Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А има ли Србина да те не зна? Векови протекоше како по дубини срца нашега ријеш и сваки корен у њему, из којега би сјајнија будућност изнићи могла, својим оштрим зубима подгризаше!...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда. Хоћаше све град потући у корен... Срећом обиђе на планину, те не учини много квара. — Одбише ветрењаци! — додаде један.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
То бива наједаред, као гром... И, кад загрми и кад удари, он руши све у корен!... Али, иако је то тако страшно, опет ће скоро бити!... Мени се бар тако чини!...
Африка
Са овог се спуштају танке дуге жилице које чим се докопају земље пуштају у њу корен. У току векова ове жилице се претварају у дебеле снажне стубове који свуда у круг око стабла одржавају џиновски кров
свога брата Тиу, или снаху Моне, или синовца Варињу, да закоље, или ће они на време купити од малопређашње вештице корен помоћу кога ће Блонде најбрже подлећи болести. Там–там. Бубњи повезани између себе.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле је покушао да теши Ану. Ђурђе, види се, осећа да је засновао породицу и пустио корен у земљу росијску. Населио се и мисли на будућност, а није то зло. Брине за своју децу. Добар је отац!
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
обрва Стварам им лептире од својих осмеха И дивљач од својих зуба Да лове да време убијају Каква ми је то па игра 6 Корен ти и крв и круну И све у животу Жедне ти слике у мозгу И жар окца на врховима прстију И сваку сваку стопу У три
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
у којима трудница пије воду у којој су потопљене различите биљке као што су босиљак (украден из цркве ка Крстовдан), корен од тикве, булка, цвет од столисте руже и сл.
У Боки, онај део пупка који отпадне после четрдесет дана закопавају у земљу, а поврх њега засаде „корен наранџе или лимуна да дете буде добро и здраво и да дуже живи“.
За одржање деце користи се и трава оман чији се корен издуби и стави на брадавицу сисе, па се тако дете први пут подоји.
⁴⁷ Вода од купања просипа се на корен шипка, да би и дете било румено (здраво) као и плод шипка. У Хомољу, у воду стављају босиљак, цвет од чубра и каравиол
Споменута стварна, а не само привидна дихотомија у народној антропологији детета има свој дубок корен у митско-магијском сврставању детета у лиминална, гранична створења, која због самог свог двосмисленог положаја,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Једноставног ли грејања! Најзад може да дише, јер то више није оно проклето централно грејање које суши грло и корен косе, ни киселкаста топлота плинских пећи, ни вечито зујање АЕГ-система, на коме човек не може огрејати ни дланове ни
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
„Више но иједна друга форма изражавања, дечја литература има свој корен у фолклору”, истиче Изабел Јан у својој занимљивој студији о дечјој књижевности2.
Песниковање, коме је корен у игри и радосном сазнавању, постаје све више трагично озбиљна работа. Модерни песник истовремено је и критичар, и то
Све је повезано, свему је корен један и исти: у поезији речи оживљавају успостављањем веза, премошћивањем временских и просторних бездана, а слик је
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Мало за тијем ево ти и ђавола! Ту су гајде, ту су свирале, хука, бука, пјесма и арата велика. Па чим један корен извади и види да нема ништа, пренемогне се од муке па онда умоли светога Саву те јошт један уговор начине, да посију
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Ко? ДОКТОР: Душевна рана. МАНОЈЛО: А каква је то душевна рана? Оно што обично једемо, не пушта тако јако корен. ДОКТОР: Као што тјело своје тјелесне силе и моћ хрјепи, тако се разум бори у прибављању умне и душевне ране.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
у страшном благослову ноћног бдења Стрепња изнутра размрежава очи И корен вида шири се и мења да новим путем нова слика крочи — На некој звезди море се расцвета, у чаши воде заискри
у несаници другог сна је корен: Способност да си другачије будан — и нови дан, по слици прошлог створен, добије сенку, није узалудан; Облачиш капут,
У несаници другог сна је корен: Сна који пуни, ко пустињу вода, Јаву у којој изнова си створен: у несаници светлуца слобода — Друге су ноћи оних
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Из Данила пећког Господ небеса утврди мудрошћу а земљу основа на Ничем ту је и свако од нас пустио корен насупрот чуду неисповедивом што над главама промиче мрко Онда Сава стане пред мене каже: ко си овде је вече никога
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пред очима ми сину нека светлост, очајно се одупрех о дно и наједном угледах небо... У магновењу спазих неки корен од врбе и ја га дохватих. А преко мене су скакали, чуо сам запомагање.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
војсци, водник челебија - млад господин; титула младића племићког рода чемерика - биљка из породице љиљана чији је корен врло горак и отрован (Вератрум) Џаба - на поклон, на част, просто ти било џемли пенџер гвоздени прозор Шербе
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Има падавицу — даш му лист кантариона, корен божура! Има болесну крв — даш му корен љубичице, лист кадуље! На убоје и чиреве стављаш боквицу, је ли тако?
