Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И збуњене очи На тамној матици твојих немих река. Стоји људско срце, та очајна мера Ствари у космосу. Крај је свих дилема, Конац свих питања и судба свих вера: Јеси ли ти само или тебе нема.
Јер је радост у космосу преча него срећа међу људима. СВЕТЛОСТ Тај човек је чекао у звездари да у зодијаку блисне једна звезда коју ће он
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
се у боју просу, остану негде иза врата, иза прозорског смеха и сјаја, за час дана кад буду сами као звук изгубљен у космосу.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
КОСМИЧКИ САН Мој синовац, дечак мио, ноћас чудан санак снио: у космосу да је био. Прошетало вредно дете, обиграло све планете. „Испричај нам ђидијо, шта си тамо видио?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И СУНЦЕ 318 ЗАШТО СЕ КРИВИ ТОРАЊ У ПИЗИ 320 ЧОВЕК И ЗВЕЗДЕ 321 О МОМ ОДНОСУ ПРЕМА КОСМОСУ 322 СОНЕТ О БЕСКРАЈУ 324 МИР ПРЕДГРАЂА 325 ДА МИ ЈЕ...
склон; Волео је да се испружи на леђа И да размишља како свет нема међа: „Ми, мачке, откуд смо, ко смо, у Космосу? Ко нас, ко просо, у простору просу?
То нису уши, него то су Две звуколовке, два тањира, И две антене у Космосу... Неки користе сваки повод За песму, за игру и за провод, Путују у Томбукту (преко Рима), Виски им служи
Ледене јесење баште Сваког јутра наташте Попију кристалну росу Што дрхти у Космосу; Белице и плавице, Црвене, и како већ које, Купусне луде главице Мразева се не боје.
” О МОМ ОДНОСУ ПРЕМА КОСМОСУ Гледајте, како високо су Те звезде разбацане по Космосу! Милион звезда! Сто милиона! Ко шипак коштица, пуна је
” О МОМ ОДНОСУ ПРЕМА КОСМОСУ Гледајте, како високо су Те звезде разбацане по Космосу! Милион звезда! Сто милиона! Ко шипак коштица, пуна је васиона... — Братоко мој, ко сум и где сум?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
НОЋ ЈАЧА ОД СВЕТА О, које ли је време у космосу Сазнан од звезда рујни понор цвета Превазилазиш се маглом преко света Нема успаванке за срдиту јој росу Јача од света
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Спев је исто тако отворен према природи и космосу. А та отвореност добија разне облике, од фолклорних посматрања небеских прилика преко макрокосмичких визија владике
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Лутајући по космосу, ја сам се одвикнуо од наше Земље. А моја муза жуди, како то сведочи Ваше писмо, још увек за небеским даљинама.