Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Шта да се ради? Пошаље,ме у кухињу да скувам три кофијановића, вратим се кроз десетак минута, а она седи усред онога хаоса, чита писма и плаче.
— Може ли камилица? — вришти маман из кухиње. Нестало и кафе! Чим чује да у кући нема више ни зрна кофијановића, бакута ставља шешир на главу и брише из наше скромне средине, с мотивацијом да је нека заова, јетрва, свекрва,
Као да је био зачарат, мислим. Пред њим и његовим френдовима није било никаквог другог пића сем кофијановића. Ћутали су и нешто додавали једни другима испод стола. Као уклети. Да, баш тако некако.