Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Поређају нас везане уза зид, пуцају у нас, - прска нам лобања, прска цеваница, подлактица, коска, отежасмо од олова у телу. Дође и вече. Уморили се стрелци. Одвезују нас, псују нам Бога и мајку.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Зло је мени намигнуло у крстима кад жигнуло: То што пуцка није коска него пламен жедан воска. Зло је мени шапутало кад ми грлом скакутало: То што шуми, мрво жива, шум је руже са
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Диван егземплар, на којем се разабира свака коска и љуштица, а у утроби ове женке, и њено чедо. Овај плезиосаурус, са дугим змијским вратом, права је аждаја; ни у сну
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
У трен су били изнад облака. Како је пекло сунце, мајко рођена. Како звиждао ветар! »Паднем ли, ни коска неће остати од мене!« — претрну Варалица, заборављајући да му је жива вода у устима.