Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
је просвештен разум који нам показује истину, а мрачно сујеверије чини нас бојати се слабе кокоши и покојних у гробљу костију које нису кадре ником никада зла учинити.
то ништа не помаже, како га упази једном да се отреска, ошије и легне као мртав, дâ га однети у једну гробницу пуну костију, и кад расуди да се је могао наспавати и отрезнити, дође гробници на врата, пак стане куцати. Пита он: „Ко то лупа?
дођоше такима у руке који боље умедоше лагати, лицемерствовати, отимати, грабити, бедном и удрученом народу и мозак из костију сисати и Турком бљувати.
Језик је без костију и зглавака, ласно слаже речи какве хоће, и сваки зао може слатко и лепо го|ворити; зато право га се је чувати, и на
живити, а ово се не може без просипања, а откуд би се просипало кад се не би поданим цедио и измождавао мозак из костију? Вишњи боже! Кад ћеду те једанпут и велика господа познати? Правдо! Человечество! Добро|дјетељи!
апостола примили христјански закон, онда није било ни часнога дрвета, ни икона, ни светих телеса, ни моштију, ни костију, ни канона, ни ирмоса, ни тропара никаква, ни најмањег кондака.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Под пламеним небом на обали Рајне кише су појеле гробље до костију. На Александер плацу јато врана гости се на руском официру.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Залисте, и костима потрусисте сваку стопу земље, а из крви и костију ваших ниче бујина, која нам очи к небу подиже!... Хвала вам, и... праштајте!...
!... Шта ти је, лудо једна?... Што ћу ти оваки?... Видиш, болан, да ова јадна кожа једва ово костију стеже!... Она је ћутала. Он пружи руку и ухвати је за њену руку. Гледаше, па се окрете смејати. — Богами, јеси луда!
Пред зору поче киша, она страшна ситна киша што продире кроз кожу до костију, од које ти и сама душа озебе... Озебла сирочад поче плакати. Све се наједаред поче бринути да заклона нађе.
Људи су падали као крушке са дрвећа, па се преко њих газило као да нису од меса и костију... Усред најљућег боја, усред највећег окршаја Зека погледа Станка, чије је око севало од раздражења: — Велиш ли,
Африка
За то време дечаци све јаче певају да би загушили његов вапај. После тога секирама ломе му ноге и ваде срж из костију. Мучење најзверскије продужава се до дубоко у ноћ. и два сина жртве узимају нажјивљега удела у њему.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
ти челом о моја вратанца Подрезаћу ти распеване нокте Да ми не црташ школице по мозгу Напујдаћу ти магле из костију Да ти попију кукуте с језика Видећеш ти шта ћу да ти радим 8 И ти хоћеш да се волимо Можеш да ме правиш од мога
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Сада је то било стовариште костију, крпа и гвожђа у свим могућим облицима. У једном углу расло је кисело дрво без плодова и сенке. Иначе, није било ничег.
У сваком тањиру било је по неколико пилећих костију, давно оглоданих, и два зелена листа. Бароница је смешећи се гледала у нас. - Чапоњи вас је пријавио. Седите!
Црњански, Милош - Сеобе 1
бити неће, сеобу душа својих, не само деце своје, промену вечну, која ће као креч у гробу до века да им гризе месо с костију, док год буду у овој земљи, из које их више пустити неће? Марија Терезија.
Имао је грозне руке, од самих костију, којима их је хватао, а облачио се скоро искључиво у црну свилу и златом извезен сомот, навикавши се, претерујући, да
При скоку коња осети да из њега нестаје болест, што га је мучила, бол костију и зглавака, и удишући траву, росу, топлоту хата, удар копита и тупи укус гвожђа на себи, за један једини тренут стресе
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Али његове мишице начињене од лукавства лисице, костију и коже, лоше ухрањени мишићи дечака који је упознао глад ратних дана, никада до краја наједен, чак ни у најбеднијој
) објављен султанов Хатишериф о унутрашњој независности Србије? Зујите, изнад гробова и затрпаних костију устаника, бегова и дервиша и жваћете жваку, а они вас гледају одоздо, испод асфалта, мртви ратници — баш вас брига!
