Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
10. РАСТАНАК Изнајпре је Станко ишао лагано, али га гнев поче подузимати. И што гнев бешњи, тим и кораци већи... Најпре се ражали, и би заплакао да не беше оног народа... Али у срџби изумреше сузе... — Зар ја лопов?
Њу прође нека језа. Али се крете за матером... Што се ближе примицала кућњем прагу, све јој кораци биваху мањи. Осећала је, управо слутила је да јој је ту крај... И она се предала као јагње кад га на клање воде...
Све се ућутало, само попак певуши своју веселу песмицу... Пандури пообарали главе, па дремају. Напољу се чуше кораци... Он прену пренеражен. Учини му се да га она иста ледена рука ухвати за главу... Хтеде викнути, али не може.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Боже! — прошапута она некаким гласом којим, ваљда удављеници говоре. У тај пар чуше се нечији кораци низ степене. Не говорећи ништа пођем даље и повучем је за руку. Поред нас прође један човек, скиде капу и поклони се.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зеваше. Тиме се заврши овај доиста буран дан.
Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења. То беху кораци сеоског боктера ча-Ниће, који је јављао селу које је доба, и чувао село од лопова, поред све клевете којом су га
Црњански, Милош - Сеобе 2
се био толико занео тим мислима да није ни чуо како се, напољу, на лавиринту ходника, отварају врата и како одјекују кораци нечијих чизама.
Кућа трговца Жолобова остаде сад сасвим празна, у њој се чуо још само тих ход слушкиња и слугу, али смех, не. Павлови кораци, у чизми, тупо су одјекивали на поду од липовог дрвета, као да неко лупа на капији.
Он је, као изгубљен, обилазио избе, у тој кући. У њој није било никога и његови су кораци, на поду, дрвеном, тупо, одјекивали. Као да, са њим, још неко хода по кући, али тај други, увек у другој просторији.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Ожалошћен: ЧИЧА ТРИШО, а помаже му: КРЧМАР ВИНКО. ШЕСТА ГЛАВА Миш ми се пење уз леђа — Јуриш зечева —Кораци непознатог — Дижем се у ваздух (ПРЕПИСАНО ИЗ ТОШИНА ДНЕВНИКА) „Изгледа да је мој чича Тришо страшно пијан, јер је
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Доле, у стану, било је неочекивано тихо: ни шкрипа кревета, ни кораци по кухињи, ни чангрљање посуђа при спремању хране за доручак, ни било шта није могло да се чује.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
И доиста, наскоро пријаве магистрату да се за њихове мужеве кораци чине, јер људи понели су новаца, богзна није ли их ко убио.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
не усхита да се каменом на грешницу баци, нека зажмуре страже и џелати, нека пусте да осуђена бежи куда је воде кораци, нека нико не трчи да је врати.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Шта то рече, ти, њеки — запита вођ. Момци се осмијехнуше, али нико не одговори. У томе зачу се крцкање шибља и кораци.
Милићевић, Вук - Беспуће
Он воли те полумрачне собе са спуштеним завјесама, гдје само одјекују, празно и поплашено, његови кораци. Он се кадгод боји да корача гласније да не узнемири некога што спава и који може сваки час да се пробуди.
И онда протабају ходником његови кораци и мирис цигаре продре кроз пукотине од врата; зачује се још једном испод прозора његово кашљање или како одздравља
му једнолично пршташе Пијесак испод ногу, а по клупама се виђаху нејасни и зближени парови којима нијесу много сметали кораци самца пролазника који лута по кривудавим стазама.
Звоно застаде у тренутку кад он ступи на црквена врата, скинувши шешир с главе, и његови кораци одјекиваху по каменитим плочама, угушујући слабашно појање које допираше из пијевнице.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
у тамбуру бије, А коло се око њега вије, Ао брацо, ао тамбурице, Удри жешће у те ситне жице, Ситне жице — ситнији кораци, Нек се знаде кад играју ђаци!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Би јој непријатно, те, збуњено, тобоже неким послом, изиђе у кујну. Уто се пред вратима чуше лаки, велики кораци. Мајка му ђипи. — Отац ти! — рече она Мити и пође вратима да их отвори. И, заиста, то му беше отац, ч’а Јован. Уђе.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Изнад мене се чују журни кораци, отварају се врата негде у дну горњег ходничића и топла, радосна светлост расипа се на све стране.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Мој жижак се гаси над отвореним списима једног руског светитеља. Груби кораци одјекују ходником, удар корака има звук између копита и чизме.
