Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
ујутру рано нека изађе на Дедино Брдо или у Врачар, где он воли, па хат му, хат ми; кубура му, кубура ми; гардија му (копље, миждрак) гардија ми; сабља му, сабља ми; чиме он воли, да ја и он мејдан поделимо, а сиротиња нека мирна буде!
слон., побунити се ВРБОВКА, по нем. позивање у војску ГАИРЕТ, тур., помоћ, срчаност ГАРДИЈА, тур., копље ДАСИ-ЈАПАРУМ, тур., да учинимо ДВИЖИМ, цркв слон., покретан ДЕВЛЕТ, Тур., влада, двор ДЕНГИ, рус.
, шанац, ров МЕШЋЕМА, тур., суд; МЕШЋЕМСКА ГЛАВА, судска и пореска глава МИЗДРАК, МИЖДРАК, тур., копље МИЗАР (мазар?), тур., молба МОЛЧАНИЈЕ, рус. слон., ћутање МУ̓АСИЛ (и мајасил), тур.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
потраживања поверилаца межганик — папула од пасуља мерџан — огрлица од корала мелангеѕ — смешано муздрак — копље мото — побуда мон — један мумаказе — маказе за резање фитиља на воштаним свећама мутавџија — занатлија који прави
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ХЕРЦЕГОВИНА Наши ће им ветри пепео разнети, Спраћемо са стене погане им стопе: Заболи смо копље на великој мети, Сад је пут наш налик на сунчане снопе.
Теодосије - ЖИТИЈА
А овај чувши ову реч, која је пролазила кроз његово срце као копље, промени се, припаде, и сам с благороднима поче молити светога говорећи: — Не остави нас у овај час, о оче свети и не
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Збогом, драги мој. Можда је неком смијешна моја старинска одора, прадједовско копље и убого кљусе, које не обећава богзна какву трку. Јах, шта ћеш ...
стоје побожно, погледа дигнута небу, а овај Ђорђе, мегданџија, ем је коња упропањ нагнао, ем је објеручке скопао копље и пробада змаја огњевита.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
О чему сниваш кад се не њијаш? Је л’ те рођено копље проболо, те од белине рођене свијаш самртни покров на тело голо?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сукнуше из њега стријеле, али коњ под царевићем клече и стријеле прелетјеше преко њега. Сад царевић пусти копље, али се оно предвоји а змају ништа не учини.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
просјануле очи смиља иза нуле: иза сунца и месеца Бели анђел с крста слази; сном рељефним гуштер лази под крваво копље свеца. МОРОВИЋ Четврт уре прх и лепет. Трипут тројком гађам девет. Моровићем, у освиће, једначе се смрт и биће.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ево ти савјет старога писца: чувај се добро и мртвог лисца. Кад јежа сретнеш, кавге се мани, тај копље има на свакој страни. Корњачи никад не стани на пут, јер оклоп носи, а нема капут.
капији гимназије наше, сјатиће се моји знанци стари, као и ја, пусте четобаше: сваки држи ногу у стремену и убојно копље на ремену.
Ој, ратниче низ поље зелено, зашто носиш копље оборено? СВАШТАРА Око сваке наше биљежнице стегнут пропис, не можеш да дишеш, за сваку је строго одређено шта
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Положен лежи бритки мач, И штит и копље сјајно — Ни ланца звек, ни ропски плач Не ружи време бајно. Наместо тога покој благ Слободним влада светом, И само
Положен лежи бритки мач И штит и копље сјајно — Ни ланца звек, ни ропски плач Не ружи време сјајно. И, срећом занет, народ мој Опроштен свију зала, Весело
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А кад ми сломе душу, копље, руку и ногу, Тебе, Тебе, знам да не могу, не могу. ЖИВОТ људски, и хрт, свео лист, галеб, срна, и Месец на
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
по две уједанпут и извлачећи их тако из воде, што је тада било без опасности, пошто је горњи крај ужета везаног за копље био сув и није проводио електрицитет«.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Б'јеле власе низ плећи просуо, б'јела брада вије до појаса; руке старе, у њих мач и копље, крваве му руке и оружје; корацима броји турско трупје, скаче старац како хитро момче.
низ рамена, двије пушке метни за појасом, а припаши мача о појасу, а у руке узми џефердара, — красна лица, висок као копље! Кад помислим и ја какав бјеше, распале се уз мене пламови!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ето отуд пресвете матере Богородице на врану коњу, на златну седлу. У рукама носи бојно копље: Гдје те стигне да те жигне, гдје починеш да погинеш!
Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не хте пелин брду расти. Ја набавих бојно копље, Да ми копље вука боде.
Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не хте пелин брду расти. Ја набавих бојно копље, Да ми копље вука боде. — Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не хте пелин брду расти.
Ја набавих бојно копље, Да ми копље вука боде. — Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не хте пелин брду расти.
Ја наложих живу ватру, Да изгори бојно копље. Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не хте
Ја наложих живу ватру, Да изгори бојно копље. Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не хте пелин брду расти.
Ја наложих живу ватру, Да изгори бојно копље. Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не хте пелин брду расти.
Ја наврнух мутну воду, Да истули живу ватру. Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не хте пелин брду расти.
Ја наврнух мутну воду, Да истули живу ватру. Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не хте пелин брду расти.
Ја доведох вранца коња, Да попије мутну воду. Не хте вранац воду пити, Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не хте пелин брду расти.
Не хте вранац воду пити, Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не хте пелин брду расти.
Не хте седло вранца бити, Не хте вранац воду пити, Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не хте пелин брду расти.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад су ђаволи отпали од Бога и утекли на земљу, онда су и сунце однијели са собом, па га ђаволски цар набио на копље и носио на рамену.
Одајући тако по земљи њи двојица заједно, дођу на море и стану да се купају; а ђаво удари копље са сунцем у земљу. Пошто се мало прокупају; онда рече свети Аранђел: „Де да ронимо, да гледамо који може дубље.
140. У шта су два грла, једна шија. 141. Цар вечера, буздован му игра. 142. Царевић воду пије, копље му се врти. 143. Цигулин цичи у лугу, да није цигулина у лугу, сви би људи за ругу (били). 144.
Кад су ђаволи отпали од Бога и утекли на земљу, онда су и сунце однијели са собом, па га ђаволски цар набио на копље и носио на рамену.
Ходајући тако по земљи њих двојица заједно дођу на море и стану да се купају; а ђаво удари копље са сунцем у земљу. Пошто се мало прокупају, онда рече свети Аранђел: „Де да ронимо, да гледамо који може дубље.
је њу лако уфатити, ма само у они трем кад се сунце помоли иза планина, јер она у сунце погледа, и доклен сунце добро копље не оскочи, слијепа стоји.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
претвара у сигурног и махнитог Змаја од Ноћаја о коме народни певачи, склони претеривању, кажу да му ни, сабља, ни копље, ни кубура никад не оману.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
М. Ракић ЦXXВИ НАШТО МИСАО... Нашто мисао, кад није дубока Као вечност што је! Нашто, кад није оштра као копље, Ни јасна к'о сунце, Да њоме продрем у знамење своје! Нашто, када је на јаде нам дата!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ Војник, хитајући да уђе у собу пре осталих, зари му своје копље у гркљан. Обливен крвљу, Архимедес паде у самртном ропцу пред врата. У то стигоше и остали војници онамо.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
уље” џевап — одговор, разговор џенет — рај џерима — глоба, казна џибра — исцеђен остатак грожђа џилит — кратко копље џиџа — метални котурић, играчка, најситнији новац шаит — сведок шарапод — трем шеих — старац, поглавица шенлук —
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Черкези су набили на копље његову лепу главу коју су тек биле гариле мрке науснице, и тако је носили по бојноме пољу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
није био онакав какав је стварно био — преплашени себар кога је његов властелин покупио са њиве, тутнуо му у руке копље којим овај никад није руковао и послао га ка гомили његових непријатеља.
сиротиња терала своје, измишљајући будаласте ствари: да је Брзан просто неуништив, да га не бије ни мач, ни стрела, ни копље, ништа што је људска рука створила, па ако икад и погине, погинуће само од грома.
Свети Ђорђе? Да. Он. Брчине му црне, очи дивље. Још два потеза четкицом и у руци му је големо шиљато копље управљено према доле где још ничега нема, али сад ће Матија, већ умаче четку у ћасицу беле боје, одмах ће из таме
Гадна? Јесам ли рекао гадна? Мислио сам да ће аждаја на коју свети ратник управља своје осветољубиво копље бити управо онаква какву смо навили да виђамо на фрескама и иконама. Но Матија је терао неки свој инат.
