Употреба речи косица у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

За шеширом жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир. Сва деца умивена и очешљања, а косица им намазана зејтином.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Мáло моје, на лавандулу мирише! Прстић на нози му мирише! Зумбул бели! Косица му на сапун и на цвеће мирише, колевчица му, ко облак препун цвећа, мирише... Плаче, ђурђевак...

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Пусти жену, па се нагну над корито, подиже мараму и загледа се у црвенкасте и наборане дечје главице. Црна, улепљена косица покрива им чело. Леви је крупнији и као лепши. „Родио си газди слугу... Мени си родио слугу!

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Свуда, докле је око допирало лелујала се месечина као вилина косица. Он упре поглед у земљу испод ораха, И опет му се учини да се тамо нешто комеша.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

У Буковици се за њу зна само »код Грачаца у Кривој Дрази«. Зову је и: репув (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 289 ид). Вилина коса (косица) или самовила (цуѕцута).

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности