Станковић, Борисав - КОШТАНА
Све се примиче тихо, са свирком сватовца. Испред колибе Коштанине кмет цигански и Ахмет. Дотрчи Курта. КУРТА (радосно): Иду, иду, сватови! КМЕТ (уплашен, утишавајући га): Ћутите!
) А ти, Ахмете (показујући на Коштанину кућицу), овде, пред вратима да си, и чувај је! АХМЕТ (одлази иза Коштанине кућице). КМЕТ (остаје, и сваки час вири. Час гледа у Коштанину колибу, час на друм, са којега се чује свирка.