Она руши наша најузвишенија чувства. Исмејава светога Ђорђа, а он је оваплоћење витештва, утаманитељ зла. Његово копље се поболо далеко од врата аждаје. Смеје ли се то аждаја? Кези ли се? Је ли то свети Ђорђе згранут? Зар је он шепртља?
Али ако је већ предосећала, зашто се није нагло пропела и збацила ме са својих леђа. Можда смо ја, она и копље постали утом трену троглава нека неман коју је против наше воље послала на њих двоје опака сила — судбина, бог или
Сакрили смо их под земљу од лешинара. Зар је требало да извадимо из њихових груди копље које их је спојило од сада па за сва времена у самртном ропцу?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
и жубор кладенца чиста, Поклоник пролази туда и струју ледену пије, И џигит нполеће с коњем, и бели башлик се вије, И копље Високо блиста А деца севера тавног, журећи на базар шумни, с мазгама пролазе туда тражећи добити своје; о, они не
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Огромни кип Атене Промахос надвисује их све редом, позлаћено копље богиње блиста на месечини. Ерехтејон је добио своје позлаћене прозоре и врата Партенон своје дивне скулптуре, Фидијине
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Данте, у Комедији, са два стиха, дивна и страшна, исприча: како је„копље једним ударом проболо и човека и његову сенку на зиду”. Лепо речено, је ли? Е, тако је и са мном.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Коњ млад и прекрасан, за кога би сваки паша 10.000 гроша дао, сабља оштра као змија, на десној страни наџак и копље — све то нашем путнику особити изглед придаваше.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Срђа Злопоглећа је такође „добар јунак“ „што два и два на копље набија, преко себе у Ситницу тура“. Он је срдит и злих погледа.
Пажљиво, истрајно, одмереним покретима, као да будаком крчи трње, он набија на копље не по једнога, него два и два освајача и баца их у реку — нека вода однесе нечистоћу и заразу.
су веома ретко, само по изузетку, сложене речи: танковрха (јела), староковка (сабља), белогрла (вила), костоловка (копље); у огромној већини, скоро по правилу, то су више или мање обичне речи.
сврх свега бугар–кабаницу, и на главу бугарску шубару: начини се црни Бугарине, ни браћа га познати не могу; дадоше му копље убојито и мач зелен старога Војина; Петрашин му изведе кулаша међедином свега опшивена, да кулаша царе не познаде.
Узја Милош помамна кулаша, па окрену од б'јела шатора, заметнувши копље наопако. Говори му српски цар Стјепане: „Не нос', синко, копље наопако, већ окрени копље унапредак, јер ће ти се
Говори му српски цар Стјепане: „Не нос', синко, копље наопако, већ окрени копље унапредак, јер ће ти се смијати Латини“.
Говори му српски цар Стјепане: „Не нос', синко, копље наопако, већ окрени копље унапредак, јер ће ти се смијати Латини“. Вели њему Милош Војиновић: „Чувај, царе, ти господства твога!
Вели њему Милош Војиновић: „Чувај, царе, ти господства твога! Ако мене до невоље буде, ја ћу ласно копље окренути; ако ли ми не буде невоље, донети га могу и овако“. Па отиде низ поље леђанско.
У то доба дође до шатора, ђе заточник сједи под шатором, за копље је свезао дората. Вели њему Милош Војиновић: „Устан' море, бијело Латинче, да јуначки мајдан дијелимо!
Тад Латинче на ноте поскочи, пак посједе помамна дората, одмах оде пољем разиграват; Милош њему стаде на биљези. Баци копље бијело Латинче на Милоша у прси јуначке; Милош држи златна шестоперца, на њега је копље дочекао, пребио га на три
Баци копље бијело Латинче на Милоша у прси јуначке; Милош држи златна шестоперца, на њега је копље дочекао, пребио га на три половине.
Вели њему бијело Латинче: „Чекај мало, црни Бугарине, лоше су ми копље подметнули, док отидем да копље пром'јеним“. Пак побјеже преко поља равна, ал' повика Милош Војиновић: „Стани мало,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А свети мученик Меркурије лежаше у ћивоту у великој цркви, и његово бојно копље више ћивота му стајаше преко чивија обешено.
Камен ако се не прекорачи, ваља да стуче прсте. Не будимо ома хрчкови поскакушни уз копље знај, хоћемо се пронузити. Из које му куће кроз оџак види се а дим излази, то сви знамо јер унутра ватра има.