Ногу је много као да пролази читав караван празним ходником са дрвеним подом. Не плаше ме ти кораци — ми смо овде навикли на различита похођења — али ме обеспокојава што знам да у близини нема никаквог ходника.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Како та ствар, као врло важна и значајна, није могла трпети одлагања, то су одмах предузети најнужнији кораци. Сем тога што је послат министар правде да проучава уређење таквих школа (са Врло великим додатком уз плату), одмах је
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Истина и она ми много друкчија изгледа, али тек познајем је. Уђох унутра. Тишина кô у гробу, а моји кораци одјекиваху под високим сводовима као громови. Истрча преда ме један веома укусно одевен господин.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Све су то били први кораци за расветљење мистерије. Њима је било утврђено да се јегуља, као и друга риба, плоди мрестењем, и то само у морским
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно. Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допирао
За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, претње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И улице твоје, и тврђава стара Пусте су, и њима одјекују споро Још само тешки кораци варвара... Ал’ плавом ноћи, када душе траже Утеху у миру што с висина дође, — Дух слободе, поред оружане страже,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Дјевојка прва угледа ту гомилу, јер им се кораци не чујаху. Чим их опази, оте се из загрљаја, рашири руке и стаде пред момка, као да га заступи.
Сви ђипише. Дигоше Јанка те и он онако сањив, пушком у руци зађе за њеко стабло. Натегоше орозе. Кораци се чујаху кроза шушањ. „Не пали ни један докле моја не плане!“ рече полако Оташ.
За дуго се чујаху његови кораци по авлији, а за колико је то трајало, дјевојка сједијаше са отвореним устима, као да је пажљиво бројала те кораке.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
су они тако разговарали, допираше на махове из гробља стричев глас, па се зачу њеки жагор, па, домало, затутњаше кораци пред малијем црквенијем вратима. Кувар и Бакоња отидоше на прозор. Из цркве се исука дугачка поворка фратара и сељака.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Крали смо и кокошке, јер ништа се не сврши онако како је почело... Симкини кораци прођоше његовом таваницом, лако и хитро, као кад птица пређе преко невиног снега.
— Седи да вечераш — строго рече. Наређује. Сада зна да не може ни да је удари. Аћим је написао тестамент. Њени лаки кораци пређоше му врхом срца. Ипак, постоји један излаз: ракија. И ноћ мирише на ракију.
“ Она стоји и мисли колико ли ће трајати ова ноћ. Није осећала страх. Кораци су крцкали у шушкању лишћа и сувих гранчица, право на њу.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Имао је тридесет година а Цариград је био замаман. Али, и дан, и ноћ, и лица, и кораци, и гласови, све је дисало као опасност. (Онда још није знао да се највеће опасности не одају.
О чему су све разговарали, ко зна. Дорћолски ветрови су разнели њихове речи, њихови кораци, кад силазе низ падину, више не остављају трагове, из излога некадашње апотеке, уместо уздржаног осмеха Савке Каљевић,
Иначе, грешка је ту.“ Сада, Сима жури, кораци су му све дужи, и луђи; узалуд Сина опомиње, Сима не успорава. Стиже у прави час.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ја пружих руке ка веселој чети... И склопих очи пред шареном сликом, Иштући само свеже руковети. Сви се кораци управише к мени. И малене се опружише руке, И као цвркут тичица малени' Слише се речи у нејасне звуке.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Све нек краче својијем временом, кога вјенчах на бесамртије тренућ су му в'јеках милиони. Кораци су моји божествени, но ја могу то назват простором.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па се граја губила све више док није потпуно све замукло. Онда се опет зачули тешки кораци и старешина апсана упао је бесно унутра: — Шта је? Јесте ли дигли главе? Ово је била само проба.
Али се и он, битанга, некако искобеља па, чим се осети ослобођен, појури као луд натраг одакле смо дошли. Кораци су му били невероватно дугачки па ми се чинило, гледајући за њим, да оно и није човек него некакав огроман скакавац.
Баш утом зачули се кораци у дворишту... То је била иста она што је донела смрт његовом претходнику. У погруженом ставу њеном видео се јад
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
звонце пред обредни опход: ускоро ће се зачути из дједове собе громко пушачко искашљавање, а мало затим његови тешки кораци, под којима ће шкрипутати даске пода у ходнику, Појавио би се малко набухла лица и закрвављених очију: изгледало је:
Опростио сам се с баком на прагу и пошао уз човјека који ми је носио ковчеге. Наши кораци увеличано су одјекивали о плочник пусте улице.
Прошли су стубиштем, малчице бучније него посјетиоци-пјешаци, а затим су се чули њихови кораци на ходнику, све док нису замакли у собу мог сусједа.
Па тишина: завалио се на ону бијелу клупу са решеткастим наслоном у ходнику. Па опет кораци: осјетио да хвата дријемеж, те се тргнуо. Горе доље, горе доље. Гледам Радивоја.
