Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Сиромаштво већ нагриза њихове растворене кофере; беда пара конце некада скупог вуненог комплета, разједа чипке, крза рукаве вечерњих хаљина: сише лак за нокте из
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
хепенинге да збришу одмах после представе кући у иностранство, а половина њих заборави од силне збуњености чак и кофере ... Али шта?
отворише, уз зунзарање Моцартове Еине клеине Нацхтмусик и ја утонух право у зелена тепихана поља и полураспаковане кофере с налепницама свих светских аеродрома. Око ногу поче да ми се умиљава једно преслатко куче.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
СВИ: Тако је! Нећемо да се селимо! (Сви пуштају кофере на земљу.) АГАТОН: Па шта, ког ђавола, да вам објасним? ПРОКА: Да нам објасниш, на основу чега се ти правиш газда
АГАТОН: Добро, рећи ћу вам, али узмите најпре кофере. (Сви дижу кофере.) Ево у чему је ствар: најпречи сам јој род, па ме је замолила да останем.
АГАТОН: Добро, рећи ћу вам, али узмите најпре кофере. (Сви дижу кофере.) Ево у чему је ствар: најпречи сам јој род, па ме је замолила да останем. ГИНА: Зар ванбрачна девојка па род?
(Један општи узвик изненађења и запрепашћења. Сви испуштају кофере и пакете, а све надмаша врисак Симкин на степеницама, која се враћа и силазећи низ степенице чује последње речи те
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА (излази на веранду): Кад да ти кажем? Морала сам сама да распакујем кофере! СОФИЈА: А јеси ли видела ону пшеницу, препуну булки? ЈЕЛИСАВЕТА: Кад да је видим? Цело сам јутро износила костиме!
Касно поподне. Василије и Софија, слажући костиме у кофере, настављају разговор започет пре дизања завесе.) ВАСИЛИЈЕ: Треба да будемо срећни што имамо и ово позориште!
Сиђиде дољамо! ВАСИЛИЈЕ: Је ли хитно? МИЛУН: Да хитније не може бити! ВАСИЛИЈЕ: Пакујем и увезујем неке кофере... Одмах ћу! МИЛУН: Немо да чекам, имам и друга посла!
О чему се ради? МИЛУН: Поручио ти Мајцен: да је то твоје позориште забрањено! ВАСИЛИЈЕ (спусти кофере): Забрањено? МИЛУН: Овде је убијен окружни начелник! Сад је време за жалост, а не за позориште!
Рано пре подне. Глумци су застали да се одморе. Имају велики пртљаг: сандуке, картонске, платнене и плетене кофере. Софија, која је на ошишану главу ставила перику, истреса песак из ципеле. Василије брише зној, пали цигарету.
СИМКА: А ви? Настављате са позориштем? ВАСИЛИЈЕ (узимајући кофере): Настављамо, шта бисмо друго? СОФИЈА: Долази потоп, тону лађе, планине, континенти!
СИМКА: Нек вас Бог чува! (Глумци подижу кофере и полако одлазе, у даљину, према сивом небу иза сцене. Иза њих се спушта провидна завеса путујућег позоришта Шòпаловић.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Погледај овог овде пријатеља. Па показујући прстом човека преко пута: — Шта га цениш? Милион као грош. Погледај у кофере па у њега. Пас нема за шта да га уједе. Тип ратног богаташа.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Те ноћи је стигао Павле са женом. Један фијакер је возио саме кофере. Сутрадан, паланка не трепће, да не промаши ниједан податак. Већ у шест ујутру сазнало се да Црнац није дошао.