Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Била је бледа. Видело се по подочњацима да је плакала, а ипак се смешила док је седела на свом картонском коферу чекајући да воз крене. Очигледно, било је страх од Париза, али колико је била храбрија од нас, обичних брбљиваца!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ГИНА: А у којој је соби тај будилник? САРКА: Баш у његовој. ГИНА: Е, онда да знаш, тај будилник је већ у његовом коферу. САРКА: Шта кажеш? ГИНА: То што ти кажем! САРКА: Вала, неће ми га мајци отети па макар се рвали.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА: Знаш ли где су мачеви? СОФИЈА: Откуд ја да знам? ВАСИЛИЈЕ: Зар нису у плетеном коферу? ЈЕЛИСАВЕТА: Тамо су перике! (Из куће излази Симка) ВАСИЛИЈЕ (Софији): Помози јој да потражи!
Василије брише зној, пали цигарету. Јелисавета укочено седи на коферу, као да је загледана у неку тачку која не постоји.) ЈЕЛИСАВЕТА: Нисам ја, значи, била без разлога онако узнемирена!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Напунила се соба. Доктор Мирко седи на коферу и плаче. Госпа Нола, на скромној постељи, уосталом као сваки мртвац, изгледа убоги сиромашак ... „Је ли се мучила?