Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И АЛИЛ-АГА Појездише до два побратима преко красна места Цариграда: једно јесте Краљевићу Марко, а друго је беже Костадине.
Та и поче беседити Марко: „Побратиме, беже Костадине, сад ја идем преко Цариграда, тева м' која сукобити беда, те ме тева на мејдан зазвати; ја ћу с' тешко болан
дизген потегао, — игра Шарац како и помаман, и прескаче коње и јунаке; пак дозива бега Костадина: „Побратиме, беже Костадине, иди, брате, безистену моме, донеси ми стрелу татаранку, у којој је стрели татаранки девет бели соколови пера; а ја
Ал’ беседи беже Костадине: „Побратиме, Краљевићу Марко, та каква ми нечовештва кажеш?“ Вели њему Краљевићу Марко: „Прво ти је, брате,
На Кратову, граду бијеломе, онђе бјеше Кратовац Радоња. На бијелу граду Куманову, онђе бјеше Костадине бего. На Солуну, граду бијеломе, онђе бјеше војвода Дојчине. На Прилипу, граду бијеломе, онђе бјеше Краљевићу Марко.