Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад би га Трифун, или Павле, нашли ту, у сенци испод дрвета, непомичног, ћутљивог, па почели да га коре, и наговарају, да се остави детета, Петар би набусито дигао своје танке, извијене, лепе, обрве и почео да чкиљи и зева.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Многе су породице бежале у рашке планине. Пролеће је доносило ослобођење, јер је за исхрану било корења од биљака и коре од дрвећа. На овај су се начин људи црногорских племена навикли да подносе глад до крајњих граница.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
од акрепа нема ништа, Ни посла за чудовишта. Сва страшила испод неба остаће без коре хлеба. АКО ВИДИТЕ АЖДАЈУ Ако видите аждају да седи у трави са прстом на слепом оку, знајте да су у њеној глави
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁴⁴ „Тешка жена“ требало би да избегава да једе загорело јело да не би детету изгорео језик, а такође ни доње коре од хлеба што остане у црепуљи, јер ће детету испод језика израсти још један језичић.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
) и шумске јагоде у малим сепетима од храстове коре ?<< Ко би се то данас тркао са једним возом само због вас? И ко би вам то, сем келнера, донео чашу воде?
печену јагњетину, а на Иван-планини сеоска деца су нам трчећи уз бок кола продавала шљиве у малим корпама од храстове коре. Шљиве су биле тамномодре и чврсте, замагљене од хладноће која је преко ноћи сменила лето.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Не дај, боже, горе! — Ја ћу се тужити! — храбри се Јова и плаши шефа. — Не гули коре, да не буде горе! — вели му шеф. — То ти само кажем.
Накратко, мали »гицан« је био љубимац целог села и целе школе. Деца му дају хлеб и коре од хлеба и проје, а оно трчи за њима.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Е ће ђаур ударит им граду, Па ниједном остат се не хоће, Свако гледа куд ће и како ће, Заман уче, заман вође коре, — „Беж'мо, беж'мо!
Још се једном свак окреће: „Збогом, слатки завичају!“ Па на даску ногу меће... Ал' ко плови амо крају? Ко то коре, ко то куди: „Хеј Шајкаши, срам вас буди!“ 37. Сваком сину сузно око, Свак угледа — али кога?
Срце куца, око бистро сева, Ох, та чу ли како се попева? „Ој коњицу, брже на злотворе, — Само гвожђе вади се из коре, Купи поље, носи кроз планину, Брже, брже, куку душманину!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Јест, они су... По столу разбацане пилеће оглодане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или наслагани један на други...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: Шта да умесим? БЛАГОЈЕ: Шта било... питу од јабука! ГИНА: А кад да развијем коре? И од чега? Од пепела? И где ми је време за питу? Лудог човека!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Девојке плету котарице танком лозицом, а чобани им цепају и тање воћке за шипила и чисте лозу од коре и чворова... А тамо, преко пута у зобишту, стоји добар бик.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
дош̓о час љубави вечне, Час љубави праве, жељене и чедне, И све што у души мојој беше часно, И добро, и нежно, испод коре ледне Прену се и живну и закликта гласно.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
намрштено; грдне јаме нагрдиле лице, мутне очи утекле у главу, смрт се гадно испод чела смије како жаба испод своје коре. Што спомињеш Косово, Милоша?
осје одбрањује класје, трње ружу брани очупати; зубовах је туште изострила, а роговах туште зашиљила; коре, крила и брзине ногах, и цијели ови беспореци. по поретку некоме сљедују.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Он бијаше бриљузак, брате. Ти знаш шта ми у Котарима зовемо бриљузак? То је, знаш, јаје које се излеже без коре. А он је био тако јаје, па је пукао од студени... — Сакррр! — викну мајстор. — На кога се увргао, сакр!?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Од Аћима не сме. Устаде и заклони му светлост. Аћимову главу прели сенка боје младе брестове коре. — Зар ти не желиш да видиш унука на самрти? Умреће ти и снаја. Аћиму као да је сунце спалило очи.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Час љубави праве, жељене и чедне. И све што у души мојој беше часно, И добро, и нежно испод коре ледне, Прену се, и живну, и закликта гласно!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
те истог мишљења да се врсте не мењају, јер документи које нам је сама природа оставила у разним слојевима Земљине коре, а они их пронашли и прочитали, говорили су у том смислу.
