачи и закопа. Онда заповиједи оним момцима да копају. Они почну копати: копај, копај, док докопају до једне стијене: Момци рекну: — Нема воде, није фајде копати!
Туде се најпре раскорачи и закопа. Онда заповиједи оним момцима да копају. Они почну копати: копај, копај, док докопају до једне стијене: Момци рекну: — Нема воде, није фајде копати! А џомет повиче: — Ха, ту је вода!
Није мало копô, укаже се казан пун дуката. Онда он копај, копај, те ископа и осталијех шест казана. Узме неколико сандука и изручи у њих оне дукате па их онда закује.
Није мало копô, укаже се казан пун дуката. Онда он копај, копај, те ископа и осталијех шест казана. Узме неколико сандука и изручи у њих оне дукате па их онда закује.
Онда јунак брже боље потрчи па оно мјесто ђе је паре оставио, ал' јест: ни ћемера, ни од ћемера трага! Копај, тражи, нема па нема.
Други дан чим грозница опет навали на пудара, а пудар опет зграби мотику па удри, копај, све док га зној не облије и док грозница не пусти.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Засу нас ситно комађе земље са настрешнице. — Поче разорном... копај земљу и бацај горе! — рече Траило. Иако уморни, гладни и жедни, војници запеше да рију.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А царев јој син одговори: „Бре аждајо, не копај трица; да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио.
” А царев јој син одговори: „Бре аждајо, не копај трица; да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио.
” А царев јој син одговори: „Бре аждајо, не копај трица; да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не могу, помисли. — Шта чекаш? Нисам се знојио за тебе. Сам себи јаму копај — и опсова. Ђорђе искрену главу и виде цигару међу звездама. — Ја сам, Ђорђе — промуца. — Откуд ТИ овде?...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Писар од тог одговора поста још веселији. — Ено мотике — викну пандур, угледавши држалицу где вири из корова. — Копај овде — рече писар одлучно и погледа Ђурицу. Разведри му се лице, кад виде Ђуричин изглед.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад то смрт чује, закала па отиде, те стане копати, па копај девет година. Кад је све раскопала, иде опет богу питати шта ће сад радити.
А царев син јој одговори: — Бре аждајо, не копај трица; да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио.
А царев јој син одговори: — Бре аждајо, не копај трица; да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио.
А царев син јој одговори: — Бре аждајо, не копај трица; да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио.
Ено гле двије лопате, једна гвоздена, друга дрвена, обје забодене у земљу. Ти узми ону дрвену, па копај макар управо до зоре, не бој се, ископаћеш трс, а дирнеш ли у железну лопату, готов си, ухваћен, и ја ти, побратиме,
Он узеде ону дрвену, те копај и копај, да га је већ самртни зној спопао; кад видно да ће скоро и зора а он још није дошао до коријена од трса, запне
Он узеде ону дрвену, те копај и копај, да га је већ самртни зној спопао; кад видно да ће скоро и зора а он још није дошао до коријена од трса, запне што
било — далеко од нас (нека буде отерана) намирити се — бити задовољан на облажај — у походе нафака — издржавање не копај трица — не причај којешта ножице — маказе обенђелучити — опити обервраг — ђаволски старешина обестрвити — уништити
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И једне ноћи почесмо копати. Кад Шваба виде шта радимо ми, удари и он у копање. Копај одовуд, копај одонуд, још се земља и сама од себе проваљује — оборисмо вам ми ту, и помешасмо, бар двадесетак наших и
И једне ноћи почесмо копати. Кад Шваба виде шта радимо ми, удари и он у копање. Копај одовуд, копај одонуд, још се земља и сама од себе проваљује — оборисмо вам ми ту, и помешасмо, бар двадесетак наших и њиних костура.
Госпа Нола поче тихо и жалосно да певуши: Не копај ме, нано, У то штурно гробље; Већ ме копај, нано, У зелену башчу ... О-о-о-о-ох, Саваоте!
Госпа Нола поче тихо и жалосно да певуши: Не копај ме, нано, У то штурно гробље; Већ ме копај, нано, У зелену башчу ... О-о-о-о-ох, Саваоте! Србо, сине, где си, да засвираш и попеваш Нани!