Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Капетана ћете лако познати. На њему је најновија униформа од све униформисане владимирачке господе. За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И он пусти кораке... Али... наједанпут застаде... На неколико корака пред њим поче пуцати грање, као да неко иде. Он диже главу и виде пред собом човека...
Изнутра удари задах мема и влаге. Њега гурнуше, и он се спотаче преко степеница... Корачи два-три корака и, место тврда пода, стадоше му ноге утањати у блато... Врата се затворише за њим, и он остаде у густој помрчини...
Одједном стаде и загракта. Из луга му се одазваше. Он пође неколико корака кад искрсну човек преда њ. — Ти си Дево? — Ја, Јоване. Је ли ту харамбаша? — Ту је... Дева се упути к њему.
Дим биваше све гушћи. Црвен пламен проби кроз дрвени кров и отпоче праска и пуцњава. Станко оступи неколико корака и стаде на праг...
— Ево како!... Кад му Кулин преби сабљу и кад виде да ће погинути, он притеже коњу дизгине и стукну га неколико корака назад; онда се маши паса, трже арбију и полете, дојури до Кулина и удари га оном арбијом по носу тако да овога свега
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Да те видим, страшни! Глухе су ми ноћи Без твојих корака: вечно, непрекидно, Без тебе ћу бити бедан и без моћи, Мали, и унижен, и побеђен стидно.
Сваки шум да сећа твог ћутања; свака Тмина опомене на светлост твог гласа; Да је срце пуно све твојих корака; Да на свачем лежи сенка твога стаса. Увек незаситно, моје срце хоће И задњу кап чаше још неиспијене...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Откад их нисам видео! — Ходи да их видиш! — рече мати, па га као неко дете поведе за руку. Али ја у три корака већ у соби. Само што пришаптах мојој сестри: „Лези!”, па навукох јорган на главу.
), ипак бих се добро чувао сваког корака који би ме водио до ма каких изјава и споразумевања. Ти знаш да она није у оним годинама у којима се „проводи љубав”,
Ја пођох још даље, не говорећи јој ништа већ смо били неколико корака у шуми. Ноге нам упадаху до више чланака у неугажен снег, огромни храстови бељаху се с оне стране с које је ветар
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Сад Миливој Свилокосић адвокат, а Марко Рогозић збрисан јурат! Чудна коб! Свилокосић тера процесе, но неће ни корака учинити а да не запита Рогозића. Тако пролазе године, а Свилокосић се не жени.
Африка
На једној је записано: „Томас Кофи, Краљ Моуса, Цар над Царевима“, два корака дале налази се његов гроб. На једној другој кући читам: „Сви ви пажња.
Ове просте фигуре, које би рашчлањене представљале играње два корака с једне и два корака с друге стране, понављале су се сад неуморно.
Ове просте фигуре, које би рашчлањене представљале играње два корака с једне и два корака с друге стране, понављале су се сад неуморно.
Игра коју играју личи на ванстеп по ритму, а зове се гумбе, а игра се два корака са једне и два корака са друге стране. То је она иста игра што је играју сви црни кад се скупљају на „бал“.
Игра коју играју личи на ванстеп по ритму, а зове се гумбе, а игра се два корака са једне и два корака са друге стране. То је она иста игра што је играју сви црни кад се скупљају на „бал“.
Прометеј. Диже се, савршено го, огроман, и у немогућности да се исправи. Опуштених руку, иде ми у сусрет два корака, таман колико му допушта ланац који га вуче за трло. И пре човек–горило но Прометеј.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Дабогме, кад је учинио два‑три корака, омама очију и људских мисли нестаде. Био је сам самцит у затвору и једва се довукао до стоца на ком је седео, целе те
Трифун је ту чекао жену, то јутро, погурен, срозан, као лешина. Загледан у Махалу, која је била на стотинак, два, корака, он је видео, јасно, и оног Еиннехмера, у плавом капуту, и хусаре, како растерују свет, око Еиннехмера и инџилира.
Она је била ту, пред њим, и лежала је мирно у багрењу, на сто‑двеста корака. Махала је била још ту, али за њега – који одлази, са читавом својом фамилијом – као неко привиђење, које заостаје за
Изишао је из воде на сто‑двеста корака, код коња, и одвео на обалу, не једног, него два. Мумлао им је, и шапутао, и миловао их је, као да су коњи – жене.
је познао, и нехотице, ћопави корак Божичев, затим, корак Јохана Шмерца, праћен ударцем штапа по зиду, а затим и шум корака, који су били женски, и чији је шум личио на шум лабудових крила, који је, у рату, у Прагу, на једном језерцу, пре
у руци, он изиђе од Копше, поред Агагијанијана, по мраку, као сенка, и пређе преко уске улице по мраку, неколико корака, у неку авлију, где је млади Јерменин, кикоћући се, зазвонио на нека врата, испод једног фењера.
Халт! Халт! Оћеш, под јајца греифен? Под јајца греифен? Павле је био, у сну, претрчао, брзо, стотинак корака, према селу, па виде како кола Гарсулијева пројурише крај њега. Покушавао је, очигледно, да побегне до Темишвара.
У први мах, познавши ту жену, чије је лице било на одстојању од свега десет корака од његових очију, Исакович је, у одшкринутим вратима, стајао, као да на њега пуцају. Био се тргао и прикрио.
Уоколо, била је, свуд, вода. Најближи кућери предграђа вијенског били су на једно хиљаду корака. Кад замукне лавеж паса у околини, завладала би мртва тишина. Никакав људски глас није допирао до лазарета.
Нико није знао куд иду. Уво људско није могло чути ништа, осим тог непрекидног шума, тих тихих корака. Оних, који су пролазили тамо‑амо, стално, иако одатле није било излаза.
Био је добро расположен, тог дана, и смешкао се Исаковичу, док се Павле дубоко клањао. Волков је био, на два корака иза Павла, стао.