„Разумем“. „А када наиђемо у којем од горњих слојева Земљине коре на трагове животињског света који се из основа разликује од оног чији остаци леже испод њега, не значи то да је он од
је он од једанпут створен, већ да се постепено развио у дугом раздобљу за време којег се исталожио онај слој Земљине коре који дели та два разна света Земљине историје или се доселио у тај уски округ Земљине површине, ко зна одакле“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Једне такве ноћи, опружен на оном платну, посматрао сам огромне ружне шупљике и светле шкољкасте красте Месечеве коре и мислио на то: како је овај верни сведок у облацима неисказано милији и заноснији гледан голим оком, кад осетих лаки
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
За шкољку, заједно с њом умире небосклон њезине седефне коре. За марвинче, с њим умиру само јасле; јасле и рудо. До Колумба, с човјеком су умирала три континента; послије Колумба
И као да је она некако ближа звијездама него остале тачке земљине коре. Сјећам се из дјетињства одлазака у те винограде.
То и јест специфичност овог мог романа. Можда вам је познато да ја с мојим романима немам среће. Обично ме коре да сам реалиста, да немам фантазије. Бацио сам се на фантастични роман.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ту ће лепо стати Све мртве руже срца деце нежне, Што ће живети, а бол неће знати, Као ни цвеће испод коре снежне, Што се камени, и ипак не пати. Гроб велик к'о пут смрти неизбежне. Знам, дете нећу никад бити више.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Многи су текстови о Попиној поезији написани након Мишићевог приказа Коре 1953. године, али се чини да оне прве замерке читалаца, па и критике, које су се тицале и Попине поезије и које је
Али, то већ прелази оквире овога рада. У приказу Коре 1953. године, а и касније, Зоран Мишић је указивао на посебан значај који такозване мале форме у нашој народној
Краков, Станислав - КРИЛА
А по улици се још ваљале коре, крпе и стаклад разбијених боца. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Са ратних бродова су сијале сјајне
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
чија сте нада ви, њени будући грађани; ви не знате да сте од ноћас постали голи сиротани, без дома, без крова, без коре хлеба, па можда и без родитеља...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Врана, славуј или шева, Нека куди или хвали Дух велики или мали, Што је боље, што је горе, Хлебац свој ил’ туђе коре, Зелен гај од мало рали Ил’ да стадо сунце пали, Без пландишта гладно, жедно — Њему је свеједно.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Разумевање је било особито отежано код Васка Попе (1922-1991). Полемике око његове Коре (1953), затим Непочин-поља (1956), узеле су велике размере.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
»Новокупљеним и чистим брезиним метлама... призивају се виле на посестримљење« (Софрић, 48). Од брезове коре праве се »лиле« (буктиње) којима се, уочи Ивањдана или Петровдана, врши лустрација стоке (Рудник; Стари Влах;
у стомаку (ГЗМ, 4, 165; ЗНЖОЈС, 14, 77); грознице (ГЗМ, 4, 165; кора и мезгра скуване у вину, ЖСС, 280; теј од в. коре, СЕЗ, 13, 1909, 339; кора у ракији, СЕЗ, 16, 424); јехтике (теј од в.
жила, СЕЗ, 14, 219); пришта (ГЗМ, 4, 165; пепео од в. коре, с маслом, за превијање, Караџић, 3, 1901, 165); зубобоље (печурка с в.
При »отварању« болесника неизоставан је прут од в. (СЕЗ, 14, 295; 297; 299). Шап код стоке лечи се тејом од в. коре, којим се живинчету исплакну уста (СЕЗ, 13, 429). Према једној лекаруши из XВ века, в.
се противу заптивања (ЖСС, 306); од младога грања прави се мелем за рану (СЕ3, 17, 566), такође и од њене мезгре и коре (ЖСС, 331); мезгром од з.
, 318). У куваном лишћу од ј. купа се болесник од врућице (іб., 303). Теј од ј. коре лек од зубобоље (СЕЗ, 48, 546). ЈЕЛА Танне (абіеѕ пецтіната). Јела.
, и поп ту к. причешћује на тај начин што јој метне нафору испод коре (СЕЗ, 40, 63). Ово је, по свој прилици, жртва крушки.
Али о. има значај и у култу, нарочито у лустрацијама. ОД о. коре праве се лиле за петровданске ватре (ГЗМ, 6, 368). Из ње се вади и жива ватра за чишћење људи и марве (ГЗМ, 6, 272).
