Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ђевојку, (но се пусник к земљи увијаше од чистога и сребра и злата: у злато су коња опковали, златни рати бију по копити, а на прси дивна силембета) и на руци сивога сокола, те Максима зета дозиваше: „На поклон ти коњиц и ђевојка, и на
за јад било, — врана коња натраг приповрну, опаса га троструком канџијом: пуче кожа коњу по сапима, а покапа крвца по копити; но му љуто пусник поскочио, по три копља у небо скочио, по четири земље прескочио.