У потпуној тишини, која изненада наступи изнад оглоданих костију, чула је како прежива породица за њеним столом. Отац као да је исисавао последње сокове из овлажене чачкалице која му
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Већ је давно када ово бјеше. Од онијех што тај бојак бише Данас ваљда ни костију нема, Па опет се прича и спомиње Како, брате, да јуче бијаше.
ма ње мили, — Доцне момци прискочили —: Тамо испод стене голе, Украј мора глени доле, Тамо она страшна смеса Од костију, крви, меса, Његово је тело, јао, Ко ли би га сад познао! Беше диван, згодан, гледан, Шта учини часак један?!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
славски, гости још се нису ни разишли, још се по кући повлаче остаци печења и наш Жутија блажено лешкари крај гомиле костију, а старина Петрак већ се мота око разваљена самара и запиткује дједа: — Која ће оно година бити вашем Вранчићу?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Вечера је при крају. Почеше опет здравице. Софра већ мокра од вина, умрљана од јела и пуна костију. Разговори живљи, бржи, испрекидани. А како да не? Кад ти од вина, и да га не пијеш, од мириса његова, друкчије.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' осим греха живе душе нема, неколико само костију бели' што су их по гару ветрови разнели, по пучини црној просуте се Нижу, бледилом смртним кô да речи пишу, да страшна
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Четрдесет и осам и петсто грама смешних идеја, вицева, секса, коже и костију и јамица на образима, прочитаних књига, спавања на левој страни и сањања у бојицама и плакања на тужним филмовима, а у
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ И опет свађа заори млином, од снажне вике пламен се гиба: „Хоћемо брда костију самих!“ „Нећемо кости, живела риба!
“ Другари стари млину се журе, тамо где деда спаваше тврдо, кад, ево чуда, на самом прагу костију рибљих читаво брдо; и још се види како је спавȏ непознат ловац, репом и главом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
задремају и, таман глава клоне на груди, а из даљине допире команда, возари узјахују и једнолично клопарање, као удари костију, провлачи се кроз ноћ. Пред зору наиђе нека магла и захладне. Сељанке и деца истрчавају на пут.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Није хтело дуго да дозволи ни пренос костију тих атентатора. Сем тога, чак и код нас, неки су од Принципа били начинили Србина – провинцијалца, фанатика, шовена,
Као што је познато, атентатор је држан у тамници Терезијенштата и тамо му је, тобоже због туберкулозе костију, лагано ампутирана десна рука. Између тих, ужасних, часова, испитивали су га о мотивима његовог атентата.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Наклопио се, па једе ли једе! Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодитском пећином. Пије и једе свет, а све на Сретин рачун.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Одлично, Шврћо! Одлично, роде! Живот је пролеће са пчелом на цвету. Док има сунца, костију и воде, Може се живети на овом свету. ФЕНЕК Фенек је мала лисица.
Ал и напуклих костију, шупље коже, Срушена и мртва, шљива може Да се, по нагону веома старом, Окити блештаво белим бехаром.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Од паре, топлоте, распарене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су. Амам бруји. Чак и амамџика ушла. И онако обучена, са плетивом о врату, загледала се.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А сутра ће, преко нових барикада Костију из рата што ништи и мрви, Обасјати сунце новог величанства Сунцокрете наших пожутелих нада, И црвене руже наше
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Но ето тврдо спавају. Тло под њима бијаше, готово, пепео од људскијех костију. С њега се не дизаху утваре одрубљенијех глава, ни окљуванијех тјелеса, да им се у сну призиру.
„А колико их имаш, медиже, вјере ти?“ „Ма чеса, колико имам?“ „Ма костију у животу, чоче! Ти си медик, ти знаш то!“ „Да се кладимо е не зна! Откуд да зна! Ако је бројио туђе, своје није!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Пристоји му као магарцу (златно) седло. Провео се као бос по трњу. Пун памети као пијавица костију. Пуца му срце као кобили за сувачом. Радују му се кô кокоши лису. Сигуран као врбов клин.
и седам дамара, осамдесет и осам жглавака (а међутим све јаче упире ножем у земљу) и његових деведесет и девет костију.
и Мујина срца, и џигерице, и његових седамдесет и седам дамара, осамдесет и осам жглавака и његових деведесет и девет костију! (Сада духне у звезду и без обзира оде кући).