Има падавицу — даш му лист кантариона, корен божура! Има болесну крв — даш му корен љубичице, лист кадуље! На убоје и чиреве стављаш боквицу, је ли тако? ДРОБАЦ: Боквицу.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
То је најзад, мање важно. Али је просто смешно како не знају за судбине и бракове Атридâ, ни да је трагедији корен трагос. Још увек грчка јасност, чистота, мирноћа. Као да не читају Аристофана.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
На путу се спотакне о корен једног дебелог дрвета и падне. Крчаг му испаде из руку, лупи о камен и разбије се. У њему плану гнев свом жестином.
Немој само кресати лишће и сећи стабљику од погане биљке а корен јој остављати, него чупај биљку из корена. Заоравај, каже, дубље земљу ако хоћеш да ти буде чиста и да ти племените
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Њен се корен у народу употребљава и као лек...” Старац диже главу. Кад дете изговори целу лекцију, запита га: — Научи твоје?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Дршће рука, па грчевито стеже сув, неокомишан корен, цепка суве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, окомишаној гомили,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
страсник А ја, носилац и носовласник, Уживам, као богови, У марту кад цветају глогови, И када он у земљу благуши, Корен рена нањуши. ПРЕД ЗОРУ Пробудих се, предзору, и видех: град У Месечев се склонио хлад.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ко лети пландује, зими гладује. — Без алата нема заната. — Све, све, али занат. — Раду је горак корен, али сладак плод. — Ако не начиниш, не иштети. — Што сам мож’, од другога не чекај.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Мало за тијем ево ти и ђавола! Ту су гајде, ту су свирале, хука, бука, пјесма и арата велика. Па чим један корен извади и види, да нема ништа, пренемогне се од муке па онда умоли светога Саву, те јошт један уговор начине, да посију
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Стефана Немању, зета благовенчаног кир Алексија, цара грчког, овога предаде им говорећи: „Овога имајте уместо мене, корен добри који је изишао из утробе моје, и њега постављам на престо Христом дароване ми владавине!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
АНЂЕЛКО: Ћора, то је од ћорисања, погрешно сте протумачили корен! ЦМИЉА: А зовете се, у ствари, Анђелко? АНЂЕЛКО: Анђелко. ЦМИЉА: Па лепше вам је име, него надимак!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
мојега, добродетељ славим, које се похвала, чест и слава к самому оцу небесному односи, зашто је он сам по јестеству корен, начало и извор свакога добра и сваке чисте и верне љубови.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Да га памте, разлога немају. Ни ти га не памтиш.“ Од мене почиње живот наше лозе. Ја сам и корен и стабло. Увек је тако мислио. Није му то рекао. Ни оне ноћи пред полазак. Ни касније. Ни мене више не памтиш.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ту саопшти ово своје стручно мишљење: „Код Антикире расте лековита једна биљка; њен корен, раздробљен и метнут у нос, изазива јако кијање, па тим освежава и лечи сваки изнемогли или оболели мозак.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Мало за тијем ево ти и ђавола. Ту су гајде, ту су свирале, хука, бука, пјесма и арата велика. Па чим један корен извади и види да нема ништа, пренемогне се од муке, па онда умоли светога Саву те јошт један уговор начине, да посију
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Нико се није могао отети утиску да је та жедна земља, на којој је никао корен српског национализма добродошлицом дочекивала те сузе.