Да ли је знала да је он дошао, или га је приметила случајно, није знао. Виде само да застаде, на једно десетак корака испод моста, и да га гледа, непомично. Затим се приближи, лагано, носећи хлебове на глави.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Врбе се нешто сашаптавају. Знам, причају о скорој киши. И ја почех да дријемам, али ево људских корака! Ко ли је то? Знам само толико да није мој чича Тришо. Његове кораке и одвише добро познајем. — Ех, шта ли је сад ово?
звијезде — Јављање трећа савезника — Крушкотрес Кукурузовић — Тајанствени план Кад замрије тутањ чича-Бркиних корака, страшна тишина леже на њиву с кукурузом и на остављени џак, чинило се да се све утишало само да би се за који
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
НОВАКОВИЋ: И замислите, сад и ја морам да идем по радњама. СПАСОЈЕ: Што ви? НОВАКОВИЋ: Моја жена не сме ни корака од куће сама. РИНА: Замислите да се сретнем, ја не знам шта бих радила.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Читава хаљина на њој тресла се од јецаја који није прелазио преко усана. - Ти, битанго! - Тимотије се у два корака нашао поред мене, а онда зграбивши ме за рамена прошиштао: намеравам ли ја да убијем своју мајку.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Почну врата издизати. Господар, Софра прекрсти се, повикне „помози свети Никола”, па стане пред врата на два корака, а наџак подигао. Провалише кроз врата. Први капетан лоповски.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Чинио се као сасушена слика и прилика њеног мужа, скоро нечујног хода и корака. Ако је икада, при тој неприлици са девером, осетила пожуду, осетила је за мужем.
Погурена, жута и сува, сама кожа и кост, једва је могла да учини она четири корака од постеље до прозора са решеткама, где су је намештали на јастуке.
Издалека, пред собом, чуо је ритам трчећег корака, лупу оружја и гласно понављање слогова, у један глас: Ма‑ри‑ја, Ма‑ри‑ја, Те‑ре‑зи‑ја, Те‑ре‑зи‑ја.
Тек је почело да свиће, и није се видело још ни на педесет корака. Нечујно протекоше крај грања острва и појавише се, изненада на средини реке, у матици, која их завитла.
који је прикрио добар део Штрасбурга у даљини и, тргавши коња за узде, десно, изнад бостана, воћњак на неколико корака и, обешена на прве три крушке, три страшила, потпуно мирна, над празним, далеким пољима.
Најближи је био обешен о једну крушку, на којој беше још доста зрелих плодова и, мада му коњ не хтеде ни корака ближе да приђе, Исакович га, ужаснут, виде сасвим јасно.
Изненада, иза зида, на неколико корака пред њим, појавише се два непријатељска војника, не знајући где су. Још пре но што се освестише, Исаковичеве слуге
у дну улице, међу кућама, да разликује војнике који се пушкараху плотунима, на одстојању од свега неколико десетина корака.
На тој страни куће, шума је била на неколико корака. Изнемогао и огладнео, сав мокар од зноја, наслоњен о хладни зид, тако да је осећао да му та хладноћа пролази кроз
На неколико корака пред шумом, пред једним жбуном, приметио је жене које су уплашено чучале по страни, очекујући да он свој посао сврши.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
који се прохујалог држе, који пишу како се писати не сме, за људе који не умеју да иду брже, који заостају бар пола корака, за оне који не умиру на време, који болују од осврта и растанака, за оне који не пале и не жаре, за старе подвиге и
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Милели смо даље кроз град, не брже од корака доконог шетача, а нисмо се смели заустављати због оног проклетог акумулатора, па сам панично покушавао да запамтим што
Сасвим у дну улице појавила се бела мрља. Расла је и расла, а када је пришла на сто корака, претворила се у девојку лењих покрета. Шта је видео Бел Ами? Голе, тамне руке. Шишке изнад самих обрва.
На неколико корака од девојке зачу четири ударца, а затим би обмотан лепљивом грмљавином саксофона који су започињали уводну тему у
Ниси знала да се овај град храни свежим младим месом? Не поседујеш ништа сем дивног лаког корака на дугим ногама, цвете провинцијског корза, а опет сви нешто траже од тебе.
Дижући се са столице, момак јој је лагано увртао руку, тако да се и Нина, против своје воле, подиже и учини неколико корака, осврћући се преко рамена према дворани, као да тражи последњу помоћ.
Њени мучитељи претворише се изненада у сенке. Да су заиста постојали сведочила је само шкрипа шљунка иза њихових корака, а нешто касније паљење мотора и шкрипа кочница на кривини. —Обуците се! Дрхтећи, Нина поче да навлачи одећу.
Матавуљ, Симо - УСКОК
По његову држању и његовијех земљака према њему, познавало се да је од већих главара. На њеколико корака од њих стојаху двије дјевојке, иза њих момче једно, држећи једном руком угојено јуне, а другом оседлана коња; иза њега
Отприлике двадесет корака према Црногорцима, сјеђаше на струци њеки Личан, бркат Приморац, лијепо одјевен. Он је дуго посматрао Црногорце, па
Силан лавеж и тутњава корака у дворишту прекидоше причање кнежево. Момци потекоше к вратима. ИВ Уђе око двадесет браственика.
Јанко изиде на улицу и застаде окренут браственијем кућама. На двадесет корака десно бјеше прва кућа, па на десет од ње, лијево, друга; осталијех шест једва се назираху кроза снијег, не бјеху у
Лабуд Маркишин сједе на коноп, па ослањајући се на тољаге, прекрсти ноге и поче се цуљати. Друго момче стаде на два корака пре њега и викну: „Који си, море, на коњу? Куд си кренуо?“ Лабуд одговори: „Кренух у лов!“...
Пламен у оџаклији букну, момак запали двије свијеће на настрешници оџаклијској. Ћелија бјеше дугачка око шест корака, широка четири, озго сведена, са два прозора на ходнику; прозори су имали гвоздене решетке.
