Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Тад краљ сам стари, Обучен у јегере и лежући на кревет, Удише ноздрвама страсно све корпице цвећа Којима је засађен тапет; За политику више не мари, Ни за костобољу ногу, дворске се даме једне сећа; Па и