Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Христић је корачао сагнуте главе, са рукама на леђима, и при сваком фијуку топовског зрна сагињао би се и плашљиво прилегао.
Јуришић, у поабаном војничком шињелу, блед, изнурен и обрастао у густој бради, црној и замршеној, корачао је буновно и малаксало.
Други, мало после, исто тако. А он је корачао погурено, кашљао, хукао у нокте и сваки час мењао ногу као што чине војници кад у маршу изгубе такт.
Црњански, Милош - Сеобе 2
На глави са високим, црним шеширом пештанских кицоша. Корачао је у сребром окованим, малим чизмицама, а из руке није испуштао свој црни штап од ебаноса, са сребрном дршком.
ће и Копша моћи, тешко, да му помогне, и да, ни ту, у Бечу, још није сигурно да ће жив стићи Бестушеву, али је и даље корачао са надом у своју звезду зорњачу. Закуцао је балчаком на Копшина врата, мирно.
Павле је корачао погнуте главе. Био је уморан, као да је јахао из Срема, до Беча, на некој лудој кобили, без одмора, без циља, без
Исакович је, међутим, крај Волкова корачао, низ степенице, пребледео, погурено, погнуте главе, као занемео. Волков га је запиткивао, весело, где проводи вечери,
у полумраку, у мемли, а видео је јасно само децу, која су трчкала, око њега, у ритама, полугола, сасушена, до костура. Корачао је несигурно по ходницима.
Он је обилазио земљаке у Енгелу, у кошуљи, до паса, утегнут у своје, црвене, хусарске чакшире, а корачао ситно, у својим кратким чизмицама, које му је жена чистила. Седео је по мрачним угловима трпезарије, увече, изгубљен.
Лазарет је већ био отворен и транспорт Чрногораца се спремао. Исакович је сад корачао, својим новим, мало погуреним, ходом, а ћутао, док га је официр страже – кога је Бајевич пратио – спроводио.
Био је пустио сабљу, да му се вуче по земљи, а корачао је, као да се тоциља, љут и на себе и на цео свет. Пут је био засут шљунком, који је, од кише, био утонуо у земљу.
За Павлом су се кретала, лагано, кола, која му је братучед оставио. И човека, који је крај тих кола корачао, нашао је био Хурка. До Ујхеља је Павле путовао лако. Од Ујхеља је пут био тежи и много је, до Дукље, кривудао.
Падале су у очи, његове, праве, танке, ноге, у раскошној, францеској чизми, и белим, кожним, утегнутим, чакширама. Корачао је лако, али круто, као да су му ноге, држалице на пуковској застави, која се уздиже и високо носи.
Био се у Кијеву, као и Ђурђе, још више раскрупњао, а корачао је, као да му ноге расту. Дугим корацима, које није могао да ухвати, у ходу са њим, нико.
У прашини, у зноју, у страшном, летњем, запарном, дану, Трифун је корачао, уз удар бубњева, као на параду. Био је негде изгубио клобук, па му је коса, риђа, расула се, на чело, а кика савила о
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
сам направивши први корак по огради, а исто је то, судећи по изразу на његову лицу, мислио и Атаман, само што сам ја корачао и даље и ништа се није догађало.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ананија је корачао храбро, носећи на рамену секиру и колац, држећи се, као у неком притајеном страху, баш великих сенки жбуња и растова.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Можда до јесени? БОИНГ, БОИНГ Напред је корачао водич — Стоњанин, спечен старац лисичијих кретњи, за њим млади човек, на крају, посрћући, стјуардеса која је стално
Имаш ли још фазана? — Погледаћу — одговори келнер мукло. Наклонио се и отишао. Гледала му је у плећа док је корачао према кухињи: има штркљасте лопатице, као у каквог неухрањеног младића.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ Устао је. „Све се сада утулило. Само ти, Аћиме луди, гориш као бреме луча.“ Уплашен, брзо је корачао по соби. По селу су пси гризли тмушаву помрчину. „Тамо, Аћиме, у том божјем селу, не лају пси.
— Народна рука га убила, а њу ничије и никакве паре не могу да испрљају. Враћајући се у затвор, корачао је погурен, брзо, да га не загледа та чаршија, да не слуша шапутања иза леђа, свезаних руку.
То је његово, зна он те очи још из колевке, сумануто је корачао и журио да познатог не сретне, журио да те очи од којих бежи што дуже остану у њему, да не престане да гори та
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
А можда има везе и са узенгијама. Мирко их, онда, није био чуо, али је, према Стамбол-капији, корачао све теже; све га је јаче болела рана у куку, а небо је, изгледа, било све нејасније. То му је било треће пролажење.
А он је, тај старац, збуњен од сопственог узбуђења, доста клецаво корачао преко калемегданских ледина, све опакијих од августовског сунца.
септембра 1808. године, кад је, пред само подне, пошао да говором на свечаности отвори Велику школу, стари Доситеј корачао врло бодро, нарочито док је пролазио поред куће руског изасланика, у самој близини Школе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Онде се више не виђаше лађа која је отпловила ка југоистоку, но његове мисли однесоше га онамо. „На путу сазнања корачао сам, драга децо, докле год сам могао. Седећи на обали вечног Нила који тече поред Мемфиса, моје жеље вукле су ме даље.
на улару, лево и десно од магарца оба роба, придржавајући његов самар да се под теретом не претури; рибар Милон корачао је, као заштитница, иза целе те поворке. У том лепом распореду пођоше они путем који је водио покрај мора.
Свеж и весео, младић је корачао тим друмом и одбијао све понуде кириџија са коњима и таљигама да га понесу или повезу у град.
