Употреба речи копља у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ПОПЕВКА Запаљене свеће, као копља Пободене, јој, у оранице Задимљене. По телу конопља, Ваздух дубок до звезде Данице, над главом ми шýме воштанице,

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Ћебо понео у неком шишету воде аџијазме. Неки понели будаке и мотике. Кад већ одскочи сунце с копља, крете се сав тај народ да тражи Криву јаругу и рачвасти брест.

Сад тек поче весеље и пијанка, као на правој свадби. Сунце давно грануло и већ оскочило с два-три копља. Зарожани, као људи, подремали мало, па поустајали и наставили опет разговор, весеље и пијанку.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Месец одскочио с копља, а хајдуци су седели и ћутали. Док рече харамбаша: — Ногићу! Смени стражу, па да се леже!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Прошле су звезде и сати; И таласи под луком моста; А сву ноћ ја чеках да сврати Неког свог незнаног госта. Сва копља јутра дуж неба, Сва платна дана по долу... А обед од вина и хлеба, И лампа, још на мом столу...

Крваве зоре свићу по празним селима, Крваво изгрева сунце у дивљим хајкама, А још ти предачких копља има по ждрелима, О света стара реко славна у бајкама.

Африка

Пред подне све је нагло светло и блиставо од сунца, страшног сунца чији су зраци, као отровна копља, смртоносни. Доста је да им само неколико минути буде изложено теме или врат, да се голим оком гледа у њин одблес и

Младићи су били апсолутно неми, оборених глава; носили су једино, као и остали црнци у овом крају дуга црна копља. Нису се ни изненадили ни уплашили кад су нас видели, али, не хтевши стати на мој позив, наставише кроз шуму.

Они кују игле, мачеве, копља, од гвожђа и бакра које сами ваде из руда ту у блиским рупама. Они, као што знамо, припадају засебном племенском реду

Црњански, Милош - Сеобе 2

кроз целу Европу, успела је и да им обуче тесне, венгерске, чакшире, и чизму, метнула им је и клобуке на главу, узела копља из руке, и дала им у руке пушку, али није успела да их научи немецки, да их понемчи, и да им из главе извади Сервију,

Одузеше им заставе, које су, тобоже, биле црквене, одузеше копља, јер су у Европи била застарела, одузеше сербске команде, јер је немецки језик постао језик свих аустријских армија.

Не носе више копља, оружје им је сабља. Пиштољ је само помоћно оружје, у борби око застава, у гужви по улицама. Пехота се ломи јуришем

Теодосије - ЖИТИЈА

О, наласка горег од губљења! О, ризо, жељенога, жељнима запаљење! Како да те понесемо? Како да те попут копља или оштра мача предамо родитељима и браћи?

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Али Секула не слуша и све се више удаљује. Тада непознати ободе свога коња, који скочи у висину за три копља и брзо стигне Секулу. Овај примети да је човек који се претварао изнемоглим страховити јунак.

Црњански, Милош - Сеобе 1

запазив никад њене поплочане авлије, шедрване, лепе мостове и не марећи за њене минарете, дивне, као висока, столетна копља. Отићи некуд и живети безбрижно, одвести и њих да живе негде лако, пријатно, чинило се Вуку Исаковичу тако могуће.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Коњ Милоша Војиновића „по три копља упријеко скаче, / по четири небу у висине, / унапредак ни броја се не зна...“ Деца, слушајући песме и приче, са

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Ја знам ко сам и по пријатеља својих господству, и по благородности њихова лика и слави им копља и штита. Са свецима и краљима ја сам у сродству, о мом пореклу из књига староставних владар на далеком двору и

гласно шта су видели на царском друму и иза зидина манастира, за себре који се сулудо роте против велможа, који без копља и без ножа налећу на перне буздоване, за непокорне који друмове царске ору, који у разговору сатерују цара до дувара.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

, плакат – сакат , шустер – лустер , џокеј – океј , путер – скутер , чавче – мравче , регистар – бистар , Скопља – копља , Сланкамена – рамена , Сиска – диска , Фрушке – крушке , фарса – Марса , клекиње – мекиње , сребра – ребра , Ченте –