Нико се није могао отети утиску да је та жедна земља, на којој је никао корен српског национализма добродошлицом дочекивала те сузе.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
светло и свет у обичноме доживљају међусобно повезују (није случајно што те две речи у словенским језицима имају исти корен), сенка и тама неминовно се схватају као део онога што није свет, него је несвет, заправо што је обрнуто од света,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Мислим, — а што мислим никоме не кажем. Кретô сам се штакрат секиром у руци: „У корен је удри, сруши је, утуци!“ Ја подигнем руку, рука клоне сама, — Збори нешто, збори у њеним жилама.
Зашт’ је Ђуро, врли Ђуро За млађанства прве росе Узô на се ново име, Даничићем назвао се? Где је корен том имену, Где је извор, где је грађа? То се пита и на то се Одговара и нагађа.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Од туда моје име корен свој водит. Као што је пјенородна Венус царица олимпијски богиња, тако је ружа царица пољских цвјетова, тако је и име
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
живе са мном поклањам им врт Приближавам их својим навикама и потребама Користим се њиховим заборавом В Ја знам твој корен Али из којег зрна сенка твоја ниче Биљна лепото дуго невидљива у семенци удаљена Нашла си под земљом моју главу без
магла у глави Каже да је осећање света у језику Ал непокретна реч брзо исцрпе свој смисао А цвет уступи свој нежни корен звезди КРИТИКА ПОЕЗИЈЕ РАДНИ ЦВЕТ То није цвет испод нуле, нити цвет ватре, нити цвет који је спокојно сличан своме
Промени своју песму. Зар ћемо издржати Музику када нас буде даровало време, Брзину која се свему руга И цвет коме је корен дозлогрдио! ОЧАЈНА ПЕСМА Полет је насиље, недоучени дане; Небо је дато под наполицу лажи. Куда ћу? шта ћу?
Петровић, Растко - АФРИКА
Са овог се спуштају танке дуге жилице које чим се докопају земље пуштају у њу корен. У току векова ове жилице се претварају у дебеле снажне стубове који свуда у круг око стабла одржавају џиновски кров
свога брата Тиу, или снаху Моне, или синовца Варињу, да закоље, или ће они на време купити од малопређашње вештице корен помоћу кога ће Блонде најбрже подлећи болести. Там–там. Бубњи повезани између себе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Не да ми се... Има их који су се завукли у позадину, па као да су тамо корен пустили. Ни хаубица их не може кренути. Седим синоћ у Турман-Махали и размишљам.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Н. Радојчић је доцније написао још два мала а лепа рада у којима изучава могуће књижевне узоре н подстицаје — „корен”, како он каже — Плачу; ти радови су: 1) Плач Србије, Летопис Матице српске, март 1952, књ. 369, стр.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: А савест? ЈЕЛИСАВЕТА: Чупај из срца! Освету сади — а хладном мржњом Заливај корен свога расада; Крвав ће цветак из њег’ изнићи... КНЕЗ ЂУРЂЕ: А братство? ЈЕЛИСАВЕТА: Зар ти је брат?
братске љубави, Умилног цветка мирис небески, Жељноме чулу смртног човека На меки крили слоге доноси — Још дубље корен хвата раздора. (Чују се пушке.) А где ухвати — О, браћо, браћо!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Не распи живот свој случајем створен, У душу моју дубок дуби корен; Стани, јер не знаш шта у себи кријеш. ИX Јадују стазе у вечер јесењу И модра река огрће се ћутом Леденим
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Расточи о расточи раба. Дубље дно души но страдáњу, без дна реч ова смерна у вечерњу. Корен је ово, црва ми, оче, у нагризáње, расточи о расточи раба. Јер и пакао је твој, и пропоје.
Јер и пакао је твој, и пропоје. Залапим топло из ове опорине тела. И корен по корен мање Моме страдáњу. ГОСПИ Све самљи. Сном походиш ме туђа. Грешнији кад самотан те зовем.
Јер и пакао је твој, и пропоје. Залапим топло из ове опорине тела. И корен по корен мање Моме страдáњу. ГОСПИ Све самљи. Сном походиш ме туђа. Грешнији кад самотан те зовем.
