Црњански, Милош - Сеобе 1
и опусти се сав, док су му спремали коња, при том зурењу у отворено поље, у ком је, над јарковима, зараслим чкаљем и копривом, спуштало се сиво небо, мутно, пред кишу.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ОН 1 Трипут кô прутем праснуло о врата. На смртни роди се знак, да живи мрењем. 2 Син, а копривом, као кћер је, трипут, за алчицу од злата, нажари му баба уво, и животом као смрћу да је јак.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и због тога у околини Ђевђелије, где је свиларство развијено, мажу на Велики четвртак лесе на којима леже свилене бубе копривом (иб.,, 58). У семе намењено за сетву меће се корен од к., који се приликом сетве закопа усред њиве (СЕЗ, 19, 361).
Тибер. ‹69›), тако се Срби, кад први пут у пролеће загрми, ките копривом (СЕЗ, 14, 332; 17, 169; 194); такође се, у том случају, и вериге ките к., да не би гром ударио у кућу (СЕЗ, 17, 194).
О религијском значају к. најбољи је доказ чињеница да се копривом ритуално причешћују. К. се први пут окуси на Чисти понедеоник, или на Младенце, или 1.
с.; упор. и Вук, Посл., 4429 и 3613). На Ускрс врши се (у Босни) причешћивање вином и хлебом (хришћански утицај!) и копривом (првобитни рітуѕ!, упор. нпр. причешћивање леском, такође у Босни, упор.
Лист р. скува се са паприком и копривом, па се та вода, уз басму, пије од протисли (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 161). Од протисли се такође привија р.
У источној Србији под ш. врши се на Ускрс (јако старинско) причешћивање копривом (СЕЗ, 32, 399). Са ш. гранчицом врача се, на Светог Игњата, и на Божић, за берићет, и после тога задене се она за
и ГЕМ, 42, 429). У Бору, на Ускрс ујутру, Власи се причешћују дреном и копривом стојећи испред прага на бусену и окренути према сунцу (ГЕМ, 38, 1975, 185).