Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Нит јесен лечи, нит рана сраста, сви су ме редом клали и јели, врана на сувом костуру храста добиће мозак мој у шлему, као у здели. з.
Краков, Станислав - КРИЛА
Мија је лежао одигнут на надуваном јастуку. Жута му се кожа обесила о костуру, лице му је урасло у црну, чекињасту браду, и имао је изглед потпуног мртваца. Ипак није хтео да умре.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Већ дај мене триста јаничара, покуј њима криве косијере, и дај њима лагане мотике, ја ћу ићи бијелу Костуру, не би л' своју повратио љубу“. Цар му даде триста јаничара, покова им криве косијере, и даде им лагане мотике.
Јаничаре сјетовао Марко: „Браћо моја, триста јаничара, ви идите бијелу Костуру. Кад дођете ка Костуру граду, вама ће се Грци радовати: „Благо нама, ево нам аргата! Јефтино ће радит винограде“.
Јаничаре сјетовао Марко: „Браћо моја, триста јаничара, ви идите бијелу Костуру. Кад дођете ка Костуру граду, вама ће се Грци радовати: „Благо нама, ево нам аргата! Јефтино ће радит винограде“.
Отидоше триста јаничара, отидоше бијелу Костуру, Марко оде Светој гори славној, причести се и исповједи се, јер је многу крвцу учинио; па обуче рухо калуђерско, пусти
рухо калуђерско, пусти црну браду до појаса, а на главу капу камилавку; па се баци Шарцу на рамена, оде право бијелу Костуру. Када дође Мини од Костура, ал' он сједи, рујно пије вино, а Маркова служи му га љуба.