Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Пођоше и кочијаши, нудећи се да по два гроша возе у варош; али већина, „ради апетита” или „опружања ногу”, оде пешице, заметнувши прут
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Каже, он је »немеш«, па баш и није спао на то да кочијаши. — Па то је онда луд човек! — Луд, сасвим луд. Не знаш ко је луђи, ил’ он ил’ они његови бесни коњи.
А и »немеши« баш, ал’ су и они прокопсали! Та ено Раде Карабашева, па он је бар немеш, па и он кочијаши! Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а бар господу пароке возим! Него, боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!
А стари сват даде знак, и кола полетеше сокаком, и зачас се нађоше изван села. Луди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утркивање и подвикивање.
»Пази фрајле, како ђавòли!« повикаше из других кола паори кочијаши. Али Габриелина кола одлетеше за осталим колима, она остаде у јендеку, а г.
— Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?... Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да запевају... — Та... знате... како кад... — Како: »Како-кад«? — Па ето тако!
— Та... знате... како кад... — Како: »Како-кад«? — Па ето тако! То је, знате, како спрам кога... Има то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Како изволевате. Љуба опет кочијаши. Настао је већ сумрак. Љуба јако тера. Сестре шапућу, смеју се, једна другу испиткује шта је Љуба говорио.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Добро јутро, Софро, јесмо л’ готови? Ми смо већ сасвим преправни. Ту већ кочијаши носе бунде, сандуке, сав пртљаг. И код господара Софре у првим колима пуно је све, сав „провијант”: канда ће преко
Сва кола са арњевима. — Седите, још да доручкујемо, и ми и кочијаши. За све је приправљено јело и пиће. Седну и једу. Сва породица се сад око њих врзе; дошла је и госпођа Сара да
Сад већ седају. Све ваљани, јаки кочијаши. Кола тако изватирана са бундама, да према тим колима на „ајслибану” салонски купе није ништа.
На пољу обилазе кола, но онде су кочијаши. Ту су и коњи, под ведрим небом. Један изиђе, али више се не врати. Један опет међу њима устане и приђе к њима и иште
Мој један кочијаш Сава ће сам на тројицу. Напољу ларма, већ се лопови са кочијашима туку, кочијаши се довикују. Сад клопкају на вратима. — Отварајте! Не одговара им се. — Развалићемо врата! Почну врата издизати.
После одласка комисије, друштво мора још који дан остати, док се рањени кочијаши опораве. Бирташ, који је иначе на доброј нози стајао са лоповима, јер је по околностима принуђен био, захвали се
— Чамчо, кад дођемо у прву варош, да не заборавимо одма’ кући писати. Чамча га и не слуша. Већ се кочијаши опоравили, време је да се путује. Исплате што су били дужни бирташу.
Исплате што су били дужни бирташу. Сва спрема, парадне хаљине већ су сложене, кочијаши нахранише коње па прежу. Но бирташ сад њих хоће да почасти; добио је зеца, па их ка брзу руку почасти; још је
Сад га опет заокупи армицијаш, моли га, моли га и Чамча, те једва га преклоне. Ноћ лепа, ведро небо, кочијаши све чувају, а има штале за коње. Армицијаш уверава господара Софру да се ништа не боји, да није на рђавом месту.
Ишту јести. Бирташица каже да нема, вели „шабес” је. Шта ће сада? Сланину су сву појели кочијаши, дугачак је био пут. — Шта ћемо сад, Чамчо? — запита господар Софра.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“³⁷ Када се возе колима, жена седи с леве стране и не сме да кочијаши, а када иду пешке, муж иде напред а жена позади. Ако имају једног коња, муж јаше а жена иде пешке чак и кад носи мало
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ипак је стрикану најтеже падало да кочијаши, кад би се путовало некуд у околину, на црквени сабор. Сједи он сам напријед, швићка камџијом, а на метар испред њега
Црњански, Милош - Лирика Итаке
одатле био је театар, у Јозефштату, и један мали ресторан, где су се хранили глумци и глумице, кад без пара остану – и кочијаши, док пред позориштем чекају. И ја сам ту вечеравао. Имао сам интересантна познанства у том ресторану.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Занео се у прошлост... Одједаред му допре до уха звецкање звонаца и прапораца, којима кочијаши у овоме крају кинђуре своје коње.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Писци? — Кочијаши који су се у мраку распричали! Американци? Ваља: Америчани. Јер није Ликанци него Личани! Личанин може постати Америчан
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Глупости, да, сви су ови паланачки, сељачки кочијаши гурави, брбљиви, сви су пијанице, ракију пију, жене им од батина носе завијена чела, и овај је такав.
— Рекао сам ти све и ћути! — Шта ћеш, господине... Нисмо ти ми београдски кочијаши. Наши путници воле да причају. Брже им време прође. Путеви су лоши... и он, таљигаш, зна Аћимову крв.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Увече, кад су се наши кочијаши враћали са пољских послова, смели смо да узјашимо уморне коње, сем две кобиле које то нису трпеле да пројашимо око
На дан мог одласка скупише се у дворишту сви наши млађи, трговачки помоћници, кочијаши, винограџије, кравар, циглар, подрумар и остала служинчад да се опросте од младог господара.