Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Уши му се прозирале као крила у лептира, а вратне жиле једва носиле силуету лубање. Минусмо поред њега. Али ме нешто косну... Идем и непрестано мислим на њега. Видео сам их толико, и још у тежем стању, али овај је привукао моје мисли.