Употреба речи косине у књижевним делима


Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Док јој је храпава домаћичка рука полако клизила по глатким прегибима слабина и трбуха И просто летела низ благе косине бедара и бутина, почела је искрено да верује даје и ово њено ново осећање према Ђорђу, друкчије него раније, знак од

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Ни налик он!... Кô црне свиле лаки прамови Повијала се коса његова, А уснице му једва гȁрише Свионе маље боје косине... После, и лица беше друкчијег! То није он!... Ал’ где је он?... СУЛЕЈМАН: А где је она?... Слушај ме, бабо!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности