Употреба речи коцу у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

„Сад нам је право, па макар обе главе погубили, кад смо ову на коцу видели!” — веле обојица углас и смешкају се... И као Лазар га смотри, потеже да побегне, али га он ухвати, извуче у

Црњански, Милош - Сеобе 2

Нашао да преноћи, на маневру, са коњицом, у селу, међу плотовима, оштрим – као на коцу. Ни један коњ их не би прескочио. Ушао у мишоловку и дао се ухватити, од подофицира, на спавању.

Црњански, Милош - Сеобе 1

После толиких непроспаваних ноћи, моћи ће опет да спава. Исправи се зато и, у пуној ноћи; опали по коцу, колико је год могао. Колац му се изврте и он се стушти над њим, исправивши га поново, ударајући као луд по њему.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Туре бије, Црногорац коси, Туре праа, Туре главу носи, Праа носи да се на њ'га пуши, Главу носи да с' на коцу суши.

Гле на коцу главе набијене, Гле трупине турске покошене, Све трупину притисла трупина, Стоји поље од меса лазина!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Па га онда изведе насред двора, око којега је био све колац до коца, и на свакоме коцу по људска глава, само на једноме није била, и овај је колац све једнако викао: — Дај, баба, главу!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Седлај коња! Ноћ на брегу, бије тоња. У Чајничу знају жреци ину причу: ко у Стоцу залепрша о злом коцу, тај осване у Благоја и Достане. КРОЗ ГОРАЖДЕ Косиш ли то или жањеш бело жито? Шта ли сија?

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Шака бака, злата краса; поцјеливале се двије змије на глогову коцу и ржаном колачу. ОД ЗЛИХ ДУША (ВЕШТИЦА) (Да не би што чељадима и стоци наудиле, говори се увече, на Велике покладе):

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” Па га онда изведе насред двора, око којега је био све колац до коца, и на свакоме коцу по људска глава, само на једноме није била, и овај је колац све једнако викао „Дај баба главу.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Мачва је упознала смрт која хара: и глад, и кугу, и насиље, и умирање на коцу, у диму, под копитима; многа обличја страха и смрти.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— одзива се он, лутајући нејасним погледом преко гомиле глава, окренутих к њему. Кола стадоше на путу, према коцу, који вири из рупе.

Не послушах те, па ето... Свештеник се измаче и рече му нешто, али он то не чу. Опази да се онамо према коцу упарађују четири жандарма с пушкама...

и цео Ђурица, као да одједном остаде без ногу, клону... глава се затури... затеже се конопац о коцу... Митар дотрча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Па га онда изведе насред двора, око којега је био све колац до коца, и на свакоме коцу по људска глава, само на једноме није била, и овај је колац све једнако викао: — Дај, баба, главу.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Пет векова влаге, тамнице и мрака, И мука на коцу са именом Бога, Пет векова срама, уз проклетства многа, Пет векова нада, пет векова рака — И да опет дође најезда

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

СТАНА: Посрамиће га ако дозволи Да јој на коцу братац погине. СПАСЕНИЈА: То никад нећу!... Мајко, води ме! ГЛАВАШ: Ни корак један!...

Дивна је глава оног ђаура Што је на коцу волô погинут Него променит веру Христову. Тамо да водиш ову старицу. А кад се бака добро увери Да су је старе очи

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

се кадшто догађало да су их хватали и убијали: кога убију, ономе пандури одсијеку главу и однесу је у град, те се на коцу метне на беден, а кога Турци жива у руке докопају, онога набију на колац.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности