Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Зар су оно мерџани? — упита Максим и погледа изнад њега читав корак. — Ја, мерџани... то су они корали? Је ли, учитељу? — Јест, јест... корали — потврђује учитељ. — А где ли то расте?
— упита Максим и погледа изнад њега читав корак. — Ја, мерџани... то су они корали? Је ли, учитељу? — Јест, јест... корали — потврђује учитељ. — А где ли то расте? — Не расте то, болан, него се вади из мора!
Африка
Крепови, појаси, шалваре, минђуше, читаве колајне од тешког сребра, корали; златом везене бабуше на ногама, прстење до самих канисаних ноктију, помада која тешко мирише. Има и људи међ њима.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Плава мора, и далека острва, која не познајем, румене биљке и корали, којих сам се сетио ваљда из земљописа, једнако су ми се јављали у мислима.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Свуда, докле је допирало око, лелујале су морске сасе и корали, стрелимице јурила јата риба. Плачко у чуду рашири очи: право према њему летела је риба с црном пругом на леђима, и
Вадећи шкољке заплетене у окца очеве мреже, шапутао је о топлим морима у којима расту корали руменији од трешања, а између њих промичу златне рибе. Сунце је већ квасило стопала у мору и расле сенке дрвећа.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И сад се дижеш... У твојој коси Горе корали, сија се бисерје, Ризе су твоје обливене Светлошћу благом, и дахом морске траве, И груди мирисаве, Росне и меке К'о
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Онда и зато што се појединости које помиње Чарнојевић (небо, далеки предели, румене биљке, корали) толико често појављују у Рајићевом приповедању да добијају вредност лајтмотива.
Петровић, Растко - АФРИКА
Крепови, појаси, шалваре, минђуше, читаве колајне од тешког сребра, корали; златом везене бабуше на ногама, прстење до самих канисаних ноктију, помада која тешко мирише. Има и људи међ њима.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Чега има чудесног у рађању нове звезде из једног њеног откинутог крака? Милионима година расту корали, пузе ракови, њише се корална грана срасла уз стену. Читаву вечност шуме таласи, па шта?
Нека се смири Седефна ружа. Од превеликог размишљања шкољке и корали губе боју, а ништа се њиме не постиже. Корална грана се припи уз стену и ућута.
Забљешта бисер, просу се сјај седефа. Како су раскошни били корали! Како умиљати гласови морских звезда! Заврте се шарено коло око Капљице, ухвати се Капљица у коло. Хош, хоп!
— рече Белутак. — Талас ти ништа неће моћи! Али, Корална Грана одречно одмахну главом. — Корали се једино за стене лепе! — рече и поцрвене.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Она сада мирно Почива на дну... У тиху покоју Гранама својим љубе је и грле Корали руди... Њезин се гроб свагда Прелива сјајем чистога смарагда, И шуми гласом чежње неумрле.