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Мало цупни, Мало лупни Да се тресе цео дом, Оком севни, Грлом певни, Као муња, као гром — Стреле, копља, бојни мачи, Јунак бије, а коњ тлачи, Звека, Јека, Вриска, Писка, Гором, долом, јунак врви, Гора, дола, сва у

Комад копља пребијена, Бритка сабља саломљена, Пушка без пра и олова, Чим напунит пусту снова? Слепац, слепац што је био, На

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

каква ли си, пуста, била, кад погубих теби војна, од газански што је врата одбијао несавлада! Ти се маши копља бојна, па из грла викну гојна: ,За мном, жене! преда мном је војнов сене!

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

— упита без збуњивања тип. Мишелино, који је у међувремену осетио да је претерао са ценом, спусти заставу на пола копља и рече да акт кошта педесет хиљадарки. — У реду, узимам онда акт!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Око срца расте барикада, заробљен сам, не могу да дишем, па се пера, попут копља, машам и, занесен, прву пјесму пишем. Стих изникне, иза њега Зора, без ње нема правог одговора.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

И над мрачним гробом Зашумори вода и покри га собом. — 9 И мир вечни наста... Мрки копљаници Оборише ћутке копља наопако, Погасише свеће седи свештеници, И кренуше натраг погружени јако, А остаде пуста и празна пећина...

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

У корену је посечен празник и сунце као храст паде преко нас. Барјаке смо под водом разастрли и копља су падала по дну као свеће, у реци је гром још синуо и тада угледах своје војнике: не туку се више, ваздуха немају,

и све га нешто сврби, у коси му шумски пожари и угари, азијски коњи лете преко ребра, у устима фруле дугачке као копља.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

) аеропланима, који су бомбардовали ексерима. Ти ексери били су, у ствари, минијатурна челична копља, која су, по закону теже, падала убрзано и заривала се дубоко. Ствар је била једна фантастична киша. Безопасна.

У шему су пловиле цркве, са огромним сенкама, и врховима покривеним оловом као копља. Нека зелена боја, од старости, од влаге, од ветрова са мора, или не„а чудна светлост поднебља, или самог камена,

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

И та је бојазан тако велика и укорењена код урођеника, да ни један од њих није смео скинути набодену јегуљу са копља и пренети је у рупу са свежом водом, коју смо били ископали на обали да би јегуље сачували неко време у животу.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

дана Челичну руку на душмана диг’о, У његовој крви љагу с части спрао; И оставио да га тад разнесу Мачеви и копља варварских тисућа.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

„Прке“ значи: зашто; „ши“ значи: да!; „же“ значи: јест итд. Сунце бјеше одскочило три копља кад стигоше ка ријеци. Стипан и возари на сву муку уведоше коња у сплату, јер се пропињао и бацао задњим ногама.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Печења купи јарећег!“ Сад се и бабо чешка по глави, Гледајућ' дуго синчића свог - „Е ја сам вол'о сабље и копља А син ми јарца печеног!“ Ђ.

Крај царског његовог трона, На копља наслоњени, четири Сармата стоје, К'о слике Титана мрачних, к'о тучне статуе Крона.

Веруј у снагу, Роде, добрих синова својих! М. Ћурчин ЦЛXВИ ВЕРУЈТЕ ПРВО! Прво је: сваки нека зна шта хоће? О маглу копља никад се не ломе. Слободе? добро! Ал' то није воће Што зрело пада у шешир ма коме. Верујте прво!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

На свакоме лицу ангелскоме совршенство блиста створитеља и прелесна Божја поезија; на њихова копља и стријеле и свијетле војничке штитове клизају се играјуће зраке.

