Црњански, Милош - Сеобе 2
Сад, кад је чуо да га у росијској војсци само за корнета пишу, био је изгубио свој мир – иначе уображен, на жену, на богатство, на лепоту. Био је чак и у братучеда посумњао.
Ђурђе, који је мрзео да пише акта, уопште да пише, рече да ће навести, како је ушао у аустријску војску, за корнета, и како је брзо напредовао у ратовима. То је све. Петар је био мишљења да треба истаћи каријеру њиховог поочима, Вука.
Потписао би и да му је само за корнета дато. Не треба се тужити, у иностранству, већ на првом кораку. Тражи од Ђурђа и Павла да потпишу, и да се не туже.
Петар се, подстреканијем Павловим, уписао на списак Шевича, а дочекао, ето, да га, у Кијеву, пишу, још мало па за корнета. Тешка је и тастова клетва.
Вели, екселенцијо, то је дуга прича. Али онај наставља, те пита ли, пита. Пита и мене. Ја му рекох да сам ја писан за корнета, на Шевичевој листи, а било ми обећано, капетанство, у Осеку, а мом брату, мајорство.
било хладнијег, храбријег, мирнијег, поноситијег, официра, међу сирмијским хусарима, у тим окршајима, од тог младог корнета, Петра.