Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станко запева. Он је певао Јанковића Стојана и Гојеног Алила. Стојан пише књигу Алилу: Ој, Алиле, кладушко копиле! Што се, курво, по Кладуши ̓валиш Да си мојој кули долазио, На чардаку Анђу обљубио?...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
је изабрао за судије једног старца са седим власима који је био мудрац, и једног дечака са плавом косом који је био копиле. Жена је стајала у гомили и смејала се народу, и ругала се таквим његовим судијама.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Па казала је и Мирјани да је се довела из глади! — И Велинци да је родила копиле! И тешко би се жене и опет одважиле да кажу, да Радојка све то већ изодавно и не слуша и не гледа, и да није сам
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Зарекох се да она као неко заљубљен у то фудбалерско копиле неће ни случајно ући у роман. Весна је, ипак, неодољиво куцала на врата тог романа.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ФЕМА: Та знам га, господине, канда је јуче било. Њено је дете рекло мојој девојки, да опрости ваше лице, копиле. Ја на то разљућена, виле га однеле, дочепам га за косе, нек докаже да је моје дете копиле; на које његова мати дотрчи
Ја на то разљућена, виле га однеле, дочепам га за косе, нек докаже да је моје дете копиле; на које његова мати дотрчи као стрела, да ме угњави. Ја, фала богу, како ме створио, дочекам је, и добро издеветам.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Срб и Турчин не слаже се нигда, но ће приђе море ослачати. СВАТ ТУРЧИН Држ, Алија, курвино копиле, Котарке се младе разбјежаше! Срамота је сивоме соколу ћерат дуго јато јаребицах, па за себе не уловит меса.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ И чудио се да нисам знао како је онај господин, у остацима официрске униформе, поп. „Кад је дошао из рата затекао копиле па га сад чува и воле као своје рођено.
и кад он пева: Ој Алиле, кладушко копиле, Што се, курво, по Кладуши хвалиш Да си мојој кули долазио, На чардаку Анђу обљубио?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И радосно, зазивљем тог новог човјека, слободног као копиле, без јучерашњице, без наслијеђених терета. Јер превише се наумовало, превише се начувствовало у том старом свијету.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СТАНА: Није ми кћи? Ти кажеш то, горска прокудо, Лажљиве мајке подло копиле! А да из санка заношљивога Ко ме је својом писком будно?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
У нама није једна крв! СТАНИША: И није! Син рођени ја сам Иван-бега, Ти копиле часа ћудљивога. — Свладан вином и ракијом Иво, У немоћи мушког моловања, Створио је размажено бепче Да се њиме кô
“ одлази. Станојло с голом сабљом излази.) СТАНОЈЛО (ударајући на Ђурашка): Ту си, неверо! Копиле црно гадне матере, Сад ако живи, нек те оплаче. КАП. ЂУРАШКО: Ти си оплакан — можеш гинути! (Бију се.
Ћипико, Иво - Пауци
За нима стигоше двоја кола крцата робе. Вели да је она жена, „шињора” газдина, а дијете његово копиле... Бог би га знао! — А ми мишљасмо да се кућа гради за школу, — опази ковач. — Какова школа?
и бацио око на моје земље, да њима загосподари ова његова јараница, „шињора”, а њено копиле, бјеснећи да стијенама с њих гони моју дјецу!... А неће, бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе..
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
употпуњавају реалистичку слику ранијих времена — не одликују се лепотом; такве су речи: бре, море, куја, кучка, курва, копиле.
ове песме одређена оценом да је „Марко турска придворица“, да је „Милоша кобила родила“ и да је „Реља пазарско копиле“, а то значи — с обзиром на централну улогу „турске придворице“ — да је ова песма, и у првобитној варијанти, могла
Јер је Коса скоро испрошена за копиле од Задра Тодора; у суботу која прва дође хоће доћи Косини сватови, у неђељу данак преданити, понеђељак јутра
прва дође хоће доћи Косини сватови, у неђељу данак преданити, понеђељак јутра дочекати, и одвести Косу Смиљанића за копиле од Задра Тодора“.
коњу од мејдана, а не има браде ни бркова, а љевши је од сваке ђевојке, оно ти је ђевер уз ђевојку, оно ти је курвино копиле, а на име од Сења Тадија; жешће гује у крајини нема у Турчина ни у каурина.
мрка наусница, на дорату коњу од мејдана, па му дорат зечки поиграва, господара пјеном пребацује, оно ти је од курве копиле, оно ти је цури ђувегија, а на име од Задра Тодоре; три године био у Млецима, па оковô себе и дората, не море га сјећи
ордију пред чадора од Кладуше Муја, пред Мујом се смјерно поклонио, а вели му силна потурица: „Што је, море, Јанково копиле? Што ли те је оправио Јанко?
Њему рече од Кладуше Мујо: „Хоћу, сине, Јанково копиле, сад ће Алил на мегдан изићи“. Па он скочи на ноге лагане, те опреми нејака Алила, изведе му ђога дебелога, те се Туре
Скочи Туре Бојичић Алија да привати коња под делијом, а она га уд’ри топузином: „Хајд’ отоле, курвино копиле! Ти ли си се царе учинио, да ти држиш цареве хаине?
Када књига Љубовићу дође, и кад виђе што му Бајо пише, тад он Бају другу књигу пише: „Ао Бајо, пивљанско копиле, ја се с тобом помирити нећу, да ми дадеш хиљаду дуката, док не дођеш мом бијелу двору, не пољубиш хрта међу очи, и
Кад то виђе беже Љубовићу, он поскочи на ноге лагане, довати се сабље оковане: „Ао Бајо, пивљанско копиле, што ће мени ришћански мачеви та код моје сабље шамлијанке?