Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
9. Вићак виси, вићка зја, вићак вију! те у вићку. 10. Во буче, па пуну кошару набуче. 11. Војвод воду пије, над њиме се барјак вије. 12.
73. о клину виси, о злу мисли. 74. Напријед виле, у сриједи буре, остраг слинац. 75. Наш мркоња у кошару уђе, а рогови му не могоше. 76. Ни брадвом брадвито, ни сврдлом сврдлито, а све рупа До рупе. 77.
Лисица дошавши својој кући метне ждријебе у кошару, и стане га тимарити: сваки дан му је доносила травице зелене и водице студене, али кад би год полазила по траву и по
Мало времена за тијем постоји, ал ето ти лисице с водом и са травом. Како дође пред кошару стане по обичају на вратима танко говорити: „Кобо, кобилице! отвори ми врата: носим ти студене водице и зелене травице.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Лисица, дошавши својој кући, метке ждријебе у кошару и стане га тимарити. Сваки дан му је доносила травице зелене и водице студене, али кад би год полазила по траву и по
Мало времена затијем постоји, ал̓ ето ти лисице с водом и са травом. Кад дође пред кошару, стане по обичају на вратима танко говорити: — Кобо, кобилице, отвори ми врата; носим ти студене водице и зелене
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— подврискује Симеун и једнако пуца уз луке. — Ето га, Гавро! Спасавај! — Бјежи, оче, у кошару... у сијено! Ми се завукосмо у сијено.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
: у околини Дервенте првим ивером замеси се чесница, која се на б. и пече, а две главње (на Божић ујутру) носе се пред кошару и, пошто се преко њих претера стока, остављају се на шљиву или другу воћку (ГЗМ, н. с.
Ћипико, Иво - Пауци
Она попође преко ограде и искрене кол пута у овећу кошару. Повративши се с празним кртолом, настави брање на другоме стаблу.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
сви уједно свакад слазите се на богомољство, гледати је голу, опуцану, распалу, порушену, празну, неоденуту, ка једну кошару, ни у њој ваљаних књига ни икона честитих; одрпане, злочесте одеждине кано просјачке ритетине, — а у даљње давати и
На мејданском харцу не може се нико одмарати. Од туђе хвале и њему је дика. Да ђаво своју кошару с човека не чини ... Ко што чини, све себи чини. Ђаво не спава удиљ. Празни дошли, празни дома пошли.