Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
" Наравоученије „Пαθών δε νήπιος έγνω: Кад пострада манит, онда зна,” вели Исиод. После боја с копљем у трње! Прародитељни грех, штоно зову, ништа друго није него незнање.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ХИШЋАНСКО ПРОЛЕЋЕ Видик се крвљу сав зарубио, Први кос пева танко и тање. Аждају Свети Ђорђе убио, Сребрним копљем баш у свитање.
Да не памтим ниско рођење под мраком; Да као гнев светлост сва испуни мене; Да сам као копљем прожет сваким зраком, Ту где горе вечне подневи без сене.
Трипут бесне коње обукоше таде, Под тешким оклопом у сребрне пене; И кад царичина рукавица паде, Војновић је копљем диже са арене.
Тада он поче да их гони, дан и ноћ, по пољанама и горама, својим краљевским мачем и својим дугим копљем дивљачког борца.
Заставу идеје у руци подлаца! Место мач што светли, увек нож што пара! Борца што се блатом место копљем баца, Јунака што пљачка и жреца што хара!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
и некака светлост, и мени се учини да је Бог помилова руком, и да се светац насмеши, и да аждаја под његовим копљем зе'ну.
Африка
Прелази преко просторије само какав наги човек са копљем у руци; каква жена чија су бедра увијена у „пањ“. Жене и девојке које се, као у рају, одевају само у лишће, нестале су
Теодосије - ЖИТИЈА
“ А они који се налажаху пред вратима пештере, вичући и оружјем клепећући на њ наваљиваху, и скакаxy да га копљем и мачем убију. И копљем гурнyт, свесвети мој уназад посрну, и уплашен рече: „Господе, помози ми!
И копљем гурнyт, свесвети мој уназад посрну, и уплашен рече: „Господе, помози ми! Смилуј ми се, Господе, немоћан сам, и душа мој
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
О, кад мора те земља да покрива Тако млада, а тако зелена, Зашто копљем по сред срца жива Не чух тебе, брате, убијена? Борећа се за дом, за огњиште, Заш не проли крвцу на бојиште?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Клопам се као млад месец што их нисам избацила на талон, али шта вреди — после боја, копљем ... како оно беше? А могла сам лепо да му препричам разговор између две средовечне мачке које сам једанпут
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ноћу се среташ са чудом другим, као из маште ђавола писца: то Лакат-Браде са копљем дугим опрезно каска јашући лисца.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
који увек знају страшно место ето странци окупани освајачи долазе по месо и деле девизе стари знанци играју се копљем врло рату орни северњаци вредни и учтиви затим Словен у сопствени корак заплетен Монгол диже хорду какав промет
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ урезаше туде, Пољубише се, и умр'јеше ти'о. Ј. Дучић ЛXИИ ИЗ „ПЈЕСАМА ЛЕИЛИ“ (1-7) 7 С робом и с дугим бамбусовим копљем, На чијем врху спава самрт лута, К'о с благом својим трговац из граца Прелажах пустош без стазе и пута.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Младићу се заврте у глави. Узвишена богиња, богато одевена, у пуној ратној опреми, са позлаћеним шлемом и копљем, погледа га, у својој надземаљској лепоти, опором девичанству, чистоти и неприступачности, достојанственим погледом.
Ти богови сукобише се ту, оружани, Атена својим копљем, а Посејдон својом трозубом гвозденом палицом, спремни да то своје оружје забоду у тле, у знак да је оно њихова
Онамо јуре сви ови витезови на мегдан јуначки да, копљем и мачем, освоје срце своје обожаване. Да сам песник, и ја бих пошао онамо да присуствујем тој романтици, но пошто сам
Петровић, Растко - АФРИКА
Прелази преко просторије само какав наги човек са копљем у руци; каква жена чија су бедра увијена у „пањ“. Жене и девојке које се, као у рају, одевају само у лишће, нестале су
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Душана давно нам нема, стуба Од кога силе Стамбол је стрепио! Ни Марка нема, страшнога душманом, И снажна копљем, буздованом.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
РАДОШ: Голем је поклон, кнеже, Сиротињу ће нашу убити. КАП. ЂУРАШКО: И копљем бисмо Турке тобџије, И сабљама им руке секосмо, Којимано су силни тирани Гараве пушке често грлили.
А каткад копљем гнева небеског Неизбројене парне светове И бацив пламен своје мрзости, Природу пуни духом пакленим; Сунца полећу,
) Чедо од разговора! Ал’ давно памти, па много зна. Није једанпут љута Крајина Бленула чудом у јуначину Што копљем својим бесно продире У густу маглу дима пушчаног. Ал’ сад је стар... (Један крајишник улази и ћути.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
'' запоји: Још хоћу да срчем испечени нар. (1913) СТРАХ Ви, што Визант тресли сте пун силе, Копљем дворско пробијали кубе, Чијих коња копите су риле Црвен мрамор и бронзане стубе, Што јесење кад вас засу иње
Ћипико, Иво - Пауци
Боји се претече га неко, па онда — гдје је пристао? А вели се: „Иза боја копљем о ледину!” И, занесен том мишљу, са зажагреним очима једнога јутра униђе у писарницу господареву.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И кројача није нимало бунило када би затекао своју жену са позоришним шлемом на глави и копљем у руци, у положају Паладе Атине, али су се у њему побунили застарели погледи нашега друштва када ју је једном затекао
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он је такав кад разговара с царем, кад с копљем наопако окренутим полази на мегдан краљевом заточнику, кад не скинувши тешку кабаницу полази да прескочи три коња
Изможден деветогодишњом болешћу, утегнут платном од бедара до витих ребара да му се не размину кости мимо кости, са копљем у руци, на бесном дорату испод чијих копита искаче камење и збуњује солунске трговце, он је отелотворена жудња за
У читавом једном певању Илијаде описују се разне витешке игре: трке на двоколицама и пешице, рвање, песничење, борбе копљем, бацање колута, стрељање грлице, а цела Илијада испуњена је најразноврснијим мегданима.
га дочекаше слуге на мачеве и на копља бојна, на наџаке и на буздоване; а допаде краљу Вукашине, удари га оним бојним копљем, удари га посред срца жива.
“ А не види јаде изненада. Кад допаде дијете Максиме, на Милоша бојно копље пушти, бојнијем га копљем ударио под челенку међу очи црне: на затиљак очи искочише, мртав паде под коња дората.
“ На Ивана јуриш учинио, гледа копљем у срце јунака; клече дорат у зелену траву, Иву копље високо надмаши, — не може му калпак оборити, а камоли ранити
има коња од мегдана, кулаш бјеше хендек ископао, два б’ Алила онђе укопао, па се кулаш слеже у хендека, те га Туре копљем претурило, и у земљи копље саломило.