Милићевић, Вук - Беспуће
И кад је она одлазила, он се поново корио и остављао ствар за сутрашњи дан. Па послије остави и те мисли на страну, не мислећи кадгод ни на шта и бојећи се да
Кад је улазио у кућу учинило му се да чује како су се за њим полагано отшкринула једна врата. А затим се корио што мисли о таквим глупостима и био незадовољан са самим собом.
да заборави на то, али кадгод је обраћао очи према њој, видио ју је гдје иде поред оца озбиљна и без ријечи, и он се корио да није требало да је жалости.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Тако Мила, — заман је зборио, Узаман је њен Стојан корио, Она опет: „Никад, ох никада Више ми те не има назада.“ Од по ноћи тако процвилела, Од по ноћи ока није свела.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Рђак један — корио га је дјед изболованим гласом — шта он зна шта је своја мука. Предомишљао се драги бог би л начинио говече ил чељаде,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
У то је вријеме и ћаћа једном доходио и чудио се што му „дите“ поново копни и корио га и „наговиштавâ нике ствари о којима би се дало говорити“, али и то слабо поможе.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Младен, црвенећи на ту њену слабост, понижење, увек би је не корио већ чак грдио: — Зашта, мори, мати? Зашто да си таква?