“, запита њено најмање дете. „То не. Та он беше онда већ окретан мушкарчић који је путем више трчкарао но корачао. А кад доцније пође у сеоску школу, ево га сваког слободног дана да мајку загрли.
Одраставо је у оскудици и беди, али је храбро корачао својим путем. Примљен у војну школу у Мезијеру коју је свршио са бољим успехом но сви остали питомци, није му био
„Имате право, прочитао сам тај путоказ, али је тај пут био веома дуг и заморан; девет година корачао сам по њему док не стигох до жељеног циља“.
Висок, али већ јако погурен, у тамно сивом огртачу, са великим меким црним шеширом на глави, корачао је тешким ходом, ослањајући се на свој штап, чији је гвоздени врх одјекивао по шљунку стазе.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И као што сам без свести одступао преко арбанских гора, расејано прелазио мора, збуњен лутао између маслина, луд корачао по усијаном Халкидику, тако сам се годинама верао по овим гадним чукама и чамио у овој влажној земуници, као жив
Тапкао сам штапом и корачао по шиљастој турској калдрми уском улицом која води кроз сред вароши и шљапкао по барама и спотицао се о ноге војника
Је ли могуће да су они тамо друго, а ови овде друго... Па је после успорио и корачао лакше и промицао малим неким уличицама где је више тишине било и ваздуха и где су га мање подсмешљиво посматрали
Онда је крупно корачао по соби, и тако, утучен оним утиском, осећао је како га страшно и ситно кљује нека артерија у мозгу до помрачења у
Био сам замишљен стварима службе и корачао сам лагано, сагнуте главе, кад за собом зачух зврктање камиона и одмах затим силан прасак гуме која беше прсла.
о несрећи што га је згодила, и да му одсуство продужи, као и тога како је, сутрадан, гологлав, за ковчегом тужно корачао, док су људи са тротоара капе скидали и са великим га саучешћем загледали.
Помисао да га неко може познати, заледи га. Некад, цвећем окићен, са заставом која ће се прославити, корачао је он граници и певао бунтовну песму Победе, у коју никад није посумњао.
И док су велики и снажни војници застајкивали и одмарали се, па опет пристизавали, дотле је сиромах Пацко постојано корачао напред и клизао се седећи низ залеђене низбрдице албанских висова.
Ето од тога дана нарочито Пацко је постао наш љубимац. Корачао сам преко мокре и угажене траве по крвавом бојишту са једином жељом да не нађем малога Пацка међу мртвим још
То се види по овој силној паљби, која одјекује планинама, по овим рањеницима, који гамижу друмом. Корачао сам лагано све до дивизионог штаба. Ту сам добио коња, да бих могао отићи до дивизијара, који је био горе, у шанцу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
увијек с марамицом на очима, а пролазници су се освртали на његово неутјешно шмрцање, које му је потресало рамена. Корачао је напријед, све даље и даље, не чујући за собом упорно, нервирано звонце бицикла: у великом луку заобишао би га
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Према такву стасу Ђурица је подешавао и своје покрете. Корачао је брзо и лако, али је при том некако одсечно избацивао ноге унапред, те му се цело тело тресло у ходу, и тиме још
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Једног дана ишао сам према Институту. Испред мене корачао је један висок немачки официр који је пушио дугу цигару. Када је дошао до улаза у Институт, официр је застао и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Отворио бих прозор, али ући ће нам комарци. — Причекај... Сад ће и они отићи. Мало затим вратио се Бора. Корачао је несигурно. — Избројао сам четрнаест степеника... Јако је вино. Онај остаде да повраћа.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Баш нико ништа, Вујо! — трже се старац и обрну се дјетету. Мали је шутио и уморно, изнемогло корачао за кравом. Од суве студени на њему се бијаше све накостријешило и укочило.
Ћипико, Иво - Пауци
Једно дијете носило је висок криж, иза њега корачао је жупник, пјевајући наглас. Четири човјека носили су, на рамену дрвени, црни лијес.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Уосталом, ко би знао колебљиве дубодолине људске душе? Јелена Видела сам га док је одоздо долазио пешице. Корачао је месечарски, одсутно, као да му једино тело савлађује узбрдицу, док му душа негде луња, далеко као утвара, али
Онда је наишао Доротеј. Боже, како је био леп. Усправан и висок као бор. Корачао је достојанствено. Клекао је крај једног рањеника што је цели дан умирао на врелини љутога камена, узалуд дозивајући
пањевима, гледао даждевњаке како грчевито грабе у рупице у киселој земљи, петљајући се уз пут са лепљивим лишћем. Корачао сам у нејасној слутњи да ћу нешто наћи.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
њена оца, бакалина у зеленој кецељи, који се преко те кецеље опасивао челичним ланцем, и, рекло би се, са уживањем корачао по радњи уз звекет беочуга. Корачајући, тек би дрекнуо, али тек онако, налево, надесно, никога лично не ружећи.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Откуд таласи? Зар по води корача? Једва се осмели да погледа наниже. Како би човек по води корачао, туго голема? Али, гле, он по води заиста иде, шуште таласи, а на другој обали реке бљешти замак од кристала саздан.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
“Он је, руку везаних сприједа, корачао сам, без свога пара, а за десну руку била му је везана Јованчетова капа коју је овај на пробоју изгубио.
На зачељу посљедње чете климало је некакво коњче претоварено котловима и којекаквом старудијом. За њим је бодро корачао пољар Лијан шешира забачена на потиљку. — Ехеј, куда, шефе? — повика Луња.