Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А он на то рече: „Иди, оче Јакове, донеси му што треба за писање”. Попа Јаков отрча на кочије и донесе ми дивит, перо и четири табака ̓артије.
паши, и алај-бегу, и крајишничком капетану из Новога Муста-бегу, који су на Бадовинце на ову страну прешли, многе кочије траву им у логор односе и други измет чине; а ваљевска нахија није код нас сва у скупу, на много чувају, од Сокола и
и повише од 200 Турака, како сам казао, са миздрацима и мало у кога нема беле браде. Нађоше мени мачванске кочије. Ја се возим, а Турци једнако окружили око кочија. Дођемо у Црну Бару.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
па није ни марио што му се подсмевају, него је сасвим поносито говорио о својим таљигама и мркову и звао их »моје кочије«.
А већ што се труцкања тиче, сељаци су препоручивали сваком од струне, као најсигурнији лек, Симичине кочије. Еле, кочије су Симичине зврктале насипом белошевачким, а у њима је седио Никола учитељ и Сава, општински писар из
А већ што се труцкања тиче, сељаци су препоручивали сваком од струне, као најсигурнији лек, Симичине кочије. Еле, кочије су Симичине зврктале насипом белошевачким, а у њима је седио Никола учитељ и Сава, општински писар из Меонице.
« Кљусе се мало закаса, а његове кочије а на једну а на другу страну, а с обе стране пута зија доста подубљих опасности, па још неке и каљаве.
— Е, е, лакше, море! — Шта то радиш? — подвикнуће Сава, кад кочије труцнуше преко једне приличио дубоке и опасне опасности насред пута, те путници одскочише за читаву педаљ с оно мало
— Стани да сиђемо — биће сигурније. А и тако не може ти коњ извући уз то брдо. Симица устави кочије, те Сава и Никола сиђоше, па оде напред шибајући сваки час свог мркова, који је једва вукао и празне таљиге уз брдо
Опоменуше Симицу да добро отвори очи низа страну, па поседаше. Ту се већ видело да могу мало и Симичине кочије јурити. Било је већ неко доба ноћи кад стигоше пред меоничку механу.
Сава и Никола поседаше, Симица ошину мркова, и опет се откотрљаше насипом Симичине кочије, а у њима путници готово оплакали од смеха. — Шта си, вере ти, дао за тог мркова? — упита Сава Симицу кад одмакоше.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Авлија постајаше све пунија. Чељад из суседних кућа долазаше да се нађе на помоћи. Дан освоји. Зазвркташе кочије. Дође кум из Совљака. Све, почев од Алексе па до најмлађег укућанина, потрча да кума поздрави...
— Полази! ... Седај!... — виче старојко. Зека отрча невести и посади се с њом у кумове кочије. Станко седе са старојком. Ту начинише места и попу. — Нађите места Деви!... — викну старојко. — Ево!... Ево!...
Африка
Причам Вуијеу причу о Сари Бернар, која стигавши у Рио де Жанеиро, чим се умила у хотелу, сишла је, узела кочије и наредила: „Прашума“. Мислила је да је прашума одмах иза вароши, док је она била далеко железницом.
Црњански, Милош - Сеобе 2
а почео је да испитује Агагијанијана, и о томе, како иде у росијско посланство, куд води пут, где се могу најмити кочије, како би познао росијску палату у Леополдштату? Био је решен да оде росијском посолу, јавно, видно.
Вратар посланства онда приђе капетану и запита га, где је Ихро Гнаден оставило своје кочије? А Исакович погледа човека, као да се из сна буди, не рече ништа, и оде, не осврћући се, ни на Агагијанијана, који га
Његова капија отварала се огромним кључем, као у светог Петра, а кад се капија широм отвори, кочије Павлове уђоше, грмећи, по цигљом патосаној авлији.
авлију и штале, преостале из добрих, старих времена, и стају, са колима, међу којима су биле и једне, црне, парадне, кочије. Павле, ако хоће, може да их употребљава. Биле су, од прашине, све сиве. Пуне паучина.
онда поче, са госпожом Кумријом, да посећује своје рођаке у Митровици, а за те посете употребљавали су Гроздинове кочије.
Гроздин је уживао у мирису катрана и прао и сам кочије, па је излазио на капију, да види, како му се ћерка вози до Митровице.
Кола Петрова била су кочије богатог човека, а обоја су била крцата сандука, џакова, намештаја. Коњушара је, Петар, имао три, а сва три су били
Црњански, Милош - Сеобе 1
Вратио се, да се и он опреми. Око стаја и обора био се искупио свет, да види и његов полазак, а нарочито кочије и коње и слуге његовог брата Аранђела Исаковича, трговца познатог по целом Подунављу и Потисју, по богатству.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
кћер, она одмах доведе бербере те га обрију и умију, па онда изнесе госпоске хаљине те га преобуку, па седне с њим на кочије и отиде у цркву те се с њиме венча.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Са равног Марсовог Поља гонећи кочије златне, Задоцњен жури се квирит, и у град уморан стиже; Фркћу уморни коњи, и лаке кочије лете, И по глаткоме друму
равног Марсовог Поља гонећи кочије златне, Задоцњен жури се квирит, и у град уморан стиже; Фркћу уморни коњи, и лаке кочије лете, И по глаткоме друму вихор се прашине диже.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Шта ће они помислити? - Седите, молим вас, па ћете то одмах дознати“. Пембертон га погледа зачуђено. „Чим Њутнове кочије“, настави Хемфре, „пројуре улицом, одјездиће вратар ковнице и лични послужитељ Њутнов овамо к мени“. „Шта кажете?
