Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Чему лажеш, црн ти образ био, Кад Котора ниси, ни видио? — Ја ти зато ситан мејдан пишем, Да ми дођеш пољу Петровића, Код бијеле Јабланаше цркве, Код
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У средњем веку и у првим столећима турске управе људи из племена, настањени на попречним путевима од Дубровника и Котора према унутрашњости полуострва, били су главни „поносници“ који су караванима преносили трговачку робу.
На двору српских краљева јављају се многи Далматинци, нарочито родом из Дубровника и Котора. У XИВ веку је српски цар Душан слао своје младе властелине у Дубровник да се науче западњачким начинима опхођења.
У њој се разликују: група далматинског приморја између Котора и Велебита и група кварнерска и истранска. С овом се последњом везује унеколико становништво карсне Крањске, које је у
Изнад обеју се дижу кршевити одсеци и планине Старе Црне Горе преко којих води један друм од Котора на Цетиње, а остало су постопице и кириџијске стазе.
Матавуљ, Симо - УСКОК
П. И Крајем 1815-те године, на освитак једног студеног, магловитог дана, на бедему града Котора затрубише трубе, забубњаше бубњеви, захорише се њемачке команде и псовке.
Сељак оздо одговори: — Ваистину, шјор, ви сте заборавили да је данас наш Бадњи дан, да се, откад је Котора, а у мирно вријеме, на јутрошње јутро град раније отварао да би народ могао на вријеме дома! А сад је мир, хвала богу!
Ви заборављате да смо ми представници ћесарског града Котора, а не робље, ни ваше слуге! Па му окрете леђа и сиђе с бедема, те обавијести грађане и савјетова их да се одмах
ИИ Тога дана иза подне застуди и небо се наоблачи. Тада се кренуше из Котора: кнез Драго, његов пристав, његових пет браственика и њихове три женске, а придружише им се три његушке жене из других
Рако га запита: — Јеси ли сâм? — Сâм! — Јеси ли побјегао из Котора? — Да. — А кад? — У подне. Крцун кресну огњилом о кремен, те кроз варнице сви ближи видјеше стасита младића с
— Ја то не знам, кнеже, јер не познајем вашу земљу. — Ваистину, ово што си прегазио од Котора довдје, доста ти је, па да замислиш и остало! А ово што си видио нас, доста ти је да судиш и за остале.
А дошао је, господару, и онај принцип што је побјегао из Котора, те згодан ђетић у црногорској ношњи! — А од Брђана не дође нико? — пита владика. — Нико! — рече ђак.
— Какво јаје? Какво око!? — питају из дружине. — Ваистину, да вам причам — настави Цуца. — Враћао се Ћеклић из Котора, па преко границе срете се с Приморцем, који ношаше тикву. „Шта ти је то?“ пита га Ћеклић.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Бјесмо пошли двјеста Озринићах, и толико поћерали коњах, да узмемо пуње аранђелско. И врати се с пићем из Котора. Поју људи, гађу из пушаках.
Када Шенђер на Котор удара, ста град бити топом буковијем. Поп Шћепан се тад у Котор нагна. Годи једном топом са Котора, Шенђерову погоди лубарду, у грло јој зрном угодио — сломи му је у триста коматах.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
године. Из Котора бјеше писао сестри и чики и казао им што бјеше наканио. Како је било њима јаднима кад разабраше е га, по свој
„Чудни гости!“ промрмља Јока кад их видје. „А окле, ви људи идете?“ запита сердар. „Из Котора“, одговори онај први. „Добар вече, домаћице!... Ух! уморан сам!“ „Сједите, почините овдје!
Он бјеше ушао у кућу. Сердар сједе крај њих и једнако их мјераше. „Ма ти нијеси из Котора. Ја бих те познао да си!“ „Не, ја сам из свијета!“ „Ама лијепо говориш нашки!“ „Како не би, кад сам Србин!
“ Сви постадоше пажљиви. „Поочиму и сестри бјех писао дан прије но што побјегох из Котора. Јавио сам им био своју намјеру. Одиста, пошто мене тамо нестаде, власт ће бити обзнанила и остале моје домаће.
твога поласка, да је те све јаде збити уједно, они би били ништа према онима које трпим откако примих твоје писмо из Котора. Надала сам се, несретница, е си ти у иједу помишљао побјећи из војске, па да нијеси то учинио, да си се предомислио.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Али се ту заваде и триста их изгине. Оно што је остало расели се по свету. Котор Више Котора у каменитој гори види се некака велика јама као пећина.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
[Х]ајде тамо, помислим, новци су ово! Пођем морем у Боку од Котора, да ту нађем корабаљ за | Грецију, но у том се месту разболим од грознице.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
и догађаје локалне, бојеве с Турцима и несреће и авантуре по Боки Которској и северној далмацији, по целом Приморју од Котора до Задра, којем је последњем граду посвећена нарочито лепа песма Мајка Маргарита из почетка XВИИ века...
За исто место он је везан и у једној бугарштици и у лепој десетерачкој песми Милош Војановић и бан од Котора (из Црне Горе). 8 Реч побратим означава веома важан и у народним песмама често помињан однос међу људима.