Након три-четири стотине корака, вођ и Перо стигоше врх пута што води од Никшића у Гацко. Он стаде и даде знак да се остали за њим уставе, па даде
Он стаде и даде знак да се остали за њим уставе, па даде знак Крцуну и Јанку да му стану са стране на четири-пет корака размака; Маркиши и Пери даде знак да буду на крајевима крила; Лабуда и Грубана посла налијево, а Јола надесно, до
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Свако је, од првог корака, показивао своју битну врлину; у Душану Радовићу се назирао обновитељ наше дечје песме, заснивач њеног каснијег
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ту они бију огњем из пушака, Не даду напред крочит ни корака, Па друг кад падне: „Ох просто му млеко! Да благо теби!
Ал' не даде мома лака, Ступи назад три корака. 29. Јер одозго од фењера Право на њи пала зрака, И девојку то натера Да потражи мало мрака, Јер и могу видет
ниже, Докле једном у долу не стиже; Па кад прођи поред неког жбуна, Али нешто зажубори туна, Па корачи два до три корака... Ох радости пусте за јунака! Пред њим тече из кама водица, Бистра, брате, бистра кâ сузица.
Ал' одатле два до три корака Гледни оног турскога јунака, Црна ока, крвава погледа, Куд ли, болан, дугом пушком гледа?
Сваки јунак јесте љута змија: Свуд се губи, нигде не добија; Све ми пада јунак до јунака: Али напред нико ни корака.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дошло вријеме да се умире, па то ти је. Ломна корака старац је отишао у свој собичак, у посљедње скровиште још незаузето од саблазни, а кад тамо — сликарев тихи млинчић
Тога дана, по подне, као напречац отријежњен, сликар одједном спопаде свој блок, лака корака спусти се низ сокак до наше појате, намјести се тамо на преврнуто корито и поче нешто да црта.
), па се опет, жив, здрав и лака корака, приповратио натраг и прошибао „табановића фијакером“ све од Солуна па чак негдје до иза Загреба, а можда би згодио и
На челу је, лака корака, поносито ишао надалеко чувени Чавлин Далматинац, прави хајдук, с прсима у сребру, и гласно попијевао, нагонећи сузе
Смјештрна је у споредној зградици, у дну пространа сељачког дворишта, на неколико корака од велике старе куће. Одакле год, с ону страну горског ланца, стигне курир с поштом, ево га најприје ту.
Сад се почешће извлачио и иза шанка, кратконог и ситна корака, и губио се с људима некуд иза биртије. Џорлава тетка Марта узнемири се и поче да зановијета: — Марко, буди миран и
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Понадај се у оно што се зна када се седи под чемпресом, три корака од воде. Хајде, смири се. Некад и чиста кошуља може да утеши.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Хтела би да полети, али не зна куда? Да бројим звезде? Да певам?... Са улице се чују гласи и бâт корака. По неко запева, глас му се простре, разастре на све стране и полако, дршћући, утоне у ову слатку, летњу, тиху,
Цвета беше мртва уморна, али се силом савлађиваше да не заспи. Одједном она чу бâт људских корака који јој се приближаваху, и после разабра глас свога мужа. — Ето, на! — говораше он некоме.
А „мушкарци“ забацили доламе преко рамена, утегнули се појасевима до пазуха и с пушком у руци грабе по четири корака у један.
Па, жмурећи, пружи ми: и лице, и уста, и око, све. Али ни корака к мени да крочи. — Е, нећу! — рекох љутито и, оставив је, одох брзо, круто.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
човечество је подигло корак створења божијег на преузвишени степен његов. (Чији? Корака, човечества или створења?) Кад је један член Читалишта у следујућем числу сасвим невино примјетио, да се не само те,
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(21. В 1989) 6 ЗАВИЧАЈИ У твоме завичају где је ништа, Годишња доба живе упоредо; У три корака ти их мимогредом Пролазиш лако, ко књигу да листаш.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ма не направи ни пет корака —цап! — рука му се сама подиже, као, фол, до косе; сакрива момак збуњеност! Суле је радио на још неким важним
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ој, ко-ко-ко, еј, како то!“ Под прозором у том, корака мека, допузи Лисац, нечујна сјен, на њему шешир, и торба нека, а глас му мио и замеђен: „Пјетлићу драги, пјевачу
Носећи капу невидљивицу ... тамо сам стиго корака лака, нашао птицу дугорепицу, па ми је бајку причала сврака, бајку о двору, Мјесецу, путу, о доброј баки и њеном
А за њом, корака лака и дугог репа — сврака. Подаље мало видимо један траг, збуњен, плах, прошао туда неко носећи — голем
А деда-Сима, корака крута, двориштем лута и прича важним тоном: „Путујем авионом!“ Много нам дедица памти, ваља признати то, има
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Он престаје да кује кад наиђем да би ме гледао. Чим га поздравим застиди се и брзо наставља свој рад. Два корака од њега, такође пред вратима други кује котао сужен на средини.
Је л̓ га жена неговала? — Она само за њега живи. — Пипо воли свој дом? — Разуме се! Само два корака даље сретамо девојчице. Гледају ме радознало. — Поздравите господина. Чекали смо да вас види.
— Добро вече. Могу ли овуда изићи на врх села? — Туда. Имате још два-три корака свега. — Јесте ли ви саме девојке, или има и мушких међ вама?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Мој жижак се гаси над отвореним списима једног руског светитеља. Груби кораци одјекују ходником, удар корака има звук између копита и чизме. Ногу је много као да пролази читав караван празним ходником са дрвеним подом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Јеси ли разумео? — Разумем. Онда потпоручник Александар шмркну кроз нос, пође два-три корака, и настави тишим гласом: — Возари измешали камуте, ономе нестало ћебе — он се окрете поднареднику Живојину.
А коморџије већ упорно тврде да одавде ни корака даље нећемо одступати. Ноћи су биле хладне те нас је под свој велики шатор примио командир.
