Употреба речи коран у књижевним делима


Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Ђе допире, ту закона нема; закон му је што му срце жуди, што не жуди у Коран не пише. ПОЈУ СВАТОВИ УЗ ПОЉЕ. СВАТ ТУРЧИН Гергелезе, крило од сокола, те на хата у рају пȍлеће, самовољно, без

бој на Цетињу, да на главу погибоше Турци, сердар Јанко одмаха отправи два момчета ријечким Турцима: ко не мисли на Коран пљунути, нека бјежи главом без обзира! Турци момчад код себе примами и обоје на Обод објеси.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

хад аир — ваздух акатист — црквена молитва; врста похвалне песме у божјој служби аки — као, као да алкоран — коран (куран), света књига код Муслимана алтар — олтар алумнист — питомац, ученик у «опште житију» (који живи с друговима

Ћипико, Иво - Приповетке

Њега не занимају појединости и материјал архитектуре снесене са разних страна света, проповедаоница са које хоџа чита Коран, ни према њој султанова трибина са позлаћеном решетком, ни заповеди Корана исписане златним словима на зеленим

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

хинтови инџијели — свете књиге (Коран) инџил — в. инџијели исе — део истирати — истерати истом — него, само: Истом пошли да се љебом ране; тек што:

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности