Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А бабица записа, код власти, нечувену ствар: да мисли да је дете мушко. Сва три душмана малог Костице одоше некако убрзо на други свет; прихватише тада дете млади пушкари, и дадоше му кревет у великој фијоци за капсле.
— Е, хвала на друштву.” Тек што је мајстор Коста изашао, а онај говорник тихо запева: Ој Костице, туго моја, Шта ће теби деца двоја, Кад не могу бити твоја.