а непријатељ .нас гађа, сада нишани, само што није опалио, ах, боже... још неколико корака... неко јаукну, али ми се тада сручисмо на гомилу иза топа и каре. И прва мисао је била: жив сам, жив...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
(Фрау вон Тхиесс. Пиаристен Гассе Но. 54.) На неколико корака одатле био је театар, у Јозефштату, и један мали ресторан, где су се хранили глумци и глумице, кад без пара остану – и
У ушима, каткад, у сну, ја и сад још чујем шум корака аустријских генерала, са тог погреба. Корачали су кораком лудака, љуљајући се на ритам погребног марша Шопена, са
То су били људи, сељаци, тако бирани, тако стасити – цвет Баната – да се ћуприја од њиховог парадног корака тресла. Већ првих дана јесени, сва су та лепа, мушка тела била мртва.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Нисам пошао ни неколико корака, док одједном а око мене се, као око каквог чудовишта, поче са свију страна скупљати свет.
” Вођа коракну још неколико корака и удари у плот од општинске зграде. Ту, наравно, стаде он, стаде маса. Вођ се измаче мало, и лупи два-трипут штапом по
Обаљујмо плот! За тили часак пуче плот као да га није ни било. Прођоше. Нису макли ни сто корака, а вођа западе у неки велики трњак, и застаде. С муком се ишчупа натраг и узе штапом ударати то лево, то десно.
Још два корака па је вођа до амбиса. у смртном страху, разрогачених очију, стукнуше сви, а најодважнији таман да задрже вођу, па
Напред само, јер без жртава нема ничега! — Тако изговори онај говорник и коракну два корака напред, те га нестаде у јарузи. За њим они најодважнији, а за овима јурнуше сви.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
не треба ти ни да се мучиш, само зини... Три корака од тебе раштркала се позна шептелија, лишће у пола опало, а на голим и црним, рапавим гранчицама жуте се слатке
Окрећеш главу на другу страну. На пет корака од тебе опружила се јаружица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила стара водењача.
Ево га на два корака пред њима, стао па се преча, пита их да нема још кога, који би желео опробати његове рогове. Разуме се да о томе нико
— Е, сад одбијајте ви у десно, а ви у лево. Између вас не сме бити веће растојање од двадесет корака. Кад их угледамо, ја ћу казати ко ће пуцати...
Већ смо се збили на два-три корака један од другог. До мене се нађе с леве стране Ђокић, а с десне три моје комшије, па Љубиша.
Једва се успесмо на другу страну, те да'нусмо душом кад почесмо слободније да корачамо. Још неколико корака, па ћемо изаћи из шуме и наступити на чисту и глатку рудину. Чим изађосмо на рудину, стадосмо сви као окамењени.
Чим изађосмо на рудину, стадосмо сви као окамењени. На двеста корака пред нама, на чисту пољу, стоји пуст, гранат грм и под њим четири оружана човека. — Хајдуци!
Таман да ступимо на чистину, а Ђокић викну: — Ене држ... — па баци пушку и седе. На тридесет корака од нас, за једним трном, црни се нешто, и ми сви знамо шта је то, али су очи свију нас управљене у онај мали, округао
— Деде сад да пуцамо одовуд, док му се Љубиша приближи, — рече неко. Онај за чаталом беше удаљен од нас преко сто корака и тако заклоњен врљикама, да му се одовуд није могло ништа учинити.
Љубиша уграби ту прилику, те му се примаче за пет шест корака, па се опет заклони у прелом чатала, а ми одовуд продужисмо исти маневар.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И као што личи згодној цурици, Настани се у Југ-Богдана улици, Крај Зеленог венца, на три корака Од Моста и од Манаковог конака.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као
Са улице допирао је бат корака. У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.
да расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура,
Вода је са чесме тешко падала. Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака. Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозорска мењала.
Не гледа куд. Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока. Опет се она враћа, опет га изува. Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
двоје момчади, једна дјевојка и невјеста једна, те изиђоше кроз капију; остали шљедоваше њихову примјеру; од њиховијех корака стаде топот по дрвеноме мосту, а сијавица удари с брда.
Тако су ишли некијех двјеста корака, док стигоше у неку лијепу дугодолину. На сред ње Оташ се устави па махну својима да похитају.
Лијепо псето лежаше крај њега; пушку положио крај њега с друге стране. Јан се уставио на неколико корака, држећи капицу у руци, а другу руку бјеше турио у џеп. „Но, па ходи ближе! Не бојиш ме се ваљда?
Тако постајаше неколико тренутака. Јаки тутањ од људскијех корака трже их свијех, и сви преблијећеше видјевши другу гомилу оружанијех људи што се примицаше.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Продужи свети Саво пут даље и, одмакавши се неколико стотина корака, застане, прекрсти штапом и прокуне онога чобанина. Онда рекне ђаку: — Ђаче, ђе оно би сијено и чобанин?
(Рак) 384 — Колико ексера треба добро поткован коњ? (Ни једнога, пошто је већ добро поткован) 385 — Колико корака направи врабац за један дан? (Ни једнога, јер не корача, него скаче) 386 — На којој страни има пас више длака?
Остала деца поређају се у један ред. Војвода и улаци удаље се од остале деце за двадесет до тридесет корака. Војвода се окрене улацима и почне певати: Ид’те, ид’те, два улака, Два улака, два јунака, Доведите лепу Мицу (или
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Шта се смејеш? АНЂЕЛКО: То су ти читаве акробације! Па ја, човече, не могу ни до клозета! Не могу ни четри корака, а да не седнем! ИСЛЕДНИК: А зашто не можеш? АНЂЕЛКО: Не могу ногу да помакнем, укочена!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Лишћа још бјеше на старој древади, али још више шушњарка по ледини. Након њекијех педесет корака пуче тратина, а на њезину крају, иза два реда високијех стабала, издигли се прави вилински двори.