На хиљаде удвоји се виде по воздуху и по равнинама, без велике мјешаније масах. Копља, мачи и пламене стр'јеле ангелском су крвљу обојени; мањи, виши бесмртни војводе на огњеним лете колесницам,

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

грађански пијетет љубоморно чува и побожно по- храњује по угловима, попут трофеја од застава по музејима — фантастична копља ко зна каквих несталих стијегова... Све то лежи испремијешано и грдно збратимљено у заједничкој умрлости.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Загрлисмо Србе с Косова и Скопља, Велеса, Прилепа, Битоља и Дебра; Оживесмо прошлост, мачеве и копља, И круне и митре и побожног себра. Дан божији опет земљу плача виде.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Баш тих дана водила се жива дискусија између биолога и теолога. Хаксли, и многи други научници, ломили су копља око Дарвиновог учења о еволуцији, док су теолози бранили учење о божанском откровењу.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

За сваки топли сунчев зрак Пољупца слатка, медена, У груди твоје зима сад Забада копља ледена. За сваки шапат љубавни Што исток шапну невести, Зима сад чини прекоре Мекој ти женској савести.

Петровић, Растко - АФРИКА

Пред подне све је нагло светло и блиставо од сунца, страшног сунца чији су зраци, као отровна копља, смртоносни. Доста је да им само неколико минути буде изложено теме или врат, да се голим оком гледа у њин одблес и

Младићи су били апсолутно неми, оборених глава; носили су једино, као и остали црнци у овом крају дуга црна копља. Нису се ни изненадили ни уплашили кад су нас видели, али, не хтевши стати на мој позив, наставише кроз шуму.

Они кују игле, мачеве, копља, од гвожђа и бакра које сами ваде из руда ту у блиским рупама. Они, као што знамо, припадају засебном племенском реду

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

С сунцем сам журну трчô кошију, Ко ће на конак пасти раније? Па сунце, лено, ено, застаде! Четир’ је копља изнад планине, А ти још чекаш?...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

хорацијевац, превео ју је, по своме обичају, до нечитљивости верно: Живећ без мане и чист од порока, Не треба копља маурски’ ни лука, Стрелама нити теретна с отровним, Фуску мој, тула...

љубавни мотив оде а задржао од ње само оно што је химна мужевној ваљаности: Спокојна совест и жизан нескверна Копља не тражи ни топуза перна, Нит’, мили друже, стрела јадородних, Отровом шкодних...

испјевао, као что је малопре Жуковски между Росијани с мечем за отчизну опојасан около кровокапајуштег Ариша (Марса) копља неувјањајеме лоборе Аполону свио, као что је скоро равновремено Крупински между Пољаци покривен ранами и славом с поља

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

стилско-изражајним поступцима, на пример, у стиховима о бројности турске војске (Кон до коња, јунак до јунака,/ Бојна копља кано чарна гора,/ Све с' вијају по пољу барјаци,/ кано мрки по небу облаци).

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

“ Сад се и бабо чеше по глави, Гледајућ дуго синчића свог: — Е, ја сам волô сабље и копља, А син ми јарца печеног! 1872.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Нашто ми, нашто страх? Зли кад у великом броју Налете да прождру мој пут, Кроз шуму мача и копља Јасни поглед мој продре као дан. Нек на ме пође сва сила у бој, Бог ми је моћни штит.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Јања је умела да додели своју ствар тако здушно и од срца, да је у томе погледу за три копља одскакала од свих жена које сам познавао. Радила је под човеком као воденичко чекетало. Кошутица моја.

Под њим бели коњ, са као злато жутом гривом; он у сребрном панциру. Уместо калпака, камилавка. На застави копља велики зелени крст. Испод панцира долама од јарко црвене чоје.

Лауш их је дивно опремио. Доламе од зелене чоје, сјајне панцире, бакарне калпаке са перјем, огртаче, нова копља са блештавим врховима, нове мачеве оштрих сечива, дуге углачане штитове на којима је насликан његов грб (соко на

Држе они копља као да су то притке за припињање трешње. Све што је овде ваљало, Лауш је покупио и одвео. Мени је оставио сакате и

Момци су били сувише плашљиви да би заспали, сувише неуки и невични рату да би дремали наслоњени на копља. Зверали су разрогачених очију по тмини и то је за све нас било спасоносно.

Сунце је најзад, два копља пред смирај, измигољило испод дебелих сочних облака те се његов зрак сада копрца на мокрој Лаушевој коси.