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
која бивају, а најпаче зли и опаки обичаји да калуђери носе по вароши, по сели, по кућа и по пазари пуне сандучиће костију ручни[х], ножни[х], леђни[х] и свега тела, а најпаче множество зуба. Бог и[х] вишњи знао чији ли су, какви ли су!
Но шта ћеш да чине? Увео се и укоренио тај стари обичај; прости народ неће да остане без моштију и костију. Ко би се усудио рећи да све те мошти и кости и зубове и парчета хаљина и гвожђа и грудве у земљу ваља закопати?
и да су смели од Турака, заисто би га сажегли жива, јер се је усудио био против сабора, дуги[х] постова и мртвих костију писати. Но, благодареније буди благому небесному промислу, у овим просвештеним земљама, ја се тога не имам бојати.
да ја всује то желим, да за толико година ту су и други многи соплеменици, стари и млади, погребени и ко ће кости од костију разазнати!
Ево на који су начин постала сва обоженија и поклоњенија моштију, костију и икона. Горећа и срдечна љубов и високопочитаније само један коракљај потребује за преобратити се у љубимаго и
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Жедна земља пијаше брзо воду. Затијем поче тихо али трајно ромињати она киша што пастирима продире до костију. Чмањак, најстарији Кушмељић, гурио се тијех дана у једној пудари, чувајући стоку.
еле, у ономе стању кад човик ћути да има само кожу, а изнутра ка да је пун празнине, ка да нема костију, ни меса, ни крви, него ка да је пун само арије...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
трне у тишини по којој ветар, обрадован снегом, лако и вешто скаче с гране на грану, па се дугим рукама без зглобова и костију хвата за чуперке дрвећа и љуља, гибак, увек млад и најбржи. Петнаест година је прошло, сада, сада ће да врисне пушка.
Не осети кад устаде и јурну у послове. ...У тишини и мраку, за столом пуним костију, разбијених чаша и бокала, и мокрим од вина, седи сам Ђорђе; ставио песнице на сто а чело на песнице, толико уморан да
упре задњим ногама и сву снагу преточи у врат, сјури у рогове, заплете их, ослони се на другог, па кроз глатке шиљке костију слуша срце противнику, слуша страх, дамаре и дрхтаје у коленима, очекујући кад ће да устукне за уздах само, док кост
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Знали су то по северцу који им је продирао у срж костију ледећи им дах и зној на челу. Све докле је око допирало, предео је био окован ледом који је искрио на сунцу у
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Векова тавних то су трагови, Те црне боре, мрачне пећине; А камен овај, к'о пирамида Што се из праха диже у небо, Костију кршних то је гомила Што су у борби против душмана Дедови твоји вољно слагали, Лепећи крвљу срца рођеног Мишица својих
-------------------- Ветар ме хладни до костију проби На топлом сунцу ведрог летњег дана. ...Ал' слику тамну моје мрачне коби Одагна одјек клика раздрагана: То
Попа, Васко - КОРА
нам се крију Иза уских леђа Шаке се хватају За нејаке облаке Вене нам ваљају мутне Постеље и столове Изломљених костију Подне на руке нам пало И смркнуло се Отворена рака на лицу земље На твоме на моме лицу 8 На раскрсницама Подочњаци
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Тридесет и две миље на рђавим путевима, по магли и зими. Ху ху! Промрзао сам до костију“. „Спреми брзо врућ грог!“, рече госпођа Смит својој старијој ћерци.
Ево већ дванаест месеци како не једем нити спавам.’ - ,Види вам се, Бог и душа, измршавили сте до костију.’ - ,Моје тело’, рече он, и мој дух су расклиматани.’ Срце ми се стегну кад га видех тако јадног“. „Па шта беше даље?
„То сам учинио у свом великом делу „Испитивања окамењених костију“. Оно је доживело до сад три издања; прво издање имало је четири свеске, а треће седам.
Свет се дивио џиновском стасу јунака који је, према величини тих костију, морао бити висок бар тридесет стопа. Ја сам разорио романтику те бајке, а из заосталих костију васкрсао место
Ја сам разорио романтику те бајке, а из заосталих костију васкрсао место јуначког џина, ову неман“. „Заиста, врло занимљиво!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
коленом на изврнуту мишицу, преломи, снажним једним покретом, укрућену у лакту ону руку која се, уз крцање сломљених костију, исправи.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Хладна црквена лађа била је слабо освијетљена. Уз дуваре струјао је влажан дашак и прожимао до костију. На остацима позлате по зидовима жмиркали су одсјеви петролејских лампа. Савлада ме умор, и неопазице закуњам.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И, костију, крви к'о да сада неста! К'о да све ишчезе неосетно мину! Зар ничега нема? и зар живот преста, У визије своје разли се
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
мапе међусобно упоређују, огледају и прожимају у следећим Попиним стиховима: Подижемо капију Од својих расцветалих костију На улазу у небо Простиремо пола душе Уз једну падину неба Смишљамо трпезу Од својих скамењених дланова На
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
СРЕЋУ 203 ЗЕБЊА У РАЈУ 204 ДАРВИН 207 ЂУРО ДАНИЧИЋ 208 ГЕРМАН ЈОВАНОВИЋ 209 МАРИЈА ТРАНДАФИЛ 210 О ПРЕНАШАЊУ КОСТИЈУ ЉУДЕВИТА ГАЈА 211 ТИНА ЈАКШИЋКА 213 ЂОРЂЕ РАЈКОВИЋ 215 ЛАЗА НАНЧИЋ 218 НА ГРОБУ ЈЕДНОГ СКРОМНОГ СРБИНА 220 Др.
Ја барем чврсто Верујем у то. КАКАВ ЈЕ ДАНАС ДАН О преносу Бранкових костију 10 јула 1883. Коло милих брата и милих сестрица, Чини л’ вам се небо данас друга лица?
»Стармали« 1883. О ПРЕНАШАЊУ КОСТИЈУ ЉУДЕВИТА ГАЈА и врлих му другова Лети, песмо моја, хрватскоме крају; Ако немаш крила, ти на уздисају.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Проклети француски језик, тако ми је забунио главу да сад управо не знам шта је то штекер. АНЧА: Од бели костију, што се гледи кроз њега. ФЕМА: Право, Анчицема, и ја ћу да постанем кратка вида. АНЧА: Верујем, милостива госпођа.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ево моје љубави ево моје крви ево мојих костију ево свлачим своју људску кожу и у црну земљу лежем, ИЗГУБЉЕНА ЗА ОНЕ КОЈИ ЖИВЕ Изгубљена за оне који живе на другим
Петровић, Растко - АФРИКА
За то време дечаци све јаче певају да би загушили његов вапај. После тога секирама ломе му ноге и ваде срж из костију. Мучење најзверскије продужава се до дубоко у ноћ. и два сина жртве узимају нажјивљега удела у њему.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Турци у рову буду просто згромљени и уништени. Кад сам доцније загледао овај ров, он је формално био пун меса, костију и yципене крви. Што гранате нису рашчупале, прсне и побегне.
Смрад да те угуши... Улево стоје гомиле меса, раздробљених костију, комади подеране одеће, сва се гомила запекла у крв и увелико прелази у трулеж.
Мајсторска је ово слика. Ово нису бледе копије молера, слике без меса и костију; урнек је ово, овде свега има. Погледај који призор хоћеш, куд год погледиш све је месо и кости.
језа, и ти се грозиш и бежиш док за тобом не остане далеко смрадно и ужасно бојно поље, пуно стрва, трулежи, крви и костију.
слика смрти; голи костури у дугим редовима клизе ти испред замућенога погледа и ти заиста чујеш клепет њиних сувих костију А кад се сетиш Срба, своје браће, који су често тако исто остајали по бојном пољу, као ово Турци на Шуматовцу, ти
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
И невољно се наметала мисао, која се често чита у новинама о „брдима кајмакчаланских костију“. И преко тих костију многи су се испели на високе степенице.
И невољно се наметала мисао, која се често чита у новинама о „брдима кајмакчаланских костију“. И преко тих костију многи су се испели на високе степенице.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— И Венеција ће бити спасена! Од костију ћу овог народа Безбеди вашој бедем створити...“ ЛЕОНАРДО: Још нешто, Светлости.