Одатле обиђоше млин, гдје се Бакоња упозна са млинарем и ковачем, који увијек друговаху. Вигањ је био на њеколико корака одатле. Најзад отидоше у нову мађупницу.
Бакоња је стражио иза врата предње стричеве ћелије. Стриц му сјеђаше на дивану, стрецајући од сваког корака који би затутњио тријемом, јер се бојаше похода. — Ко је то прошâ? Који су то прошли?
Бакоња скочи и хитну руке увис, па се у ваздуху обрну и бућну на њеколико корака од обале. Затијем се поврати ка Бутри, узе га за главу и поче га учити да плива.
Бакоња, који је узео деветнаесту годину, који је седам година ђак, који је преживио прву љубав, који је рођен на два корака од вароши, кога је варош наполак отхранила купујући очина дрва, па није никада био у вароши!
Попов момак прекрсти се, па то учинише и поп и Бакоња. На њеколико корака бјеше крчма, пред којом је било доста путника. Поп рече да ће сврнути на кафу и мало се уредити.
И гле случаја! Након њеколико корака, дуж једног високог зида, наиђе на цркву, у чијој пањези бјеше кип св. Фране. Из цркве допираше пјевање уз брујање
Он не хтједе поступати, но с мјеста, само што преви кољена и стисну зубе, па одбаци Стојану по корака. Диже се права бура, али се Бакоња уклони.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Мора да изиђе напоље. Снег, ситан и густ, засипа тишину на средини ноћи. Ђорђе загази неколико корака у целац, па се нагло врати под стреху куће и наслони на зид.
Дуго се клати задихана тутњавом у грудима. И свог корака се боји. Црвено око пећи гасне и плех ситно цвокоће. И мрака и плеханог цвокота се боји.
Отац је ишао напред, са штапом преко руке, а он неколико корака за њим. Велики и леп био му је Београд тада, први пут виђен, и био је збуњен и задивљен што толики људи у Београду
Онда без колебања скочи, обуче одело и не запертла ципеле. Носећи дрхтавицу и шкрипу снега од брзих корака, уђе у мрак очеве собе. Аћим га заустави код врата. — Свршен је наш вечерашњи разговор. — Ја сам се овде родио.
— и јатаган мога деде Лазара оштрио се на њему — шапуће Чађевић, на три корака су, а очи један другоме не виде. Аћим ћути.
Двадесетак селака се сложи, али не сувише гласно, па се гуњеви зањихаше ка шињелима, шињели устукнуше неколико корака ка гомили коња у нереду, онда кренуше ка гуњевима и стадоше. — Ви се буните, дакле?
Видим, тестије су вам пуне, а свакако да имате и неког ко вам носи писанке. Између стола и кревета Андра пређе три корака, па подиже глас: — Кад си за Божић долазио кући, како си смео да прођеш кроз Паланку а да не свратиш до мене?
уз врата, чекао је да зашкрипе степенице, чекао је да не би излудео, пресвиснуо, и губио свест кад би му ломљвава од корака поред његових врата затутњала по глави.
Ристић, тај намесник што је гледао на луде као на опанке, он лично скидао му је шешир на педесет корака и памет му признавао. Лако је теби кад си имао деду који је кројио законе и мењао уставе Србији.
Сви знају, бије у њему по такту кобилиног корака. Ошинуо би је он и појурио да не чује како сви Преровци знају, али ОН неће њима да покаже шта му је у души, неће због
Знала је чији су: он корача увек тако као да ће после сваког корака да стане. Застрепела је тек кад је он дуже постајао, ослоњен на њу брзим дисањем, па је шчепао за обе мишице и
Како то они шапућу кад их он на два корака не чује? Јесу опасници. Не би оволико остали под његовом руком да нису. Сад је сигурнији да је тај што је пуцао на
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Личили су на лептире, и брзо нестајали. Придржавајући се за зидове, девојчица покуша да начини неколико корака, без успеха. Мајка ће се тек пред вече вратити с посла. Кад би бар имала пса или мачку? Ах, којешта!
А онда, као крилата, полете и Татага и, док су суседи три корака направили, нестаде у дубинама неба. Више је нико није видео.
Врећа је била лагана. Од чега се старица повијала? Дечак пође низ стазу, старица за њим. Једва је неколико корака прешао, кад осети како врећа на његовим леђима постаје све тежа. Шта ли то носи у њој?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Гвоздено упорство Сјаше из њеног зажареног ока; Док, на по пута, јогуница лепа, Суста и клону... и даље ни корака. Ветар се титр'о хаљиницом њеном, И златном косом меканом к'о свила; Сунце се баш тад спустило за брда, И сва се шума
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Дуж једног дела оне стазе назирем, међу тамним џбуњем, беличасту неку пантљику, дугу око сто корака, како се светлуца на месечини.
Да ме не примете, сакрих се у густ шипраг. Питагора стиже са својом пратњом на неколико корака до мене и седа на камен прекривен меком маховином; његови ученици поразмешташе се по трави око њега.
И сам високи заштитник закона тргну неколико корака уназад, а израз страха изобличи му лице. Шта се догодило? Иза плота указа се глава неког чудовишта, толико ужасна да
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и дави му крвави гркљан па му неки нови каламбур завитла мозак и он се залелуја на дрхтавим ногама, затетура неколико корака па се стропошта.
сигуран и са силним кликом живота спреман да прне у плаво радосно небо, да се нису зачули брзи, звонки одјеци корака у дворишту и привукли му пажњу. Сасвим доле, ка чесми што се сијала на сунцу, враголасто девојче долазило је за воду.
Чинило ми се тако да онда и нећу видети друге гробове, и да ћу, удаљен само неколико корака од ње, најбоље моћи да се предам ономе зашто сам се ту и налазио. Тако је и било.
Пет корака улево леже разбацане чауре по маломе ровићу одакле се Пацко бранио од непријатељских војника, који га беху са предстраж
Он извуче затвараче, предаде их првом војнику до себе, па застаде и усред борбе замисли се. На сто корака од њега појави се онај напред истакнути, танки стрељачки строј непријатељске пешадије.
