Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
од села до села, пређе у шабачку нахију доникле, пак се поврати, одакле његова чета натовари понеки казанчић и понеки котлић.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Па калајисан шешир, цилиндар, доле узан, горе широк, као изврнут котлић. Господар Софра радо се с њим дружио и к њему је одлазио картати се „фрише фире“ или „маријаш“.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Већ је познавао сваки бакарни котлић и тепсију у читавом крају, па кад би узео у руке такав један суд, излизан или чак и прошупљен од употребе, он би само
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Слакоми се трговац и узајми му котао, а сељанин седми дан пође к трговцу и однесе један преко мјере мали котлић ракијски говорећи: — Знаш шта је, господару? — Шта? — запита трговац.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Слакоми се трговац и узајми му котао, а сељанин седми дан пође к трговцу и однесе један преко мјере мали котлић ракијнски говорећи: „Знаш, шта је, господару?“ „Шта?“ запита трговац.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Слакоми се трговац и узајми му котао, а сељанин седми дан пође к трговцу и однесе један преко мјере мали котлић ракијнски говорећи: — Знаш шта је, господару? — Шта? — запита трговац.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Напреже Варалица слух и схвати: свађају се некакве женетине. Напреже очи и виде: у даљини уз котлић седе вештице и ватру потпирују, вичу, једна другој очи да извади. — Нема га! Зашто си га пустила да оде? — рече прва.
Оно што њих мучи није сан, већ несаница. Зато су ме послале да за њих натргам траве с острва у мору дебеломе. Зато су котлић припремиле. С травама ћу им срчику-дремницу помешати. Од ње се ти не би ни пробудио. Оне ће заспати на тренутак.
Врата се, једноставно, нису затварала. Котлић за рибљу чорбу сети се колибе старог рибара. Ни тамо се врата нису затварала.
У слуху му је брујао шум таласа и крчкање котлића. Да му га не би узели, старац сакри котлић под јастук, али га лепотица болничарка и ту нађе. — Шта све старцима неће пасти на памет!
— Шта све старцима неће пасти на памет! — рече и хитну котлић у канту за отпатке. — Тачно ту ти је и место! — подругну се столица без наслона, а каса се наглас насмеја.
Чији би могао бити тај глас? Осврте се дечак око себе, али од другова ни трага, ни зец ни лисица да протрчи. Каса и котлић посматрали су га без речи. Само се чуло како ветар пролази кроз оштро лишће кукуруза.