Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ти љубичицу појиш у шуми скровиту. И капљу росе рађаш у жедној латици. И сав је свод небески у твоме кориту, И сва звездана кола на твојој матици.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: »Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна!« Е, ето јој сад... — Ал’ молим...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Букнуле су биле на земљи тој, црној, масној, плодној, не само врбе дуж реке, која је сад била, и у своме кориту, голема и силна, него и јабланови, багремови, и воћке, око вароши и у вароши.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Село, у које би могао сићи, назирао је ускоро, у долини, само као збрку камена у неком исушеном кориту потока. Са густом шумом што се спуштала на њега, предвођена појединим, разбарушеним дрвећем, које је бацало велике
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Код појате? — избечи се дјед. — Откуд код појате? Како се тамо може сликати? — Ено га, богами, сједи на кориту и нешто молује — потврди сад и лопов Сава. — Сигурно прави некаква свеца. Дјед се зграну и застаде насред авлије.
— Брате Саво, ако су ова дјечица бесловесна, ваљда ти нијеси. Како ће свеца сликати крај појате, на кориту, еј? — Иди па види ако мени не вјерујеш — мамурно прожвака старчић.
Млад милиционар, скоро дјечак, реферише обасјана лица: — Ено га, сад га купа у кориту за веш. И прича ли, прича. — А шта прича? — пита командир.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Шта је сад нашла да изводи? Немам намеру да вепра чекам у кориту! Није мене мој покојни отац неком вепру за вечеру спремо! Дижи се одатле, па д идемо!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Маћеха повиче: — Иш, орао те однио! Царев син чувши то, потрчи брже боље ка кориту те га дигне, кад тамо а то под њим она иста ђевојка што је била у цркви и у онијем истим хаљинама у којијем је трећи
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Дуж целог спрата велика веранда. Доле десно је приземна кућа Благоја Бабића, пред којом Гина, у кориту постављеном на две хоклице, пере веш. У дворишту се налази пумпа за воду.
СИМКА: Цео живот проведу као на лађи: данас овде, сутра онде! ГИНА: Мени су све лађе потонуле у овом кориту! (Из куће излази Софија и иде према реци) ЈЕЛИСАВЕТА (с веранде): Софија! Где ћеш сад опет?
ЈЕЛИСАВЕТА: Не памтим кад сам чула онакве изразе! СИМКА: Утопила је живот у оном кориту! ЈЕЛИСАВЕТА: А муж због ње утопио живот у флаши!...
Разумеш? СОФИЈА: По томе, како ти говориш, човек би и у оном кориту могао да отплови и да открије Америку! ЈЕЛИСАВЕТА (с веранде): Софија! СОФИЈА: Шта је, шта гори?
Да ли овде постоји инспицијент? (Излази према реци) ГИНА: Овога би севап било окадити! (Прилази кориту и наставља да пере веш) БЛАГОЈЕ: Биће да се то негде гладно напило! СИМКА: Шта да пије, кад нема шта ни да једе?
И немо да Дробац с вама закити вјешала... Стефане! (Изађе са сцене. Гина, не без извесне нелагодности, приђе кориту, и почне механички да пере. Благоје је збуњен и постиђен.) СОФИЈА (Василију): Је ли то тај наш народ, о коме причаш?
Хтела је и Гина да пође са мном, да се захвали, али мора да пере велики веш! ЈЕЛИСАВЕТА: Њу ће и сахранити у оном кориту! СИМКА: Прави разлог је што хоће да сакрије стид! ЈЕЛИСАВЕТА: Гина и стид! ВАСИЛИЈЕ: Због чега стид?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мати ме је повијала у једном кориту у ком је хлеб месила. Ако је читалац читао Фројда и Јунга, имаће, кад моје књиге чита, много, свакојаких асоцијација.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
па донеси мојој кући«. Ја одмах по јутрењу, и не сачекавши да се очитају часови, трчим на пијацу И прелазим од корита кориту, мерећи вичним оком који би од ових белотрбаца био понајподеснији за мог проту... Што ?... Млађи сам, па нек носим!...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
је Марко и чисто бректао од среће, задовољства због толиких убезекнутих, зачуђених узвика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и блешти.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Сваки је кокот у свом буништу господар. — Свака је кока на свом сједалу пијетао. — На свом кориту свако псето најјаче. — Свуда је проћи (ходити), ал’ (најбоље) је дома доћи. — Свуд је добро, а у дому најбоље.
Ето, погледајте да не лажем: погача — колик орница, печенка — вол из плуга, вино и ракија, да се плива по њем у кориту, ако нема чуна! Ево и за чаушем...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Маћеха повиче: „Иш, орао те однио!” Царев син чувши то, потрчи брже боље ка кориту те га дигне, кад тамо, а то под њим она иста ђевојка што је била у цркви и у онијем истијем хаљинама у којијем је
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Снег! Изгоре кућа! Звоно, деца! Један од близнака заплака и свирала умуче. Тола приђе кориту. Плаче „десни“. „Леви“ као да не дише. Он му став и прст под грло. Млак... — Болестан, несрећник!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Тако дође до изворца, који је ископан у самом кориту речном, те са њега сви радници из потеса носе воду. Одатле му падоше у очи неколико раденика у једној страни, и он
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Маћеха повиче: — Иш, орао те однио! Царев син, чувши то, потрчи брже-боље ка кориту те га дигне, кад тамо, а то под њим она иста ђевојка што је била у цркви и у онијем истим хаљинама у којијем је трећи
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Мила Загорица с местима краснима остаде пуста, Скровито село Жабаре у кориту ливаде тучне, С брзом Јасеницом, кићеном ваљаоницама многим, Ђорђе где слатка детињства му забавне проведе дане,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Река је хучала, проносила дрвеће, плотове, греде, корита и јасле, али се није излила. Остала је у своме издубљеном кориту које је пробила пролетос, на три стреломета од старог, под самом падином Диља.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
туда, Било је мутно новембарско вече; Пустошна јесен овладала свуда, А Дрина шуми, пени се и тече, И преврће се у кориту своме, Кô тешки болник...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Гос-Тоша, поводљив као увек, даде глас својој жени, и остаде у пижами у своме миру и у своме кориту. Нола Лазарићка, што даље, све је више била Нола Перчинова.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Па ипак, дечја је машта умела да замисли на његовим плећима хермелине, на глави круну и да верује да на кориту седи миропомазаник и да му са страхопоштовањем шапће: „Ваше Величанство!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нечије очи су нас водиле. Силазили смо са неке висине, по речноме кориту, обавијени тмином облака и засипани јесењом кишом. Ни прст се пред оком није видео.
Онда наваљено камење као у речном кориту и при најмањем додиру осипа се као бујица. Пустили смо коњима дизгине нека сами бирају.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Стигао је до самог логора, прошврљао га унакрст и окренуо према кориту потока понорнице. Тамо се задржао над јаругом повише саме пећине.