Зато јасика непрестано трепери, зелембаћа свако убија, а т. је света (Софрић, 212). Од т. (или брезове) коре праве се »лиле« које се ритуално пале уочи Ивањдана и Петровдана (ЖСС, 133; ГЗМ, 6, 386); али је могућно да је ту
, лек је од срдобоље (ЗНЖОЈС, 9, 52; 14, 78); теј од семенака лек је од кашља и сушице (ГЗМ, 6, 801). Тејом од т. коре ваља оплакнути уста живинчету, противу шапа (СЕЗ, 13, 429).
гранчица и прска (лустрира) цело ‹село› (ЗНЖОЈС, 12, 300). Теј од храстове коре или жира употребљује се против срдобоље (СЕЗ, 13, 348; ГЗМ, 4, 160), кора за заустављање крви (ГЗМ, 4, 160), против
Истога дана треба процедити млеко кроз рупу на ц. кори и метнути два-три парчета коре под карлице, па ће се хватати дебео скоруп (СЕЗ, 13, 434 32, 108).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Доцније се помаља из једног паперјастог облачка и видим га јасно како стоји ослоњен на једно осушено стабло, без коре, потпуно бело.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Крајем марта послао сам Гутенбергу о томе готов одељак. Моја испитивања доказала су ово. Неправилност Земљине коре, оличена њеним континентима и оцеанима, и попустљивост подлоге на којој та кора почива, имају за последицу да та кора
Из конфигурације Земљине коре може се, врло компликованим рачуном, израчунати то померање па, тиме, и путања коју су полови прешли у давнини по лицу
смемо назвати, јер је њена температура виша од 200 гради; она се скупља у баре и језерца у удубинама неравне Земљине коре, али не кључа, јер јој то не дозвољава огромни ваздушни притисак. Пљусак топле воде као из кабла, боље рећи, из котла.
При тој температури, било је све камење њене данашње коре истопљено, и сва њена вода испарена, тако да се, у облику прегрејане водене паре, обавила као атмосферски плашт око
Све су се те боје појавиле при скрутњавању Земљине коре. То се скрутњавање није вршило несметано, јер тамна скрама често пута препуцава, а усијана утроба Земље куља кроз
стране, ваља узети у обзир да, због морских дубина, висинска разлика између највише и најниже тачке површине Земљине коре бар је два пута већа од висине највишега Земљинога брега изнад мора.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
немогућих речи над хартијом: и у свакој се цеди, заокругљује, по кап крви, а у свакој капи помало земље, труња од коре дрвене, и мржње. Зашто и мржње! Нисам ли исцепао на четири Свето писмо!
сне Цео дан остах скривен укочено мотрећи ти ход Потом бих ноћу беснео дивље, викао звучне речи И међ онима што ме коре не бих разазнавао род Једино бих се трзао нагло чувши матер да јечи Јер ја сам и њу, свету, вређао својом
Цео дан остах, кришом укочено мотрећи ти ход, Потом бих ноћу беснео дивље, викао тајне речи, И међ онима, што ме коре, не бих разазнао род; Једино бих се трзао нагло чувши матер да јечи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Гладна и жедна, гола и боса, осуђена на доживотну беду, годинама бацана чак и на горки хлеб од храстове коре, сиротиња раја је чезнула за хлебом „бешкотом“, за дебелим овнујским месом, за чабровима вина и ракије, за жеженим
Кад Момчило опазио војску, он потеже сабљу од бедрице, ал' се пуста не да извадити, као да је за коре прирасла. Онда рече војвода Момчило: „Чујете ли, моја браћо драга!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Затим је покупио све коре из школских торбица својих другова и све то сложио на гомилу пред псећом кућицом. — Ево, Жуја, вечерај, па на спавање.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Муте се, углас вичу, псују се и коре несрећом, исходом. Нити један другоме што разбира у плаху пронеразљиву страху говора кога; други друго све виче; нит'
Како што и сами знамо то и видимо многе туђоверце око нас, те нас јоште коре ругајући се хулом нашему закону. И што им можемо за то чинити, кад су силовитији од нас и покњижевнији држе се да су и
И још они супроћ нас дижу се и устају, свему нашему завичају ругају се и коре. Зовући злочестнике и неваљаоце с вером и са законом, скори су на парбу и на одговор, многим од нас невештим и памет
А крошто је то те сад људи мрзе и видети своје свештенике? Они њих светују и карају, коре, поднашају се и подсмехују, подгледају их свуда, меркају на трагове куд ходе, што ли чине, како се носе.