Црњански, Милош - Сеобе 2
три недеље, у истражном затвору, поменути мајор сетио се да је поменути официр помињао, свог рођака у Бечу, банкара, Копшу, на Флајшмаркту, Бургвахе потрча, да га потражи, на тој адреси, Али, тада је већ било доцкан.
Седма кућа, поред те црквице, била је дом њиховог рођака, Копше, код кога је новаца имао. Копшу му је био и Трандафилович препоручио. Али је требало стићи до Копше, по мраку.
А дрзак, какав је у опасности увек био, питао је, не за Копшу, нити Флајшмаркт, него за Ротентурм и Бургвахе, дакле баш за стражу. Пролазници су радо показивали пут официру.
Исакович му рече да је дошао из Будима, да га шаље Трандафил, а да тражи свог рођака, Копшу. Лакеј је понављао што је чуо, па је замолио Павла да чека.
Павле онда погледа, за тренут, Копшу, ћутке, виде његово лице остарелог јарца, жуто, као у човека чија црева нису у реду, а виде и непријатан израз лица
Неће ни да чује да се меша у то. Павле онда, као сенка, поче да говори сенци – јер је тако Копшу видео, осветљеног само слабом светлошћу, кроз стаклена врата, која су водила из контоара – да он ничију помоћ није
Млади човек, Копшин драгоман, господин Агагијанијан, почео је онда да се смеје, као да штуца. Тешио је Копшу да сва та паника, око капетана, није потребна.
– који је личио на гаврана, са наочарима – смејао му се и саветовао га је да не буде луд и не излаже, ни себе, ни Копшу, освети караулних официра.
Волков га упита онда: зар никог нема у Бечу? Павле онда рече да познаје само банкара Копшу, а затим, као досетивши се, додаде да је на путу у Беч упознао, једног сународника, и две своје сународнице, са којима
Он га је у Бечу дуго тражио, помоћу Агагијанијана, али га није нашао. Виде и намћора Копшу, како седи на троношцу у свом цомптои-ру, а чинило му се да га види у стакленом излогу, у ком је, на црвеном сомоту,
Упознао је неколико људи, на свом путу – Трандафила, Божича, Копшу, Агагијанијана, Зиминског, Волкова, али, ни један од тих људи не остаде у његовом животу.