пушчаним, Да окитимо ово престоље Слободе скупе, сињег камена, Чалмама белим, голим главама, Што се о челик наших костију Пакосно бију, мрве, цепају... КАТУНОВИЋ: И хоћемо, — Кад је и господ томе каио!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сед’ оче!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
тавних то су трагови — Те црне боре, мрачне пећине; А камен овај, кô пирамида Што се из праха диже у небо, Костију кршних то је гомила, Што су у борби против душмана Дедови твоји вољно слагали, Лепећи крвљу срца рођеног Мишица
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Ох, то је, и суботе овај бат недотрулу те разгара. И кости, те до костију ме опеку, гомила су жара. Ох, то је, покоја нê, ван иза рођаја негде и мрења.
Агарјанска ђорда, ни три дни хода, за леђима нам ту, до костију засеца у тело. Угрина коварног помоћница обујмила нас рука: загрљај у Христу брата; загрљај, браћо, ал грлећи
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Лазарица. Прашак од л. и од дивље кадуље (ѕалвіа пратенѕіѕ) лек је за »живо у кости« (трулеж костију, ГЗМ, 4, 152). ЛАЛА Тулпе (туліпа). Лала.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Рекоше да то нико не би био у стању да издржи, јер је глогово трње круто и оштро, улази у месо до костију, да је отровно и да позлеђује убод.
на Христу силна снага, кипте пусте мишице набрекле и бујне, у Прохора млитава сува кожа што виси са искривљених костију. Све сам ово уочио много касније, кад сам могао с миром разгледати распеће. Тако нисам мислио у почетку.
кад сам већ помишљао да би најбоље било да се вратим у нашу јазбину, где је довољно топло и довољно смрдљиво да ми из костију растера новембарску студен а из носа кисел воњ смрти која је била свуда око мене, наиђох на онај чудесни спруд чистог
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Множимо се из дана у дан, земља под нама пуна наших костију и зноја, дакле наша, али има ко је старији и од нас, па бране живети.
И најзад, најзанимљивији међу њима, необично богати и изузетно културни Георгије Спида. Грк до сржи костију — просто је Атена била из њега — а истовремено Европљанин. Светски човек, отмен човек, у лепом и паметном смислу речи.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
А какве су лепе огрижине кад тко кога у рачуну омане, кад ко лажљиву облигацију начини и другог до костију оглоби, или туђе имање себи присвоји, или карте забележи и другог превари?
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
векова И носи те на венчање Четврте рајске реке Са тридесетшестом реком земаљском Бела си кост међу облацима Кост костију наших (1965—1971)
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Било их је у униформи и у националном оделу. А около неке жене. На трпези било је печења и оглоданих костију. У соби се осећао задах вина. Неодлучно погледах, онда запитах једнога: — Командант?
При врху почеше се ледити шињели. Ветар допире до костију, а снага у људи све више попушта. Велики је ово напор, а они живе само о хлебу. Па и хлеба је већ понестало.
Био нам је на дохвату руке, везасмо га конопцима и уз највећи напор мишића и костију, изнесосмо га просто на рукама... — А шта је било са оним војницима? — Да видите сад наше муке!...
А на целом том мучном путу оставили смо свуда траг људских костију. — Историја ће забележити наш подвиг, исто онако као што се кроз векове помиње прелазак Ханибала преко Алпа —
Било је ту и старих и младих лица, али сви као мумифицирани, издужених вратова и истакнутих костију. Мало подаље стајало је неколико војника, по изгледу сличних оним лешевима. Као да очекују да њих ставе у онај ред.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Одлазиле су на југ дивље гуске и враћале се, опет ишле. Јесу ли знале лисице на брежуљку да већ преко костију мајки трче? Чобанин није скидао поглед с неба. Постаде глатка и као ћилибар жута свирала у његовој руци...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Нашао је само мноштво разбијених лонаца, прошупљених шерпи, репова од кашика и кашика без репова, коњских костију, зарђала лима и један позеленио новчић бакрењак римског цара.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Љутице и гарезљиви налети! Виђ'те како се расипљу и претурају се кости. И можете ли по костију прознати Тко је био цар, краљ, принц?
ВИЗИЈА ПРОРОКА ЈЕЗЕКИЉА У једно доби изведе Бог пророка Језекила на једно широко поље, пуно људских костију. Гледећи их Језекил, с четири стране духну на њих ветар јако: таки оне кости започеше врло шуштати и стадоше се
Ти живот и живота даватељ, а ми ка пси паклени код костију грешних људи у гробљу се находимо. Теби кано светих светому дају се света која се не помећу псом.