То није смрт, то је само ноћ. По ходнику кораци особља и цилик суђа. Болесник се враћа у стварност вечерњег компота и вечерњег мјерења температуре.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Први кораци одјекнуше необично у овом мрачном простору и хајдуци се и нехотице зауставише при улазу. — Палите свеће, море; хоћемо
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Овај и други моји изуми, међутим, нису били ништа више до кораци напред у одређеним правцима. Развијајући их ја сам једноставно следио урођени инстинкт да усавршавам постојеће
Аутомати којима управља оператор у оквиру свог видокруга у ствари су први и прилично груби кораци у развоју науке о телеаутоматици какву сам ја замислио.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ови покушаји остаће уписани заувек у историју као први кораци у развоју модерне електромагнетне науке. Полазећи од тачкастих електричних и магнетних оптерећења, Фарадеј је повукао
Ћипико, Иво - Приповетке
Код Ахметове, са шест минарета. У глувој, дубокој ноћи, по пустим улицама, његови кораци одјекивали би као у великој гробници.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
више дан није нити ноћ сном треба дочекати разбојнике птице су небо на југ однеле спавај они неће доћи њихови кораци су тешки спавај љубав иде градом на штакама спавај ал им глас не сањај ИВ Ноћ је пуна мрачних анђела уклета
Краков, Станислав - КРИЛА
Знали су да ће једног дана кроз зрак и жице струјати вести о њима... те су вести биле црвене, рањаве... њини кораци су били тешки и нису звоници као претња иако је далеко напред музика трештала налетне, победне маршеве.
Само је у лекарској вили светлео један прозор. Био је још будан, и чуо како тихо шкрипи песак у парку. Кораци су били лаки и све ближи. Он је познавао те ко раке. Одједном су врата шкрипнула, н нешто бело појавило се. Стресао се.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— запитао сам је. Она ме забринуто погледа, лако се осмехну, и онда зазвони енергично три пута. Опет кораци, брава шкрипну, и ми уђосмо... Велико предсобље, многа врата, старински намештај. У некој соби залаја куче.
Онда је помириса и гласно прочита наслов: „Гyралдоѕе... уѕагееxтере... Нека женска ствар.“ Уто се зачуше кораци. Он остави хитро кутију на место, приђе столу и седе. — Опростите, господо... променила сам хаљину.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Баба једнако се тамо пела, силазила доносећи шта треба. Већ када би било време да се диже, почели са улице да се чују кораци комшија који иду да отворе дућане, к њему, у собу почела би тихо, али сваки час да улази мати.
Да увече, седећи испред капије и гледајући како мрак пада, по улици се све ређе чују кораци, из чаршије допире све чешће и убрзаније спуштање ћепенака, она, усред ларме што је по кући, кујни, дворишту од трчања
Ћипико, Иво - Пауци
” —Марко! Ја сам, отвори! —Ти... Чекај, одмах! Низ стубе зачуше се брзи кораци босих ногу. Заструже кракун на вратима. —Ча је? Како си? Нисмо ти се надали. —Нијесам имао времена писати. А како је?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
и лењог достојанственог корака, али је онда у њој нешто пукло, грунула је из ње бујица осећања, лице јој се згрчило, кораци се успаничили, и на вратима, која је гурнула оштрим ударцем длана, очајање је њоме овладало.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СТАНА (појављује се на вратима): Ево деде! Чују се кораци како се пење. Улази Мирон (са требником, увијеним у епитрахиљ.
Кажите да ја зовем. (Баци им новац на под.) На, ево бакшиш! КАФЕЏИЈА Брго, све по три кораци у едан да фаћате, па кад мислем да сте там, а ви да се овдека. КОСТА и РИСТА (обрадовани бакшишом одлазе).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Свирка се прекиде. Мало затим чуше се и Србини кораци: враћао се под прозоре. И како већ бива, да здрави сматрају болеснике отсутнима из живота, или бар глувима, Срба се не
До поноћи је било пред кућама света, и посета по клупама. Па одједаред оно што се зове — чистац. Шкљоцају капиџици, кораци брзају. Занимљиво би било знати из које цивилизације или религије је остало „глухо доба” баш у поноћ.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Кад да са дечаком мало поприча, туго црна! А висока је, ој, како је висока Стаклена Кула. Не допиру до Радана људски кораци, гласови и сенке облака брже. Као рибица у леденој коцки заробљен живи Радан.
Чим би се зачули кораци у ходнику Мицко би одлазио. »Али шта је Мицко?« — поче се питати дечак. »Патуљак? Дечак—невидљивко? Пламен-луталица?
Како су дани летели! Како је притискала празнина, када се једнога јутра чу отварање врата, нечији лаки кораци и познати глас рече: — Устани и пођи, Радане! — Мицко! — узвикну дечак. — Не видим те... — И не можеш!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Боји се да не чује, како га крвава доносе. (Плачно): А њега, бате, баш никако нема... (На степеницама чују се оштри кораци и кашљање.) Ето оца! СТАНА и ВАСКА журно излазе. Улази Хаџи Тома. ТОМА (љут, прек.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Адресат се не налази у месту!...“ ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА У њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скакати.