Дубље то, болније тим, животом бих те, муклим овим неспокојем рећи, јер смаку до у корен смем. Ал’ мук тобом сам све већи. Глухо те у ноћи ове, у дневи бдим.
4 Ведрину из тла бола, знај, сише овде корен бол. И радост недозрела, или вај, из патна срца ли вине, кô птиче зла кад устрели рука, падне, и крвав остави
ВИ Милост, о милост, Боже мој, И сажаљење твоје ми дај. Бриши у мени преступа траг, Спери ме до у корен мога сагрешења, Очисти ме од греха мог. Милост, о Боже мој! ВИИ У грех зачет бејах ја, У злу ме мати родила.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Софрић, 147). Да не би падао род с дрвета, треба на свако дрво метнути к. корен (из србуља, в. Софрић, 147). К. се сади по баштама на Цвети (СЕЗ, 19, 40).
(СЕЗ, 13, 1909, 370). Сок из корена, или зејтин на коме је корен испржен, сипа се у оболело уво (СЕЗ, 17, 118 уд). Вода у којој је потопљен корен п. лек је од срдобоље (СЕЗ, 19, 216).
Сок из корена, или зејтин на коме је корен испржен, сипа се у оболело уво (СЕЗ, 17, 118 уд). Вода у којој је потопљен корен п. лек је од срдобоље (СЕЗ, 19, 216). Вода у којој су били п.
Кад је тај бор, у јуну 1932, извалила непогода, сељаци су корен и један део стабла вратили на своје место, а остало дрво резервисали за иконостас у цркви (»Време« од 7. јуна 1932).
562), сипње (теј од цвета, ЗНЖОЈС, 11, 262), од чира и отока (као спољње средство, СЕЗ, 14, 230; ЗНЖОЈС, 9, 45); његов корен, или попарено лишће, привија се код уједа змије или шкорпије (ЖСС, 332; Беговић, 24; ЗНЖОЈС, 1, 16).
Такође је лек од падавице (корен), од далка и жутице (лишће), за чишћење (бобице, ГЗМ, 1892, 137). Магичним начином се с помоћу б.
У народној медицини в. има велику примену. Вода у којој је њен плод и корен куван или потопљен пије се од водене болести (ЖСС, 308; 309; ГЗМ, 4, 164); такође и ракија у којој је потопљен с.
Лист од г., и корен од маслачка, у ракији, лек је од грознице (СЕЗ, 17, 1911, 558). Од глогиња кува се теј против срдобоље (ЖСС, 312).
Ј. ће се осушити ако »несрећан човек« или болесник воду којим се умио проспе на његов корен у намери да своју бољку пренесе на дрво (Софрић, 115 ид; ‹упор. и› Су‹етон.› Г‹алба, 1›).
КАЋУН Кнабенкраут (орцхіѕ). Каћун, каћунак, гороцвет, дремак, дремовац, подримунак, салеп (Шулек; Софрић, 136). Корен од к. носи се под појасом »да деца не би умирала« (ГЗМ, 1907, 491). КАФА Каффее (цоффеа арабіца). Кафа.
,, 58). У семе намењено за сетву меће се корен од к., који се приликом сетве закопа усред њиве (СЕЗ, 19, 361). О Ђурђевдану, и о Усековању (29. ВИИИ), веша се к.
КОШУТИЦА Куцкуцкѕтулпе ‹= Кіебитзеі› (фрітілларіа мелеагриѕ). Кошутица. Лек жени »од млека« (млад корен к. треба јести кроз 40 дана наште срце, ГЗМ, 20, 1908, 345). Бере се на Биљани петак (СЕЗ, 14, 57).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
да тумара по ливади, погледа прикованог за траву и да тражи бели слез, коњски босиок, дивљи сирак, млечику, да вади корен коприве и све друго, сав онај сијасет тих биљчица.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
истопи се око полова снег и мраз, па се на наквашеном окопнелом тлу може за време дугога лета развити биље, чији је корен или семе у стању да презими дугу поларну ноћ. То су једини живи организми Марса.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Паула је некако ухватила корен у нашој кући: зна нам све тајне, и сва чуда, и некако нам је постала тутор, али врло услужан тутор.
„Тле отаца и рођени језик, то је спона човеку и између овог и оног света. На свој тврди корен мора човек лећи, и на своме језику последњи пут уздахнути, ако ће лако да пође Богу.
Али то је онај други њихов проблем, грозно питање немања тла, немања језика, немања дебелог мирног корена. Корен је за све људе, и животиње и биљке, дубоко у земљи.
Корен је за све људе, и животиње и биљке, дубоко у земљи. Код Јевреја, корен се вуче за њима, и чува се и залива вештачки, и то одржавање стаје страховитих средстава...
али то је баш карактеристика импровизовања, а импровизовање је карактеристика човека који није јединствен, нема један корен, један крст, један језик, једну личност.
Дошао Харисијадес, видео, и згрануо се: „Корен сасвим здрав, истерао би поново, упропастисте трогодишњу биљку!” А Јелена у плач: „Јао, јао. Стефане, убисмо човека...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
ковачким кљештима. Ако не верујете, онда извол'те ви да извучете квадратни корен из минус четири, па ћете се згранути када вам професор рече да квадратни корен из минус четири нити је позитиван, нити
онда извол'те ви да извучете квадратни корен из минус четири, па ћете се згранути када вам професор рече да квадратни корен из минус четири нити је позитиван, нити је негативан, нити је уопште број.
треба им извући уши. То би се могло и према овоме младоме поети учинити. Математичар: Ја бих из ове појаве извукао корен, односно не корен него бих ја извукао једну корист.
То би се могло и према овоме младоме поети учинити. Математичар: Ја бих из ове појаве извукао корен, односно не корен него бих ја извукао једну корист.
Математика: Брак је збир двеју непознатих количина из којих треба извући корен. Резултат би имао бити минус, а ако се ипак у браку појави једно плус, онда се таква једначина свршава бракоразводном
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Којешта! Сунце је значајно само онима без корена! Ми, који имамо корен, можемо и без њега! — гневна и сама себи довољна репа се још дубље зари у земљу, глува за песму ливаде, слепа за
ИЗГУБЉЕНИ КЉУЧ Око дечаковог дома растао је само песак. Једва би која бодљикава биљка успела да пусти корен и донесе некакав јадан цвет или плод. На Пешчари се нису заустављали ни људи, ни облаци.
Пружио би се неки подземни корен, нека лоза, прелетело семе... — Ако је тако, оградите Царевину! Ишчупајте свако стабло и сваку травку која цвета.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ДОБРА ЛОЗА Сву лепоту изгуби — врли корен оста му честит, с родом наспоран! Свирајка му се здрузга, — али мајсторија свирању у њему оста!
Посахнуше заперци, — добра лоза не увену! ПОХВАЛА ЖЕНИ Кано воћка доброродна и домаћи сâд господски; корен је она девојачки и стабло, деца су гране; радилство живо, живу и беседљиву роду гранасту; светско с благословом
У једном сечиву нејма халата, ни куће с једном гредом. Кратка је реч, ама на много излази. Темељ без зида и корен без проникла низашто је. На води лађа и на суху кућа без унутрашње многе справе и дајака није цела.
Свакад су стегнуте им руке на давање, а на узимање и врло широке. Не помаже добар корен црвљиву и трухлу воћу. А што ли ти је хвајда од блага, кад ти је отишла глава. Ко лишује дељења, туђе он заноси.
Велики крушац у много бесцење издаје. Среброљубије свакому је злу започело и корен. Од тога нејма по гушу боље и по душу горе. Не буди лежак, него бежак. [Не може се] јести, пити и у рају бити.
Указујеш грожђе, а камо му чокот и лоза? Питаш посејану пшеницу, а камо дај и семе? Хвалиш цвеће, укажи ми од њега корен и сршљику. А што ми указујеш за цара празну полату без потребе што к њојзи изнутра ваља?
Сухи корен прорастљику ето изнесе, те без влаге суха башча са цвећем прорасти по божијој вољи и безвлажна земља цвеће и нове расљи
Девојка је први започетак венчању и она ваља да се прстенује и удаје. Девојка је од женидбе рођена и корен је она женидби и сватовска дика.