Пуковник Недић учини два-три корака, па стаде, витлајући корбачем и адресујући на мајора Илију Петровића речи, које се не могу забележити.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Мој дјед је вјероватно увидио на мом оцу и на млађем му брату, мом стрицу, погрешност свога корака ка оплемењењу соја, па је похитао да то исправи.
Кад сусретнем незнанца испршене појаве и сигурна корака, с класичним изгледом мајора у почивци, помислим: тешко да ће бити умјетник.
Наравно, сваки мој покушај само ће још појачати сумњу. Добро! Кад је тако, а ми шутимо! ЛXВИИИ Бат одмјерених корака пред вратима. Иду, па се врате, па опет иду, па се опет врате. Већ ме почиње нервирати.
”... Зацијело је тако себи понављао на саслушавању у подрумима полиције, очи у очи с физичким мукама. Бат жандарских корака пред вратима. Гледам га и настојим да прочитам на његовом лицу је ли се одржао.
Не треба ти се стидјети свог лица какво сам ти видио док си спавао!” Бат жандарских корака пред вратима. Па тишина: завалио се на ону бијелу клупу са решеткастим наслоном у ходнику.
И човјек је: биједна гваља живчевља и презавога, веома рањавога меса! Хоће ли издржати? Бат неуморних корака пред вратима. Горе доље, горе доље. То ми чисто кида живце. Горе доље, горе доле. Кад ће већ завршити ова ноћ!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— узвикну он и подиже руку с ножем. — Доле ту кустуру! — цикну кмет. Ђурица се само одмаче неколико корака. — Доле нож, кад ти кажем! — понови кмет и погледа Обрада значајно. — Ножа не дам, а ти гледај своја посла...
Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од њега. Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. Наступио је последњи тренутак.
Протрчавши потоком, кроз шибље и трњак, за један пушкомет, Ђурица наједаред стаде као укопан. На два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о!
— Лакше, не мора баш тако брзо — проговори он. Не остаде им више од стотине корака до реке. Наједаред Пантовац погледа у лево, па, видевши оно, чега се највише сад бојао, повика: — Лези ! Лези !
Ђурица стаде да разгледа по забрану, тражећи заклонитије место, а видело се да то исто тражи и Симо. После стотину корака, наиђоше у један склоп, застрвен павитином. Ђурица разгледа место и учини му се да Симо вади револвер иза паса.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Узео је најкраћи пут за Косово. После неколико корака укопа се Шарац у земљу до чланака; напрегнувши се мало пође даље, ну сада се укопа до колена; великим напрезањем
до чланака; напрегнувши се мало пође даље, ну сада се укопа до колена; великим напрезањем искобеља се, али после мало корака пропадне у земљу до стремена, тако да се ни највећим напрезањем не могаше ископати.
измењао све могуће правце којима би на Косово стигао, Шарац му је навек пропадао у земљу не одмакнувши ни неколико корака.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У време таквих ноћи тешко је било уочити наше волове на испаши ни на неколико корака од нас, али смо их могли пратити но ходу, ако би наслонили ухо на земљу и ослушкивали.
неколико месеци сазнао сам да је моја мајка са пуном вером примила ово ружичасто представљање овог мог неочекиваног корака. Брод је испловио попуњен путницима јефтине класе, већином Немцима.
упртог у њега, марширали као један, једним срцем и једном душом, а земља је надалеко одзвањала од снажних ритмичких корака који су надјачавали бурно клицање одушевљене гомиле која се у то доба сакупљала да види параду.
На то је он рекао: - То значи да сваки Немац очекује заповести од своје отаџбине, а савршен ритам овог гушчијег корака значи да ће сваки Немац испунити те заповести и на време обавити додељени му посао. То је симбол немачког јединства.
Ћипико, Иво - Приповетке
А кад би је заморен пустио, одмакла би се она од њега два—три корака и, смејући му се у лице, рекла би: „Нећеш, вала, што си намислио!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Могло би се без претеривања казати да се радња развија, призори и описи се смењују тачно у два корака: прво Софкино предвиђање, па испуњење.
Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.”93 Са доследношћу која не може бити случајна, и на начин који одаје истинског уметника, Борисав Станковић истородном
разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бȃата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као
Са осмехом”. 293 Уназад враћен процес, такође у два корака, изгледао би овако: први корак (враћање на постпонирање детерминатива) „само пред мужем држала их је у крилу, са
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Друга је вера. Али Арнаутка коракну неколико корака, учини рукама по муслиманском обичају последњи поздрав покојнику, па се нагло окрене својем мужу: — О, Каримане
Петровић, Растко - АФРИКА
На једној је записано: „Томас Кофи, Краљ Моуса, Цар над Царевима“, два корака дале налази се његов гроб. На једној другој кући читам: „Сви ви пажња.
Ове просте фигуре, које би рашчлањене представљале играње два корака с једне и два корака с друге стране, понављале су се сад неуморно.
Ове просте фигуре, које би рашчлањене представљале играње два корака с једне и два корака с друге стране, понављале су се сад неуморно.
Игра коју играју личи на ванстеп по ритму, а зове се гумбе, а игра се два корака са једне и два корака са друге стране. То је она иста игра што је играју сви црни кад се скупљају на „бал“.
Игра коју играју личи на ванстеп по ритму, а зове се гумбе, а игра се два корака са једне и два корака са друге стране. То је она иста игра што је играју сви црни кад се скупљају на „бал“.
Прометеј. Диже се, савршено го, огроман, и у немогућности да се исправи. Опуштених руку, иде ми у сусрет два корака, таман колико му допушта ланац који га вуче за трло. И пре човек–горило но Прометеј.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— И онда још дода: Еј, кад ти постанеш ђенерал онда ће се моја левча пребити, јеси ли чуо? — и тера даље. За десетак корака точак излети и возар се закопрца на калдрми: — Гле, истина се пребила! Ао левчу ти материну, где ме осрамоти!
Сад опазим ту, за десетак корака даље у шљивару, гомилу Бугара. Ту су спавали и сад баш устају и опремају се. То су тако звани »добровољци,« које су
Затим рече врло зачуђено И гласом као да сам себе пита: Ама шта је то?! Помаче се за десетак корака с места где је стајао и опет напери доглед, и опет је дуго расматрао.
И гле — не сече их! Ја гледам, гледам — аја, баш их никако не сече. То је ту близу, на 200 корака пред шанцем, али од пушчаног и топовског дима, од прашине што су је дигли коњи, од брзога трка не могаше се распознати
Баш кад сам пролазио покрај Черњајева, Комарова и др. Владана, који су седели у једном заклону, за бедемом, на два корака преда мном паде капетан Живан Протић, командант шанца.
Имао сам шта и видети. На 200 корака од шанца куљали су из шуме и из јалака пред шумом густи, густи редови Турака и док су их друга њина одељења с виса
Пред очима ми се замагли и ја сам видео само како на сто корака пред нама промичу црвени турски фесови, како севају бајонети, чуо сам час слабије час опет као бура силно оно страшно:
С ове стране, на једно 200 корака од шанца, био је наш стрељачки ров. Овај су ров напустили наши стрелци, а Турци, спуштајући своје лево крило да опколе
била у вагонима, претворени у крвав качамак, са кога се још цеди крв и точура на насип; тело машинисте одбачено на 20 корака. Глава му откинута и откотрљала се далеко од трупа... Тако ће бити и са овим влаком што сад јури поред мене.
Коњи се једва провлаче кроз шибљак, а грање нас сваки час шиба по лицу. На два корака пред собом ништа не видиш од зеленога густиша и непријатеља не би опазио пре док му се не би на бајонет натакао.
ду... удари и прште на петнаест корака пред нама. Тек она прште, из даљине се зачу како гуди друга, трећа, четврта... Страхобно звиждање бива све јаче и
Ми смо дошли на ивицу шуме, пред нама искрчена чистина којy на 200 корака испред нас пресеца густо поседнут турски стрељачки ров, а на 100 корака иза рова грми турска батерија.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сунце замрачи, тешки облаци нас обавише и утонусмо у потпуну таму и мрак. Није се видело ни два корака „Пуцај!“... „Не пуцај!“ — Чују се узвици. „Напред, напред!“ Неке силуете промичу. Одјекују пуцњи. „Не на мене!“...
„Ко иде?“ „Бог...“ Трећепозивац зажмире да би боље видео, онда трепну, напери пушку и повика: „Напред!“ На три корака заустави Господа... „Шта рече, бре, кој’ си?“ „Господ Бог.“ „Слушај, чичо! Немо’ се шалиш.
— Пали! — командовао сам. Поизврташе се за трен ока. Двојица су покушали да умакну, али падоше после десет корака. Моји војници су били подељени у две групе, и окренути леђима једни другима.
„Ја ћу“ — рече Жарко, регрут. Он се прво скупи, одбаци се ногама и рукама и потрча. Али не одмаче ни три корака, испусти пушку, па се окрете око себе и паде на леђа.
Када приђе на пет корака он стаде, погледа све редом и запита строгим гласом: — Ко је овде најстарији међу вама? Потпоручник „Кица“ диже се,
Ако... Нека га! Шетао сам по уском простору земунице два корака напред, и исто толико назад. Застао сам... Хтео бих нешто... Не знам ни сам.
Никад више, чини ми се, нећу осећати снажније узбуђење него у том часу. Прошетао сам два-три корака и зауставио се пред њом. Обухватио сам јој главу и гледао у овлажене очи.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Пред њим на неколико корака пасе Јаблан. Сваке вечери, откад су настале врућине, до неко доба ноћи напаса Лујо свог Јаблана.
Нигдје ведра и насмијана лица, нигдје жива и ватрена хода и корака. Овај свијет, што промиче кроз ове тијесне, кривудаве и прљаве улице, тих је, миран, сталожен, без живота и
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
После бабе, долазио је отац. Сиров, крупан човек. Лица затворена и више натмурена. Трома, тешка покрета и корака. Још тромија говора. Обучен навек готово у нове чакшире, опасан појасом и у минтану који му је био тесан.
Са прекрштеним рукама она га отпраћа, гледа како ће јој он, полако, погурено, сигурна корака отићи. Главу не диже, не осврће се, већ право иде јер зна да за њим мотри она, да ће га одгледати док год не изађе и
Ћипико, Иво - Пауци
Газда се одмакне са прозора, отвори собна врата и, онако како се нашао, шуљајући се, пође ходником. Свака два корака застајкује, а устави се испред пространог трага мјесечеве свјетлости што је ушла кроз прозор и пружила се по поду.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Најпре сам угледао његово мршаво кљусе како куња привезано за јову. Крај кљусета, на три-четири корака даље, лежао је самар преко кога је била пребачена мантија. Вир је био миран и гладак, сунце је блештало по лењој води.
Све смо видели. Ситним корацима, главе забачене уназад, изашао је Прохор, направио неколико корака и онда је чучнуо. Гледао нас је избезумљено док се ослобађао свога мучеништва.
Богдан Кад је полазио, Лауш ми је пришао, ухватио ме за рукав и одвео неколико корака дале од осталих. Шапнуо ми је: „Припази на ово овде.“ Ништа више, само то. Видео сам да је неспокојан.
Она је учинила и једно и друго: до пола растојања је ишла дигнуте главе и лењог достојанственог корака, али је онда у њој нешто пукло, грунула је из ње бујица осећања, лице јој се згрчило, кораци се успаничили, и на
Била је дакле мркла ноћ, али срећом наши стражари су били будни. Неко од њих је чуо шум корака по кршу и отискивање каменица.
