Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
српским псцима који су се скупљали око тек покренутих Новина сербскихъ, ту се, што је нарочито важно, упознао са Копитарем, који га је увео у књижевни рад. Од 1814. Караџић већ почиње свој посао. 1814—1815.
Када је прикупио довољну грађу, од краја 1816. дао се са Копитарем на посао. Све своје слободно време 1816. и 1817. Копитар је посветио активној сарадњи на Српском рјечнику.
»То време, писао је доцније Караџић, свакидашње разговоре с Копитарем нећу да заборавим никада и довека; ту је моје пређашње опширно, али несавршено знање српскога језика правилима оживело.
прогласио за »срп Нечастивога«. Српска јерархија је са крајњим неповерењем гледала на Караџића због његових веза са Копитарем, »словенским Мефистофелом«, по Шафариковим речима, којег су у Прагу називали »Хофѕлавіѕт«, који је био цензор
Међу осталим ту је преписка са: Копитарем, Јаковом Гримом, Гетеом, Већеславом Ханком, Павлом Шафариком, А. С. Шишковом, Лукијаном Мушицким, Савом Текелијом,