Црњански, Милош - Сеобе 2
На вратима, мраморним, Копша је ноћу имао решетку. Дуго је трајало док се лакеј Копшин појавио. Исакович му рече да је дошао из Будима, да га шаље Трандафил, а да тражи свог рођака, Копшу.
А смејао се као да штуца. Павла су затим повели, низ степенице, у неки контоар Копшин, у подземљу, који је био осветљен канделабрима, а у ком је све било тако чисто, уређено, пуно неких стаклених судова,
Исакавич је стајао као скамењен. То ли је тај рођак, дакле, што им се чинио сербска мајка, издалека? Млади човек, Копшин драгоман, господин Агагијанијан, почео је онда да се смеје, као да штуца.
А тамо, да га кола комерсанта Кречаревича сачекају. Све је то тај Јерменин, Копшин драгоман, удесио. Али, тог дана, као да се и кир Анастас беше променио.