“ Пембертон оклеваше, али кад виде кроз прозор како Њутнове кочије пројурише улицом, а црвено униформисани вратар ковнице и њен плаво одевени служитељ кренуше у правцу крчме, он
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Не, немам никаква смисла за крупне ствари, за „више интересе”, за „државни разлог”. Кад ми препријече пут краљевске кочије у којима се високи пар враћа са свечаног Тедеум-а или одлази у посјету Турској (да тамо потврди „традиционално
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Јесмо, — реку оне (а то су биле виле). Кад се тако побрате, изиђу оне из кочије, па му реку: — Ето ти кочије, а ето ти свиралице, па куд год окренеш свиралу па станеш свирати, кочија ће на ону
— Јесмо, — реку оне (а то су биле виле). Кад се тако побрате, изиђу оне из кочије, па му реку: — Ето ти кочије, а ето ти свиралице, па куд год окренеш свиралу па станеш свирати, кочија ће на ону страну ићи, а кад престанеш
је већ био близу царева двора, удари испред једне куће, а ту је планинка крух запретавала, па кад види ону кркачу око кочије, излети ван па онијем лопаром опали једнога солдата по леђима, те и онај лопар прионе, а с њим и баба.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Слетање муве на сто моје уво би примало као туп удар. Звук кочије која би пролазила неколико миља далеко потресао би читаво моје тело.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
“Чиста лепота и вечна радост,” - одговорио сам оно што сам мислио. Идућег дана ждрепци, кочије и опрема били су моји. Ждрепци су били само три године стари и, мада зауздани, били су још сирови и требало их је
Петровић, Растко - АФРИКА
Причам Вуијеу причу о Сари Бернар, која стигавши у Рио де Жанеиро, чим се умила у хотелу, сишла је, узела кочије и наредила: „Прашума“. Мислила је да је прашума одмах иза вароши, док је она била далеко железницом.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
протом Ј. Ј. Напред је ишао Черњајев ца својом свитом, за њим неколико кола, а за њима наше кочије. А у кочијама отац прота ца пуно којекаких ћилимова, јастука, бунада, шалова, сандучића, кутија, стакала, два грдна
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
1962), у жанру блиском фарси (Други живот краља Освалда, 1963), затим с елементима фантазије и мистерије (Бертове кочије или Сибила, 1964), имале су видљивог успеха.
Ћипико, Иво - Пауци
попов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке године кад се помолише на последњему савијутку бискупске кочије што вожаху пресвијетлога у пастирске походе.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Са равног Марсовог поља, гонећи кочије златне, Задоцњен жури се квирит и у град уморан стиже; Фркћу уморни коњи и лаке кочије лете, И по глаткоме друму вихор
равног Марсовог поља, гонећи кочије златне, Задоцњен жури се квирит и у град уморан стиже; Фркћу уморни коњи и лаке кочије лете, И по глаткоме друму вихор се прашине диже.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ - „Е па лепо. Одмах ћемо у двор, моја кола већ су упрегнута. Седосмо у парадне кочије изасланства па кренусмо преко моста стрмим друмом уз брег. Увело лисје, ношено јесењим поветарцем, лелуја у ваздуху.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
покр.) — дакле ИНТОВ (мађ. хинтó) — кочије, каруце ИРОЈ (из грч.) — херој, јунак ИРОЈКИЊА — јунакиња ИСЛЕДОВАТЕЉ — испитивач, истраживач ИШЧИСЛИТИ —
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Чак су и презрене звезде биле позване да увеличају славље. Шта тек да се каже за Цареве других земаља? Кочије пуне цвећа и хране гомилале су се пред капијама дворца: ништа није смело бити заборављено! Има ли већих јастога у мору?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Мују бесједити: „А мој брате, Хрњо Мустаф’-ага, Котару се врата отворила, из Котара изишли сватови, међу њима од злата кочије, прекривене црвеном кадифом; на њима су четири јабуке, све од чиста саљевене злата, и на њима драги каменови, — при
Па да видиш, мој брате Мујага! Што је младо Влашче уз кочије на вранчићу коњу од мејдана, он не има браде ни бркова, а левши је од сваке ђевојке. Па да видиш, мој брате Мујага!
Што је младо момче уз кочије на вранчићу коњу од мејдана, а не има браде ни бркова, а љевши је од сваке ђевојке, оно ти је ђевер уз ђевојку, оно ти
Тодор до Тадије, али на њег нагазила гуја, љута гуја са Кладуше Мујо с својим братом Гојеним Алилом; хоће Мујо цуру и кочије, да он с њоме бјежи на Удбину, али не да од Сења Тадија, већ се туку дрвљем и камењем, најпотље се с Мујом
У кочије Тадију метнуше, код ђевојке рањена Тадију; цура дере везене јаглуке, те Тадији крвцу устављаше. Отале се свати подигоше
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
погани бијаху, те кад би јој ваљало у збожницу ити (њихову црквину), а не би им се коња здесило, сами би се запрегли у кочије и одвезли би је тамо.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Тетка дока се брани и вели да је она лака, и зове га да се огледају: „Ајде да прерипујемо кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там’!“ Али се никако не сложише.
нитујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше гу туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...
лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...
! И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там је, зборе си, ноћила сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... — За Доку збореше?!