Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
које наше слабо око не може да разбере сваку за себе, но тек њихову заједничку светлост назире у виду ове нежне копрене неба“. „О свему си ти, Демокрите, размишљао дубље и темељније но ико други. За мене су твоја учења право откровење.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Имам осјећај као да се завршава сезона а гости један по један напуштају плажу. Небо постепено навлачи сиве копрене. С ормара ми се свеједно цери „СРЕТНА НОВА 1936. ГОДИНА” са својим златним зубалом насмијане буцмасте кухарице.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
говори и једна старинска песма (Вук, Пјесме, 1, 421): »Кад бјеше гором зеленом, Пушта се грана од јеле Да дигне Јане копрене. То виђе млади Миленко, Повади ноже од са Да уд̓ри јелу по грани; Не уд̓ри јелу по грани, Нег̓ младу Јану по глави«.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Светови доле блуде... Над њима вечност тавна Спокојно, тихо спушта копрене своје скут, И круна божијег труда, светило ведрога дана, У мирном ходу своме свршава дневни пут.