Није хтео да ме увреди, па није ни рекао да га жуљи моја грба и да му смета мој клецави ход. После тих двадесетак корака, одједном је рекао да му се пије ракија, сишао, узео од Матије бардак и накренуо.
Блед, исцеђен, поспан, несигурног корака улазио је јуноша на капију, али ко је мало пажљивије погледао његово лице видео би да се међу траговима умора
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
А пред нама стоји једна једина. Дозволите да је премерим; њена квадратна основа има у опсегу 500 корака. Са једнога њенога ћошка воде у вис удобне степенице, боље рећи коса раван или рампа, ограђена масивном балустрадом.
Колико сам пута посматрао то пешачење научника и проучавао га. Видео сам их свакојаких: лаког и грациозног корака, тешког но сигурног хода, плашљивог и непоузданог корака; има их који стално посрћу.
Видео сам их свакојаких: лаког и грациозног корака, тешког но сигурног хода, плашљивог и непоузданог корака; има их који стално посрћу.
научника којима дух има добро развијене ноге, може да хода дуго и далеко, а да се не замори, али ће проћи на два корака поред џбуна где се крије дивљач и неће је приметити. А то зато што нема носа.
Однео је и онај дрворед округлих акација, засађен на два корака пред том тарабом; само још једно једино стабло његово виси, претурено, али придржавано за обалу својим жилама, и купа
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
За Србом још три матуранта. Напослетку, заостао, и несигурна корака, Шваба. Ћефлеисан, ваљда први пут у животу. Госпа Нола се зграну, умало не викну, не зна ни сама да ли од зачуђености
Знало се ваздан прича, за вас-дуги дан, о Соки: „или не излази са својима, или иде пет корака испред њих, сама”. Било је речи и о Миши Богдановићу; али се ту ништа друго није могло него доводити човека у везу са
Од корака до корака, дечко, види се, чини напор да иде напред, али ноге његове чине напор да иду некуда натраг, у јучерашњи дан,
Од корака до корака, дечко, види се, чини напор да иде напред, али ноге његове чине напор да иду некуда натраг, у јучерашњи дан, у
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
и плаво Последња звезда у души Последњи бескрај у оку СЕНТАНДРЕЈА Бежала си до краја вечности Учинила још седам корака Према северу Извадила из рајске реке Лобању свог имењака свеца И на темену јој саградила Седам сунцомоља Запалила си
сваком камену У наслеђеној црвеној пећини Да се породи Куд год крене Стадо за њим иде Тутње брда од камених корака Застане на пропланку Жутом без прилаза Камен по камен музе Поји жедне вукове Густим каменим млеком Што се у седам
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Вратимо се дакле у ту малу сукњицу, у доба после првога зуба, после првих речи и после првих корака у живот. То је доба када се код човека јављају први инстинкти које затим ни живот, ни васпитање, ни образовање не
и тиме продужила првашње растојање; док зец савлада половину новога растојања, дотле је корњача учинила два или три корака, те опет поставила ново растојање. И то тако иде у бесконачност.
— Није ли нешто мали? — Молим, дозволите, — рекао би он и измакао би се од мене три-четири корака, те ме премерио од главе до пете — уверавам вас, господине, да ће вам тај тако добро стајати као да је мера на вама
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ми смо на прагу наше отаџбине. Ако нас ви напустите, нећемо ићи ни корака дале, већ ћемо се вратити својим кућама. А ако останете са нама, ићи ћемо докле нам ви наредите.
Па наравно... У три корака да прескочиш ово имање. 3аиста, и жена би му се смејала када би он почео да чепрка по овој шаци земље...
Док је трајао овај артиљеријски двобој пешаци су се на миру утврдили, збили редове и ни корака даље нису макли. Сви ти поштени људи извршили су часно свој задатак, и на дужности су изгинули. Не сумњам.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ли крик Имена тог, за мене једина реч, Једино име коме одазива ми се дух, У свим правцима тада закорача мој лик А шум корака тих не схвати даље слух.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нечим тананијим од слуха, ипак, осети примицање девојчиних лаких корака и — потрча. Али, потрча и Златокоса, и трчи још и данас.
Тај часак ти улови, тргни им мараме с глава и бежи. Отму ли их — готов си. Умакнеш ли им за сто корака, даће ти за њих све што затражиш. У тим марамама је њихова снага! — не хтеде орао да се опрашта.
Куну и моле да им врати мараме, али се Варалица само смеје: у његовој је руци моћ — сто корака је претрчао! — Дај ми мараму, људска душо. Даћу ти товар сребра! — моли прва вештица, али Варалица одмахује главом.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ноћу је боље било, Сокаци пусти и само Ја сâм са својом сенком Лутô сам тамо и амо. Уз бат корака тромих Ја бих мост прешао стари; Кроз облак месец се јавља И хладна погледа зâри.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Хајде да је погледамо мало поиздаље. Изиђоше из Тепсије и одмакоше се од логора једно педесет корака. Гледана одатле, колиба је са- мо горњим дијелом вирила из удољине.
Бојећи се изненадног доласка потјере, дружина журно крену кроза шуму. На једно педесет корака од логора Стриц одабра једну букву ниске и врло густе крошње на коју се лако могло попети. — Ево је!
Јованче застаде. — Идемо тамо, шта велиш, мајсторе? — Можемо — тихо се сагласи Мачак. Послије седам-осам корака наиђоше на бистар поточић, који им је сјекао пут и брзао некуд у таму. — Да кренемо низ поток? — упита Јованче.
— Видим! — весело дочека Мачак. На рукама и кољенима, клижући се, они пожурише уз камениту стрмину. На два-три корака пред циљем заблијешта их из једног отвора тако јака свјетлост да обојица чврсто зажмурише. — Шта је сад ово?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Шта искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља. Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог, обоје оборили главе и гледе преда се. — Зоне, на једна реч..
Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу. Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес
Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи Замфировим.
— Шефтелија ?!... — Шефтелија! — прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устрану. — Шефтелија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће. — Ее! — тврди Васка. — И...