Дремеж којем од јутрос одолевамо, савладао нас је кад се сунце попело два копља изнад источног видика. Хладовина под липом, мирис свеже бујади коју смо пожњели и прострли по земљи да нам буде

Матијин гуштер се једноставно сунчао не обазирући се много на копита Ђорђевог алата и на оштри врх замахнутог копља. Кад је био готов, Матија се измакао неколико корачаји уназад, накривио главу, час удесно, час улево, цокнуо језиком

Поравнали смо песак. Набацали одозго сувога лишћа и сувих врежа купина. Дршка копља, црна и углачана, помаљала се из земље попут суве младице без огранака. У сумрак се провалило небо.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

И дивљи Гал, и Јелин, и Сармат, и сила робља, Кô тучне статуе Крона помамно стресају копља И већ, у дивљој страсти, без нежне туге и страха, Кô црни гаврани кличу и Вуку лешину Граха. 1889.

И над мрачним гробом Зашумори вода и покри га собом. И мир вечни наста... Мрки копљаници Оборише ћутке копља наопако, Погасише свеће седи свештеници, И кренуше натраг погружени јако, А остаде пуста и празна пећина...

Крај царског његовог трона, На копља наслоњени, четири Сармата стоје, Кô слике титана мрачних, кô тучне статуе Крона.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Сијали су калпаци и челенке, копља и сабље, лепршале се заставе. У сусрет том пуном животу јурила је наказна смрт. Љуба је испраћала војна, сестра брата,

А тада, како је Филиповић насликао сложну браћу, „девет белих повише се пера, девет тешких копља коштуница спустише се“. На замагљено поље слетала је смрт, крвљу су плинули и Лаб и Ситница.

Иво Сенковић представља нашу младост кроз векове, која је дорастала до коња и до бојна копља — за непрестану борбу. У шеснаестој години он није задрхтао од страха, и успео је да надвлада агу од Рибника и да

Коњ је „као горска вила“, копља „као чарна гора“, чадори „као и сњегови“, и т. сл. Овакве компарације, очигледно, — и утолико пре што се често

Кад не казах за те хитре ноге, којено су коњма утјецале, и не казах за јуначке руке, којено су копља преламале и на голе сабље ударале, — ја не казах за лажљиве очи, које су ме на зло наводиле гледајући с највише

иде с коњма царевијем; он покупи дизгене кулашу, па ишћера њега из сватова, удара га оштром бакрачлијом: по три копља упријеко скаче, по четири небу у висине, унапредак ни броја се не зна; из уста му живи огањ сипа, а из носа модар

Момчил' паде граду низ бедене, краљеве га дочекаше слуге на мачеве и на копља бојна, на наџаке и на буздоване; а допаде краљу Вукашине, удари га оним бојним копљем, удари га посред срца жива.

Напоредо језде добре коње, напоредо носе копља бојна, један другом бело лице љуби — од милоште до два побратима; паке Марко на Шарцу задрема, пак беседи побратиму

Кад је Шарац сагледао вилу, по с три копља у висину скаче, по с четири добре унапредак; брзо Шарац достигао вилу. Кад се вила виде на невољи, прну, јадна, небу

Док сатрше она копља бојна, потегоше перне буздохане. Кад удара силан Влах-Алија, кад удара Страхинића бана, из седла га коњу изгоњаше, а

побро, до Чечана, од Чечана врху до планине, — све је турска војска притиснула: коњ до коња, јунак до јунака, бојна копља као чарна гора, све барјаци као и облаци, а чадори као и сњегови; да из неба плаха киша падне, ниђе не би на земљицу

“ Тада слуга поче казивати: „Сви осташе, госпо, у Косову. Ђе погибе славни кнез Лазаре, ту су млога копља изломљена, изломљена и турска и српска, али више српска него турска, бранећ, госпо, свога господара, господара,

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

У свом селу На плоту Нађох протестну ноту СТИГО ЈЕ ПРОБИСВЕТ НЕКА СТИСКА У околини Скопља Баве се бацањем копља Та љубав жарка Можда им је остала од Краљевића Марка А можда им је бацање копља Тренинг за везивање снопља У

У околини Скопља Баве се бацањем копља Та љубав жарка Можда им је остала од Краљевића Марка А можда им је бацање копља Тренинг за везивање снопља У околини Сланкамена Бацају камена с рамена Та љубав тешка Можда је историјска грешка

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности